ORBANOVA ODLUKA UZDRMALA CELU EVROPU: Mađarska uvela vanredno stanje, da li će taj scenario dočekati i SRBIJU?
Ogromna, do sad neviđena, kriza u snabdevanju energentima ili životnih namirnica, a koje bi izazvala ekskalacija rata u Ukrajini, jedina su dešavanja koja mogla da dovedu do toga da Srbija, poput Mađarske, uvede vanredno stanje.
"MILANOVIĆU, KAKO TE NIJE SRAMOTA?!" Kovačević oštro o napadima iz Hrvatske na Srbiju i Vučića
Prelistavanje dnevnih novina za 26. maj 2022. godine
"TO SU OGROMNE CENE" Oglasio se Vučić o razgovorima sa Putinom: Evo šta možemo da očekujemo
To što se juče dogodilo u prijateljskoj zemlji, i jednom od najbližih suseda, podiglo je buru u javnosti, i dovelo do glavnog pitanja - može li se to desiti i kod nas, jer smo takvu situaciju, doduše iz potpuno drugih razloga, relativno skoro imali.
Koliko je to nerealna i daleka opcija, da li je Mađarska požurila, da li će njen postupak "povući nogu" i u drugim zemljama EU?
Sećanje na poslednje vanredno stanje u Srbiji još je sveže - uvedeno je 15. marta 2020. godine i to zbog epidemije korona virusa. Zatvorene su granice, sem za državljane Srbije, obustavljena je nastava, blokirane sve sportske aktivnosti, skraćeno radno vreme ugostiteljskih objekata, a odlučeno je, pa ukinuto, da stariji od 65 ne izlaze iz kuća osim u propisano vreme.
Čeka li nas nešto slično?
Nepuna dva meseca kasnije poslanici Skupštine Srbije usvojili su, 6. maja 2020. godine predlog za ukidanje vanrednog stanja, a skoro dva meseca pod ovim okolnostima dovoljna su da se zapitamo da li nas nešto slično, zbog Ukrajine, sad opet čeka?
Kako sagovornici kažu, pre takvog scenarija na institucijama je na raspolaganju pregršt ekonomskih pa i političkih mera, a da to nije realna opcija rekao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
- Srbija ima odgovor, ali ljudi nisu naviknuti da čuju drugačiju poziciju. Mi imamo čistu poziciju, ali da li će to da učini našu situaciju lakšom - sigurno da neće - rekao je Vučić.
On je naglasio da svaki odgovoran čovek uvek brine i da je briga je nešto što je povezano sa odgovornošću.
- Ako ne brinete možda lakše živite ali ne postižete rezultate. Mi ćemo imati bezbroj problema. Videli ste da je Mađarska uvela vanredno stanje, zbog bezbednosti, snabdevanja, energenata. Ja ne mislim da mi treba da uvodimo vanredno stanje - rekao je Vučić.
Šta treba da se desi, a da se nije desilo?
A šta kažu poznavaoci političkih i geopolitičkih prilika?
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar smatra da je vanredno stanje kao opcija vrlo daleko od nas i da tek nekoliko dešavanja može da dovede to toga.
- Pitanje je šta treba da se desi u Ukrajini što se već nije desilo? Sve je već u toku. Morala bi da se desi ogromna kriza u snabdevanju energentima, ili snabdevanju životnih namirnica. Ipak, to mi se čini vrlo dalekom i poprilično nerealnom opcijom jer se ne nazire da će uslediti velika kriza. To je izuzetno nepopularna mera i na osnovu izjava se vidi da je državno rukovodstvo ni ne razmatra - smatra Klačar.
On napominje i da institucije imaju na raspologanju mnogobrojne mehanizme i mere koji mogu da dođu na red pre uvođenja vanrednog stanja.
- To mogu da budu razne ekonomske mere, pa i politički mehanizmi. Zbunjen sam i iznenađen da u to Mađari to uradili. Mi u Srbiji nemamo takav spoljnopolitički kontekst, ni unutrašnji - ističe Klačar.
