Oni su SKINULI NATO LEŠINARE sa SRPSKOG NEBA! Ispovest naših SLAVNIH OFICIRA otkriva kako su PRESTRAVILI NAJMOĆNIJU AVIJACIJU na svetu
Zvuk sirene, hitna mobilizacija, oskudna municija za tako snažnog neprijatelja i položaj koji ti dodele - ovako je počela NATO agresija nad Srbijom pre tačno 20 godina. Ipak za Boška Dotlića i Zoltana Danija, tenzija i hrabrost u sećanjima prisutna su i dan-danas, kao tog 24. marta 1999. godine.
"To nije ni operacija, ni kampanja, TO JE AGRESIJA" - Zašto niko nije hteo da kaže šta je NATO BOMBARDOVANJE?
"U Srbiji NE POSTOJI PORODICA koja nema nekog OBOLELOG OD RAKA!" Doktorka Danica Grujičić o POSLEDICAMA NATO BOMBARDOVANJA 20 godina kasnije
"SRBIJA NAS ZOVE, ANĐELI MOJI ČELIČNI!" Beseda generala Malinovića pred LET NA PAKLENO NEBO će vas RASPLAKATI (VIDEO)
Dani je nakon samo tri dana od početka rata oborio čuvenog američkog "nevidljivog", odnosno avion F-117A iz baze u Šimanovcima, a Dotlić 2. maja avion F-16CG iz Karlovčića.
Linija njihove operativnosti bila je zapadni Srem. U spomen-sobi u Skorenovcu, Zoltan pokazuje svoj divizion na velikom "posteru" koji je preko celog zida. Na stolu je autentični kompjuter iz tog doba, a na njemu delovi oborenih aviona - kao trofeji. Još isprljani od ulja, predstavljaju predmete koje ne mogu uzeti u ruke bilo kako, jer prema tim predmetima morate imati poštovanja.
Nasuprot posteru vojnika, nalazi se u istoj toj veličini fotografija koja prikazuje trenutak ispaljivanja rakete, a na nju je naslonjeno krilo oborenog F-117A.
- Pre tog 27. marta, kada je oboren prvi američki avion, bili smo u režimu ćutanja na poziciji u Šimanovcima i čekali smo na izvršenje zadatka za koji smo se spremali mesecima unazad. Prosto, to je za nas postala rutina, koju smo toliko dobro uvežbali da smo u svakom momentu bili spremni za napad, jedina stvar koja je mogla da zakaže bila je tehnika - kaže Zoltan Dani, koji je bio komandant trećeg raketnog diviziona, dok pored njega stoji njegov nekadašnji pomoćnik Boško Dotlić.
Posledice NATO bombаrdovаnjа biće preispitаne u UN (VIDEO)
VIŠE SE NIJE MOGLO, MANJE SE NIJE SMELO: NATO bombardovanje poslednji veliki zločin 20. veka!
"Podsećaćemo vas kako ste ubili 89-oro SRPSKE DECE!" Rusi na godišnjicu NATO bombardovanja poslali PORUKU Alijansi
Tog veoma važnog dana, kada je oboren "nevidljivi", Boško nije bio na smeni, koja se inače menjala na svakih šest sati. A Dotlić slikovito pokazujući na "sat" na ruci, objašnjava koliko je dugo trajala jedna smena. Svaki minut je bio kao dan, jer dok su se nalazili u komandnoj jedinici, vrlo je bilo moguće da će poginuti.
Na pitanje šta je bilo najteže svakim ulaskom u kabinu, kažu da je to mogućnost da se neko uplaši od pravog borbenog rada koji je sada bio tu, pred njihovim očima i pod njihovim prstima. Zotlan objašnjava da je to jedna zastrašujuća eksplozija od koje kabina zadrhti.
- Lud čovek se ne plaši, naravno da nekakav strah postoji, ali upravo to uvežbavanje, njime stičete rutinu i nekakav psihološki momenat sigurnosti u sebe da možete da završite taj posao. Ekipa sa kojom smo radili, sasvim je savesno, pošteno i beskompromisno izvršavala poslove, bilo je pravo zadovoljstvo raditi sa njima - kaže Zoltan.
Neverovatna situacija u kojoj se nalazite "pod nogama" svetske sile, a vi se pomoću različitih kablova i gvožđa dovijate, ne biste li upecali signal i doneli odluku da ispalite raketu.
Nad njihovom glavom bilo je mnogo problema, na stranu činjenica da je u toku rat, ali hrabrost, za koju su kasnije odlikovani i sigurnost u svoje znanje, doneli su istorijsko lansiranje rakete.
OVAKO SMO SAZNALI DA POČINJE BOMBARDOVANJE: Obraćanje Slobodana Miloševića naciji (VIDEO)
UCENILI "GLAVU" ATENTATORA NA VUČIĆA: Ko ga PRIVEDE dobija 60.000e
VIDEO SAM IM PRKOS U OČIMA, I KLANJAM IM SE! Sve o danu kada je na našu zemlju palo 37.000 kasetnih bombi!
