Obeleženo 72 godine od oslobođenja koncentracionog logora u Austriji!

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin otkrio je danas novu spomen-ploču posvećenu Srbima koji su živote izgubili u Mauthauzenu, a zatim je položio vence i odao počast stradalima, poručivši da svet ne sme više da dopušta da se zlo ponavlja.

EKSKLUZIVNI SNIMCI SA PROBE "ČELIK 2017"! Pogledajte kako gađaju Miloš, Lazar, Nora i Morava (VIDEO)

Ruski istoričar Fursov: Međunarodna KRIMINALNA organizacija je stvorila lažnu državu Kosovo

Vulin koji je predvodio državnu ceremoniju obeležavanja 72 godine od oslobođenja tog koncentracionog logora u Austriji, rekao je da svet ne sme da prećuti da se fašizam ponovo rađa, da se vraća i to pod svojim pravim imenom - da se vraća nad kostima najstrašnije umorene jasenovačke dece.

- Bude li ćutao da se fašizam vraća, dočekaće da ga vidi i u svojoj zemlji - rekao je Vulin.

On je ukazao i da je Srbija ponosna na svoju istoriju i da neće dozvoliti da se istorija menja i da se o njoj govori bilo kako drugačije nego onako kao što je bilo.

Prema njegovim rečima, Srbija je i tada, kao što je i sada, uvek bila na strani slobode i ljudskog roda. Tamo gde je Srbija, tamo je i sloboda, ali Srbija hoće da upozori ovde u Mauthauzenu da svet ne sme više da dopušta da se zlo ponavlja i da okreće glavu od zla koje se dešava, koje se već ponovilo, rekao je Vulin.

- Ako se iznad jasenovačkih kostiju, iznad poklane jasenovačke dece ponovo pojavila table na kojoj piše ''Za dom spremni'', ako se u Jasenovcu legitimno i od strane vlasti dozvoljeno pojavila table sa ustaškim pozdravom, onda će se i u Mauthauzenu pojaviti table za ''Zig hajl'' - istakao je Vulin.

Ukazujući da nema razlike između ''''Zig hajl'''' i ''''Za dom spremni'''', ministar je ocenio da, ako svet ćuti i prihvata da se svake godine na Jelačića placu, iznad Jadovna, Jasenovca, pojavljuju ustaše, onda će dopustiti i dočekati da se mu se ispod Branderburške kapije pojave ljudi koji nose kukaste krsteve i uzvikuju "Zig hajl".

Internacionalizam povezuje

Ovogodišnja komemoracija povodom oslobađanja koncentracionog logora Mauthauzen i njegovih 49 sporednih logora, održana je pod motom "Internacionalizam povezuje". Od 2006. uveden je moto komemoracije, koji se stalno menja, i koji treba da podstakne, pre svega mlade ljude, da se suoče sa vremenom i ideologijom nacionalsocijalizma, kao i da naprave poređenje sa svojim svetom.

Mauthauzen je bio najveći nacistički koncentracioni logor na teritoriji današnje Austrije, a njegov cilj je bio uništavanje kroz rad. Zatočenici su morali tokom čitavog dana da nose kamenje težine od 50 kilograma preko takozvanih "stepenica smrti". Od 1943. radovi u kamenolomu su smanjeni i zatočenici su iznajmljivani vojnoj industriji. U koncentracionom logoru Mauthauzen je bilo zatvoreno oko 200.000 ljudi, od kojih gotovo polovina nije preživela tu "mašineriju smrti".

Već u aprilu 1938. godine, samo nekoliko dana nakon "Anšlusa" Austrije Trećem rajhu, S S započinje pregovore o preuzimanju terena u Mauthauzenu. Prvi zatvorenici su u Mauthauzen dopremljeni 8. avgusta iz logora Dahau. U Mauthauzenu i njegovih 40 sporednih logora, od 8. avgusta 1938. godine do 5. maja 1945, kada su logor oslobodili vojnici Treće Američke armije, bilo je zatočeno preko 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.

Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote tog koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora i značilo je uništenje zatočenika. Do 1943. Mauthauzen je bio logor za "uništavanje" u kojem su vladali teški uslovi zatočeništva. Od 1941. je gasna komora bila deo "mašinerije smrti", a leševi su spaljivani u posebnim krematorijumima, nakon što su žrtvama oduzeti svi vrednosti predmeti, kao i zlatni zubi. Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora.

Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940. To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz španskog građanskog rata. Druga veća grupa iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942. godine, a poslednja je stigla početkom novembra 1944. godine. Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.