"Dramatizovanje situacije"
I bivši diplomata i spoljnopolitički analitičar Srećko Đukić kaže da ne vidi opasnost da i u Srbiju bude uvedeno vanredno stanje.
- Činjenica je da u Ukrajini rat eskalira, ali i dalje ne vidim opasnost za Srbiju i da će se dešavanja preliti i izazvati potrebu za vanrednim stanje. Između nas su i Rumunija i Mađarska, nismo i susedi i ne vidim osnove ni za pretpostavku za to. Mislim da je mađarski premijer Viktor Orban posegnuo za uvođenjem vanrednog stanja kako bi dramatizovao situaciju, i time iskazao protivljenje šestom paketu sankcija EU protiv Rusije a koji se odnosi na naftni embargo - ističe Đukić.
Ukrajina je, podeća on, na teritoriji od 680.000 kvadratnih kilometara a ratom je zahvaćeno 20 odsto teritorije, i vanredno stanje, što se tiča transporta i transportnih veza, ne rešava ništa.
- Vanredno stanje omogućava sprovođenje mera po skraćenom postupku, ali Orban ionako ima komotnu većinu koja mu omogućava lagodno funkcionisanje institucija, i ne vidim šta to vanredno stanje može da promeni. To je samo Orbanova spoljnopoliticka potreba, i ako je neko pogođen onda je to Poljska. Primila je milione izbeglica, na udaru je i ne pada joj na pamet da uvodi takve mere - ističe Đukić.
Orbanovo objašnjenje
O ovoj opciji u Srbiji se diskutuje jer je mađarski premijer Viktor Orban u utorak uveče saopštio da će Vlada Mađarske uvesti vanredno stanje "da bi mogla brže da reaguje na izazove nastale usled rata u susednoj Ukrajini".
- Svet je na ivici ekonomske krize - rekao je Orban u videu poruci.
Kako je rekao, Mađarska ne sme da se meša u rat u Ukrajini, a dužna je da "štiti finansijsku bezbednost porodica".
- Ovaj rat predstavlja stalnu pretnju Mađarskoj, jer ugrožava našu fizičku bezbednost, snabdevanje energijom i finansijsku sigurnost privrede i porodica. Vidimo da su rat i sankcije u Briselu doveli do ogromnog ekonomskog preokreta i drastičnog poskupljenja - rekao je Orban.
Inače, ovo je treći put da Vlada na čijem je čelu ovo radi: jednom zbog migracija, a drugi put tokom pandemije COVID-19.
Kako se uvodi vanredno stanje?
Prema članu 200 Ustava Srbije, kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, Skupština Srbije proglašava vanredno stanje. Ustav, u članu 105, propisuje da parlament donosi odluke, među kojima je i proglašavanje i ukidanje vanrednog stanja, većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.
Kad Skupština nije u mogućnosti da se sastane, kao što je to bilo pre dve godine zbog epidemioloških mera, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Srbije, predsednik Skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Skupština.
Ukoliko parlament nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Srbije.
Prema Zakonu o vanrednim situacijama, vanredna situacija je "stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada".
Šta podrazumeva vanredno stanje?
Ustav Srbije dozvoljava da, prilikom proglašenja vanrednog stanja budu donete mere odstupanja od određenih ljudskih i manjinskih prava, ali samo u obimu u kom je to neophodno.
To su: pravo na slobodu i bezbednost, slobodu kretanja, nepovredivost stana, tajnost pisama i drugih sredstava opštenja, zaštitu podataka o ličnosti, slobodu mišljenja i izražavanja, slobodu medija, pravo na obaveštenost, slobodu okupljanja, slobodu udruživanja i druga prava garantovana Ustavom Srbije koja nisu izričito isključena od mogućnosti ograničenja.
Vanredno stanje može da traje do 90 dana, s tim što može biti produženo za još 90 dana odlukom većine od ukupnog broja narodnih poslanika (apsolutna većina).