Na pitanje kakav je osećaj oboriti neprijateljski avion Zoltan odgovara prisećajući se tog sudbonosnog događaja:
- To je fantastičan osećaj. Znači da sav onaj trud koji ste uložili u sve to na kraju je dao jedan takav rezultat koji je kasnije bio vrlo zapažen, pogotovo u svetu. Da ne kažem koliko je to posle nama dalo još veći moralni motiv, u celoj vojsci Jugoslavije. Odjedanput smo mislili: sve možemo. Ako smo mogli takav jedan avion da uništimo, onaj koji su oni proglasili za ponos njihove avijacije jer je "nevidljivi", onda možemo sve - priseća se Zoltan.
Boško Dotlić nastavlja: "Država je jedna i država je svih nas, od seljaka koji ore i seje, pa do predsednika, svi je moramo braniti, jer imamo samo jednu, nema dve, tri države."
Zoltan potom objašnjava da je svaka smena u komandnoj kabini izgledala isto: pozdravljali su se rečju "srećno", kao da ulaze u rudnik, jer nisu znali da li će dočekati jutro.
Na samom početku maja došli su u selo Karlovčić, jer je raketni divizion kojim je upravljao Zoltan Dani, često menjao poziciju, čak 23 puta. Te večeri Boško je bio na smeni od ponoći do šest ujutru, a u posetu došao im je poginuli general Ljubiša Veličković. Bilo je oko pola dva ujutru, a kada je sve delovalo kao da je relativno mirna noć pred njima, nebo se iz pravca Valjeva i Sombora ispunilo neprijateljskim avionima.
Primenjujući svoje znanje i pretpostavke, Boško je odlučio da jedan od ciljeva pusti da priđe na 17 kilometara, u srpsku zonu dejstvovanja - to je američkom komandantu ratnog vazduhoplovstva, Dejvidu Goldfejnu, bio šah-mat.
- Nisam ni tražio dozvolu operativnog centra, viknuo sam "pali". Na ekranu sam video eksploziju i odmah nakon dejstvovanja naše jedinice, ugasili smo stanicu i ćutali. To su trenuci koje vam ne mogu opisati. Sediš i ćutiš, čekaš da vidiš šta će se dogoditi. Znaš da si pogodio avion, video sam to, ali nema euforije, jer ne znaš kakva će njihova dalja reakcija biti. Nastaje period tišine. To je bio pravi pogodak: pogodili smo komandanta eksadrile, naoružan avion i matirali smo pratnju tog aviona - priseća se Dotlić.
BEBA STARA DVA DANA IMALA JE KANCER NA KIČMI! Naši lekari prognoziraju: NATO ĆE NAM UBIJATI DECU JOŠ 150 GODINA!
"Kajem se što sam bacao bombe na srpsku decu" ISPOVEST PILOTA OBORENOG F-117 O BOMBARDOVANJU SRBIJE!
"Sramota nas je što vam 1999. godine nismo pomogli" Rusi obećali da više nikad neće dozvoliti NAPAD NA SRBIJU
- Sva sećanja naviru. Ovim putem smo došli, po ovoj zemlji smo pešačili, preslišavali naučeno, verovali da ćemo preživeti. Ovde smo meštanima bili heroji, zvali su nas "evo ih naši". Znate, neko vam je ovde verovao, mi smo se tu i sakrivali, menjali položaje. Ovde sam dokazao da sam služio onome čemu sam ceo život bio posvećen: da budem vojnik i branim svoju otadžbinu - kaže Dotlić.
Dovoljno je samo da čujete delić njihovog ratnog iskustva, pa da se zapitate da li su ovi ljudi stvarni? Od krvi i mesa? Ne zato što su pukovnici u penziji, ceo svet ima vojnike, već zato što su bez obzira na svaki manjak koji su imali u tom ratu, pred neprijatelja stali kao najjača sila.
- Boško i ja smo sasvim obični ljudi, mi ne dozovoljavamo da se od toga napravi nekakva magija, da smo mi bog zna šta. Ja sam sasvim običan čovek, od krvi i mesa i ne plašim se ničega u smislu da sad meni treba specijalno mesto gde ću da sedim, specijalna hrana. Jednostavno, šta svi jedu, to ću i ja - kaže Zoltan, dok se Boško potpuno slaže sa ovom konstatacijom.
U 78 dana rata, koliko su na vatrenom polju provela ova dva čoveka sa ostalim vojnicima, njihov divizion, treći raketni, nije izgubio nijednog borca, nije bilo ni ranjenih ni povređenih, a što je isto bilo jako važno, uspeli su da sačuvaju svu tehniku.
HRABRA BRITANKA STALA U ODBRANU SRBIJE: Sećamo se svega i kažemo - Sram vas bilo NATO, vi ste ubice!
O besmislu rata, uvek će vam prvo svedočiti vojnici. Tako Boško govori da on nije ratovao, on je samo branio svoju zemlju. Sa jedne strane Boško po nalogu svoje države, vođen patriotizmom, a sa druge američki piloti koji su suštinski bili vođeni nepatriotskim idejama.
- Tu je velika razlika između mene i njega kao vojnika, ja sam nošen patriotizmom, a on nekim svojim drugim idejama, najverovatnije novčanim. Jer on nema nikakvog patriotizma da dođe da bombarduje Srbiju, možda čak nije znao ni gde je na geografskoj karti - kaže Dotlić.