OTVORENO PISMO ŽELJKA MITROVIĆA ĐILASU: Koliko BESTIDAN moraš da budeš da zaboraviš da si RIJALITI BAŠ TI doneo u Srbiju

Dragi Điki,

Dugo ti nisam pisao i da budem potpuno iskren, nisam ni planirao ali tvoja tvrda stolica ispisana u 30 tačaka koju nazivaš političkim programom, a koji ustajalo odiše utiskom da se vaša cenjena politička grupica dobrano preznojila i namučila da napabirči bar naizgled dovoljno reči, istina slabo povezanih ali ipak reči, i to samo iz razloga da plan o budućnosti Srbije nekako ipak rastegnete na papiriću malo većem od pola salvete.

Ne bi ovo ni bilo vredno pomena, dragi moj Điki, da ne ukazuje na naglo pogoršanje tvog mentalnog stanja zbog čega sam morao da ti napišem par reči i to više kao doktor koji ti prepisuje lek ili terapiju koju treba da primiš, kako Srbiji ne bi oduzeo još koju deceniju i još koju milijardu.

Điki dragi, samo čovek koji se najeo zabranjenih pečuraka ili je izgubio zdrav razum može u prioritetima svog političkog programa predlagati zabranu rijaliti programa. Koliko, dragi Điki, treba dodatno da budeš beskrupulozan, bestidan, bahat i besraman pa da zaboraviš da rijaliti programe u Srbiju nisam doneo ja, već ti, dragi Điki, i to na velika vrata Velikog Brata, i to onog u kome su se u tvojoj produkciji, a u Pionirskom gradu, vadili polni organi i stavljali na trpezarijski sto, a kao spomenik tom remek delu u tada otetom Pionirskom gradu, ostavio si mrtve pacove i žive bubašvabe kao poklon budućim generacijama dece koju imamo i ti i ja.

Da li si zaboravio, dragi Điki, da si se obogatio terajući medije da emituju rijaliti programe iz tvoje produkcije i tako oteo medijima desetine miliona evra? Ja, dragi Điki, nisam zaboravio jer se i danas borim sa dugovima koje si mi ti i tvoj rijaliti programi napravili. Na svu sreću ja danas bez tebe, dragi Điki, proizvodim programe iz te kategorije za koje dobijam međunarodna priznanja.

Ali, i da zaboravim na trenutak ovo tvoje lopovsko licemerje i da je okosnica tvoje politike borba protiv rijalitija, ne mogu da zaboravim prvu tačku vašeg cenjenog političkog i pomalo arhaičnog plagijata gde pominješ vladavinu prava. Pa, Điki dragi, svi smo za vladavinu prava, samo što pravni sistem koji danas vlada u Srbiji nije instalirao Vučić ili neki vanzemaljci, nego ti, dragi Điki, i to sa Borisom i ekipom.

Kao što znaš da ja znam, tako znaš i da nismo ti i ja jedini koji to znamo, to znaju svi pa čak i moja baba Stana, pa stoga nije baš najjasnije koliko je duboka tvoja demencija, te si zaboravio da ste skoro sve današnje sudije i tužioce izabrali baš vi, pa me molim te podseti koji si to spor izgubio, pa si spoznao da u Srbiji postoji nedostatak vladavine prava ili te ipak samo trese nostalgija za vremenima kad si hapsio i tamničio bez suda i presuda.

Ali da niste baš sve promašili govori činjenica da se slažem sa vašim zahtevom za lustracijom? To jeste dobro pitanje za Vučića. Zašto nema zakona o lustraciji koji bi sve vas lopove i nosioce korupcije među vama, konačno lustrirao, jer ste baš vi bili nosioci vlasti skoro punih petnaest godina, pa je normalno da vam se pored moguće lustracije proveri i poreklo imovine.

Ako se dobro sećam, dragi Điki, nekada si znao dobro da računaš i zato insistiram da mi kao dobar matematičar specijalizivan za izračunavanje procenata pri izgradnji mostova, ekspert za igre sa šibicama i marketinško-tapkaroškim sposobnostima objasniš, kako se politikom protiv siromaštva mogu baviti oni za čije vladivine su Srbi bili najsiromašniji a vladari najbogatiji, ovo je trebalo da bude obrnuto pa verujem da si se ovde, dragi Điki, potpuno pogubio.

Ali, nije ovo jedino mesto gde si se pogubio, ako sam dobro primetio nisi zadovoljan ni medijima i pored toga što, od vremena kada je internet zauzeo lidersku medijsku poziciju u celom svetu, ove teme postoje još samo u Africi. Uostalom, ti si apsolutni gospodar sveukupne internet dijareje i svih fekalija na društvenim mrežama što ti očigledno nije dovoljno, ali ne zbog medijske dostupnosti i medijskog prostora, dragi moj Điki, već zbog politike koju zapravo i nemaš, a nju ne mogu nadoknaditi mediji brijanjem mozga na kome si uvek insistirao.

Da konačno pređem na ozbiljne teme kojima ste krunisali vaš “srednjoškolski pismeni” bez ijednog molekula zrelosti i razumevanja gde se Srbija nalazi danas. Dragi Điki, samo neko ko je prespavo četiri godine ili je bio na Marsu do danas, moze o najtežem srpskom pitanju, a to je nedvosmisleno Kosovo i Metohija, govoriti, ili još gore pisati, u nekakvom političkom programu kao o izboru gde će letovati ili još gore, u kojoj će kafani ručati.

Politička zrelost nije slučajna stvar i stiče se posvećenošću i snažnim osećajem za nacionalno dobrim rešenjima,nije dovoljno imati digitron i brutalnu halapljivost kako bi se učestvovalo u ovako važnim pitanjima.

Dragi Điki, poneki trenuci naše epohe su suviše retki da bi ih trošili na vašu površnost i neshvatanje trenutka. Ako vam već niko nije sudio zbog veleizdaje koju ste sproveli sa Međunarodnim sudom pravde 2008. godine i namernom verifikacijom kosovske nezavisnosti, onda se bar uzdržite od pevanja u crkvenom horu opasnih pesama posle kojih uvek, ali uvek, ginu samo srpska deca.