OTKRIVENE TAJNE NOVOG SRPSKOG PATRIJARHA: Isplivali zanimljivi podaci iz Porfirijevog života

Napravio očnu ordinaciju u manastiru

Brinući o potrebama ljudi i njihovom zdravlju, Porfirije je u Kovilju napravio čak i očnu kliniku. Kako je došlo do toga, ispričao je upravo Porfirije:

- S obzirom na to da se, kao verska zajednica, trudimo da zadovoljimo osnovne ljudske potrebe, u sklopu manastira imamo i malu očnu ordinaciju. Jedan naš monah je očni lekar, koji je blizu 10 godina radio u Grčkoj u bolnici, pa smo uz pomoć njega i njegovih prijatelja iz Grčke oformili ovde u sklopu manastira jednu malu očnu ordinaciju, u koju mnogi ljudi dolaze da vrše pregled, naravno, besplatno.

Očev šok

Odluka da se zamonaši bila je šok za porodicu. Prema rečima novog patrijarha, najviše je negodao njegov otac.

- Najpre sam studirao arheologiju, pa se negde, malo-pomalo, u meni artikulisala i oblikovala vera u boga, i postao sam svestan da se neću baviti arheologijom, već da ću svoj život posvetiti bogu, tako što ću postati svešteno lice. U tom vremenu sam dosta obilazio manastire, dosta puta sam odlazio na Svetu goru i susretao se sa najvećim duhovnim imenima 20. veka. U tim susretima sam osetio da ja na taj način moram svoj život da posvetim bogu i bio sam veoma srećan i uveren da me u toj mojoj želji ništa ne može sprečiti. U svemu tome prva prepreka je bila moj susret sa roditeljima, koji su od mene očekivali nešto drugo. Mog pokojnog oca, s kojim sam imao besprekoran odnos, kada sam mu saopštio da ću otići u manastir, obuzela je potpuna neverica i šok, kao i nemoć da bilo šta kaže i promeni. Prvi put je tada sa mnom razgovarao o braku i bračnoj zajednici iako nikada pre nije. Imao sam tada 24 godine. Bio sam stipendista i veoma dobar učenik.

Hilandar najveća želja

Porfirije je bio rešen da po završetku studija i doktorata ode na Svetu goru. Svoju budućnost, kako je sam pričao, video je u jednom od hilandarskih manastira. Međutim, razgovor sa Irinejem bačkim promenio je tu odluku.

- Moj duhovnik i profesor na Teološkom fakultetu Irinej bački, kada sam završio Teološki fakultet i kada sam se već zamonašio u manastiru Dečani, rekao mi je da bi bilo dobro da produžim studije u Grčkoj, što sam ja poslušao. On je kasnije, voljom božjom, izabran za episkopa bačkog i zamolio je mene i nas nekoliko da dođemo u manastir Kovilj i da ga obnovimo - ispričao je Porfirije.

Uzgajanje krava i konja

Govoreći o Kovilju, Porfirije je jednom prilikom ispričao da su od Drugog svetskog rata u ovom manastiru živela dvojica monaha:

- Od devedesetih godina to počinje da se menja. Sada su tamo monasi raznih profesija, čak i stranci. Manastir je poznat po proizvodnji dobre, kvalitetne rakije, kao i konjaka, i to nam je jedan od većih prihoda jer brojni restorani u Beogradu i Novom Sadu kupuju rakiju od nas. Pored toga, imamo i 10 hektara voćnjaka, plastenike, svoje povrće, zatim uzgajamo krave, pravimo sir koji je izuzetno kvalitetan, imamo i konje, veliki pčelinjak, oko 300 košnica. I sve to su nam glavni izvori prihoda.

Do škole pređe 39 kilometara

Završio je novosadsku gimnaziju "Jova Jovanović Zmaj", ali je malo poznato da je to bila prva srpska pravoslavna gimnazija koja je od osnivanja bila pod patronatom SPC. Ovo je jedna od nastarijih gimnazija kod nas, u koju su išla poznata imena srpske kulture. Porfirije je inače svakodnevno prelazio 39 kilometra da bi stigao do škole i isto toliko da bi se vratio kući.

- Putovao sam iz Čuruga u školu i nazad svaki dan. Samo mesec dana sam živeo kao podstanar u Novom Sadu i nisam mogao više da izdržim, pa sam se vratio kući i zajedno s jednim mojim drugom putovao svaki dan. U svečanoj sali moje gimnazije stoji slika Svetog Save, koju je škola dobila na poklon od Georgija, igumana manastira Kovilj. Sliku je naslikao Rafelo Momčilović, koji je takođe bio monah u manastiru Kovilj i koji je proglašen za svetitelja jer je postradao tokom Drugog svetskog rata - ispričao je jednom prilikom Porfirije.

Zemlja živih

U vreme dok je bio iguman manastira Kovilj pročulo se za mladog, pametnog igumana koji ima strpljenje za sve, pa i za narkomane. Roditelji su počeli da dovode posrnulu decu, pa je Porfirije 2005. formirao terapijsku zajednicu "Zemlja živih", koja se pokazala kao vrlo uspešna u lečenju narkomana. Kroz ovaj projekat je prošlo više stotina mladih ljudi koji su uspeli da se posle višegodišnje zavisnosti oslobode narkotika.

Ljudima koji su im se obraćali za pomoć nikada ništa nije naplaćivano iako je lečenje trajalo najmanje godinu i po dana.

Radost za majku u bolesničkoj postelji

Vest da joj je sin izabran za patrijarha Porfirijeva majka Radojka (78) primila je u Čurugu, u bolesničkoj postelji, u kojoj je već neko vreme.

- Prekrstila se, zahvalila bogu na milosti ukazanoj njenom sinu prvencu - ispričali su prijatelji bliski porodici.

U Čurugu žive Porfirijeva sestra, zet i njihovo petoro dece, dok je u Somboru mlađi patrijarhov brat Srđan Perić, inače protojerej Đurđevskog hrama.

Patrijarhov brat kaže da je njegovu decu obradovala vest o izboru patrijarha. Više ništa nije želeo da govori, objašnjavajući da još nema blagoslov od novog patrijarha da daje izjave.

Govori četiri jezika

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986, dok je postdiplomske studije završio u Atini 1990. Govori grčki, engleski i nemački i služi se ruskim jezikom. Jedan je od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih crkava i verskih zajednica, pa nije slučajno postavljen 2014. za mitropolita zagrebačko-ljubljanskog.

- Porfirije je izuzetno cenjen i uticajan u vrhu Katoličke crkve. Malo je poznato da je ličnim zalaganjem uticao na odluku Vatikana da se zaustavi kanonizacija Stepinca i, po svemu sudeći, ovo pitanje neće biti na dnevnom redu dokle god je poglavar Katoličke crkve sadašnji papa Franja - otkrivaju prijatelji novog patrijarha.