OVDE ŽIVE ONI KOJE JE ŽIVOT OTPISAO: Prihvatilište u Kumodraškoj jedini spas za ostavljene duše (FOTO)

Jedino mesto u Beogradu koje utočište pruža svim onim ljudima koji su odbačeni, "otpisani" i veruju da su došli do dna jeste Prihvatilište za odrasla i stara lica u Kumodraškoj 226a. Iako tokom cele godine ima preko stotinu korisnika, rada ove ustanove smo svesni najčešće zimi, kada košava zaledi glavni grad, i svi smo nekako okrenuti porodici. Međutim, ako izuzmemo niske temperature kojih leti nema, ove socijalno marginalizovane ljude tokom cele godine tište iste muke i isti kamen pritiska dušu. 

Procurela DECENJAMA ČUVANA porodična TAJNA: Mira Marković doživela ZLU SUDBINU svoje majke!

KONAČNO OTKRIVENO: Evo gde su završile nestale pare koje je srpski narod dao DAFINI MILANOVIĆ

U Prihvatilište najčešće dolaze oni koji su spletom životnih okolnosti ostali bez svega što su imali u životu: bez krova nad glavom, porodice i prijatelja koji bi ih sa dna na kome se nađu povukli naviše. Ovde dobiju prvo neophodnu negu, a zatim nadu za bolje sutra i putokaz za dalji život.  

Ono što je hitna pomoć u zdravstvu, Prihvatilište je u socijali, kažu zaposleni. Kroz hodnike ove ustanove prođu oni koji sami dođu po pomoć, ali i one koje doveze policija ili hitna pomoć. Neretko, među korisnicima Prihvatilišta bivaju stare i dementne osobe, koje se izgube u gradu i treba im ukazati tu "prvu pomoć", pronaći staratelje, a njih zbrinuti dok se ne sazna ko su i kako su se izgubili. Ona mnogo veća grupa koja dolazi, često je higijenski zapuštena, s raznim psihičkim i emocionalnim problemamima, a zimi sa promrzlinama. Oni traže pomoć. Mnogi od njih su teško bolesni, i ovde dolaze po medicinsku pomoć, jer nemaju zdravsvenu knjižicu, a mnogi dođu samo da se okupaju, okrepe, i onda sami odlaze dalje. 

FOTOGRAFIJA KOJA JE NASMEJALA SRBIJU: Zbog ovog peškira nam teku SUZE (FOTO) 

Direktor ove ustanove, Prvoslav Nikolić, koji u ovoj ustanovi radi godinama i svedok je sudbinasvih njenih korisnika, kaže da su se vremena promenila, a sa njima i društvo. Nekada se broj štićnika koji koristi usluge Prihvatilišta zimi i leti znatno razlikovao, a danas, on je skoro identičan. Tako je tokom januara, februara i marta prošle godine bilo 144,145 korisnika, ali ih je tokom avgusta, bilo čak 138. Taj podatak, nimalo ohrabrujući, govori da je sve više ljudi kojima je potrebno pomoć iz oblasti socijalne zaštite. 

- Nisu svi ljudi koji dolaze beskućnici, ima tu judi koji imaju kuće, neki i vile, ali nema ko da brine o njima. Dešavalo se i da dođu, vidi se mladi par i samo ostavi baku ispred kapije. Pitamo je ko Vam je to bio, ona kaže sin i snaja - priseća se Nikolić.

Kaže, svedočio je tome kako se srpska porodica menja, kako više nije strogo tradicionalna kao nekad. 

- Ranije se znalo, čak i onaj ko nema nikoga, pa posle nekoliko dana dođu komšije po njega, a danas se dešavaju i ovakve stvari - nastavlja direktor. On objašnjava i da je pogrešno mišljenje da samo oni koji su prokockali život ovde dolaze po pomoć, takvih je kako kaže i najmanje. Ostali se nađu tu sticajem nekih drugih okolnosti.  

Srbija PLAČE uz "Život priča": Jelenu Petrović ćerkica pitala da li ju je ODUVEK VOLELA!

A uslovi... Uslovi su kakvi mogu da budu. Svake godine, i to nekako uvek oko jeseni, pred zimu, poteže se priča o tome kako će se kapaciteti ove ustanove proširiti. Tako je već godinama. Do tada kapacitet ustanove je zvanično 105 ležaja, ali korisnika je uvek više. Spava i preko deset duša u sobi, kreveti su raspoređeni i duž hodnika, ali ljudi su zahvalni, na suvom su i toplom. Hrana je dobra i korisnicima se količina ne ograničava. Ustanova radi 24 sata svakog dana u godini. 

Po zakonu korisnici u Prihvatilištu imaju pravo da budu do rešenja svoje situacije, a najviše do šest meseci. Međutim, slovo na papiru je jedno, a život drugo. Mnogi korisnici ovde su godinama jer jednostavno nemaju gde. Za svakog od njih pojedinačno traži se rešenje koje će mu kao korisniku pružiti najbolju zaštitu, bilo da je to smeštanje u neki dom, gerontološki centar, obezbeđivanje nekog socijalnog primanja i sl. Nekada se to rešavalo zapošljavanjem i osamostaljivanjem osobe, ali danas, u doba velike nezapaposlenosti, to je jako retko rešenje za korisnike ove ustanove. 

Od 333 korisnika koji su 2016. godine bili registrovani u Prihvatilištu, adekvatno rešenje je pronađeno za 214; 56 je vraćeno u porodice; 60 njih je dobilo socijalnu pomoć; 61 je preminulo, dok ih je 98 na trajnom smeštaju. Njih 18 disciplinski je udaljeno. 

Korisnici ove ustanove su zahvalni, za njih je ovo početak kome se možda u životu nisu nadali. Zaposleni kažu da im se često dešava da neki ljudi koji su otišli iz Prihvatilišta, snašli se, sredili kasnije dolaze da se zahvale. Naravno da je hrana, odeća, krevet, medicinska pomoć važna, hitna i prekopotrebna, ali ovde oni dobiju i druženje, ljubav i veru da je vredno da krenu napred sa dna na kome su se našli.