Skip to main content
ljudi na ulicama Beograda

Ova POŠAST je okupirala Srbiju: Ulazi u kuće, a pri dodiru izaziva alergiju i NAPAD ASTME

Foto: Profimedia
Oprez

Uporedo sa smrdibubama, Srbiju su okupirale bubamare, i to one azijske koje ulaze u kuće, a koje ako ih dirate mogu da vam izazovu alergiju pa čak i napad astme.

Građani Srbije, OPREZ! Smrdljivi Martin noću i rano ujutru ulazi u kuće, a za sobom ostavlja UŽAS

Bez obzira na to što su noći ali i dani postali svežiji, ova tačkasta stvorenja i dalje su prisutna, ali kako nam je rečeno u Zavodu za bicode i medicinsku ekologiju ne radi se o našim već o azijskim bubamarama koje su bukvalno potisnule domaće.

Jedna beba je već umrla: Zaraza sa Kosova se širi na celu zemlju, sve veći broj obolelih

- Azijska bubamara, koja se ove, a i prethodnih godina najčešće viđa, donesena je u Evropu kako bi se u plastenicima borila protiv biljnih vaši, ali se brzo prilagodila na život van plastenika. Ova invazivna vrsta vrlo efikasno suzbija lisne vaši, tako da druge vrste bubamara ostaju bez hrane. Od domaće, azijska bubamara se razlikuje po raznim neuobičajenim morfološkim oblicima i raznim bojama, a ono što je karakteristično je crna W ili M šara na beloj glavi. Imaju različit broj tačaka na leđima, a boje se kreću od crne do jarko crvene - objašnjava dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide.

Bubamara
Foto: Profimedia

Azijska bubamara ima izduženiju glavu i smeđe noge, krupnija je, brže se razmnožava, a u jesen kada joj nestane hrane dobija nagon za rojenjem.

- Kad vidite jednu, budite sigurni da sledi još mnogo njih, jer odrasle jedinke ispuštaju feromon koji privlači ostale jedinke i tako u roju traže odgovarajuće mesto za prezimljavanje. To je normalno ponašanje azijskih bubamara u jesen dok se roje pred hibernaciju. Za razliku od domaćih bubamara azijske ulaze u kuće jer ih privlače osunčane, svetle i tople površine. U Beogradu ih ima najviše u predelima bogatim zelenilom gde obitava i njihova glavna hrana odnosno biljne vaši - kaže dr Aleksić.

Kad je bubamara u opasnosti brani se takozvanim refleksnim krvarenjem, odnosno ispušta tečnost (hemolimfu) iz nožnih zglobova. Zato ih nikako ne treba ubijati.

- Ta tečnost sadrži jedinjenje kokcinelin koji odbija većinu ptica i mrava. Kad bubamare nađete u kući, ne bi ih trebalo ubijati i gnječiti. Preporuka je da se sakupe lagano metlom ili usisivačem kako bi se izbegao eventualno nastanak hipoalergenih reakcija kod osetljivih osoba populacije ili osoba sa oslabljenim imunitetom. Vrlo retko su moguće iritacije oka ili astmatični napadi, a alergije koje izazivaju rezultat su izmeta i delova tela koje ostavljaju za sobom - upozorava Aleksić.

Bubamara, inače, ima oko 4.200 vrsta i rasprostranjene su svuda po svetu, a najviše na području umerene klime. Evropa je, međutim, najsiromašnija sa njma, ima samo 80 vrsta.

Najpoznatija je crvena bubamara koja na krilima ima sedam crnih tačkica i čije je latinsko ime Coccinella septem punctata. Većina njenih srodnica, takođe, su lepih i živih boja s tamnim, najčešće crnim pravilnim tačkama.

Ali, nisu sve bubamare išarane, postoje i one čija su pokrilca crna, a tačkice crvene, žute ili narandžaste. U prirodi, crno, crveno i narandžasto su upozoravajuće boje koje govore drugim životinjama ili insektima da to nije pravi izbor za ručak.

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD info

SD kosovo

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
16 Beograd