Opozicionarsko pravosuđe i dalje radi po želji propalih političara?

U klasičnoj podeli savremenih demokratskih društava "sudska vlast" je "treća grana" odmah iza "zakonodavne" i "izvršne vlasti". Ona bi trebalo da bude samostalna, nezavisna, oslobođena od svakog uticaja i sposobna da postane korektor svim društvenim anomalijama. Njena samostalna i nezavisna pozicija posebno je važna u pogledu kontrole izvršne vlasti.

Domaći prvoborci demokratskih promena posle 2000-te su, međutim, brzo zaboravili na ove elementarne principe parlamentarne demokratije, važnost međusobne kontrole sve tri grane vlasti i slobodnog i nezavisnog sudstva.

Osećaj realne moći koju daje parlamentarna većina pokazao se u "postoktobarskom" periodu pogubnim za pravni sistem. Formalni pristup, a suštinska nezainteresovanost za reformu pravosuđa, famozne komisije, ekspertski timovi i strategije pokazalo se, bili su samo bacanje prašine u oči javnosti.

Nije bitno da li je to posledica odsustva volje, neznanja ili manipulacije, a bilo je svega... pad Đinđićeve vlade pravosuđe je zatekao sa mnogo većim problemima nego njen dolazak, par godina ranije.

Sledeća, Koštuničina vlada raspustila je komisije, grupe i eksperte i krenula sa reformom pravosuđa ispočetka. Ponovila se, međutim, ista priča. Umesto struke, pravni sistem uređuje politika i, naravno, od tog posla vajde nije bilo.

Dolazak Tadićeve vlade stvari je ogolio do srži. Čuvena reforma pravosuđa (Snežana Malović ministar pravde u vladi Mirka Cvetkovića ) pretvorila se u farsu. Regresija svih principa koje pravni sistem podrazumeva vodila je pravo do dna. Kao da je cilj bio da pravdu zameni ideologija, pravo stranka, pravni sistem partijska vlast, jednakost svih pred zakonom, privilegovanje bogatih i moćnih.

Pod kontrolu su stavljeni i sudovi i tužilaštvo i advokatura, izbor i imenovanja u sudstvu su se pretvorila u čistku i favorizovanje prijatelja, rođaka i partijskih istomišljenika. Reforma je rađena po nalogu partijskih političara i tajkuna, bahato i netransparentno.

Tužilaštvo i sud su stavljeni pod kontrolu DS. Pravosuđe je od "projektovanog" kontrolora, postalo i još jedna poluga vlasti. U pravosudnom sistemu su začarili arogancija i neznanje. Nestručnost je otvorila vrata za svakojake uticaje tajkuna, NVO, "stranog faktora"...

I tako, "bačeno" je petnaestak godina, ali gore je to što je pravosuđu podmentnuto "kukavičje jaje" iz koga su se ispilili i ojačali korupcija, nepotizam i politikanstvo.

U pravosuđu i danas rade ljudi dostojni profesije, ali još je izgleda puno onih koji su "porasli" na "iluziji superiornosti"... Psihologija to najbolje definiše kao "manjak znanja, a višak konstruisanog (možda plaćenog) sampouzdanja".