Patrijarh Irinej poručuje: Kosovo je srpski Jerusalim!

Patrijarh srpski Irinej ocenio je da se pitanje Kosova i Metohije ne sme rešavati na brzinu, te da Srbija ne se da odustane od borbe da sačuva taj deo svoje teritorije.

U besedi na Svetoj arhijerejskoj liturgiji u crkvi Preobraženja Gospodnjeg na Vidikovcu, patrijarh srpski Irinej rekao je da se Kosmet, sa srpskim narodom i njegovim svetinjama, ne može prepustiti na milost i nemilost onima koji su do juče sve rušili i zatirali.

Prepis dela besede patrijarha Irineja o Kosovu i Metohiji prenosimo u celosti:

Danas, kada smo ovako divno sabrani, ne mogu, braćo i sestre, da ne progovorim nekoliko reči o našem Kosovu, o našoj blagoslovenoj zemlji, o našem Jerusalimu, koji je ugrožen više nego ikada u svojoj istoriji, o našim svetinjama na Kosovu i Metohiji, počevši od Pećke Patrijaršije, Dečana, Gračanice, i mnogih i mnogih drugih svetinja, gde je nekada bilo i tragova o njima; ostalo je na 1300 mesta na Kosovu i Metohiji.

Ta zemlja je natopljena krvlju hrišćanskih mučenika i suzama hrišćanskih podvižnika, i zato se moramo Gospodu pomoliti, da nam ne otrgnu tu svetu zemlju. Hiljadu godina srpski narod živi na Kosovu i Metohiji. Tamo je podizao svetinje. Ukrasio je, a danas moćnici ovoga sveta žele da nam je otmu, uzmu, kao što je okupirali.

Ne možemo nikada dozvoliti da Kosovo bude nečija druga zemlja, a pogotovo naroda koji je godinama i vekovima uništavao svetinje naše na Kosovu i Metohiji. I oni danas treba da budu čuvari njihovi. Naš narod to kaže lepo: To je isto kao postaviti kozu da čuva kupus.

Pomolimo se Gospodu da Gospod učini kod onih koji odlučuju, koji kroje kapu narodima i ljudima da Kosovo ostane srpsko kao što je to vazda bilo. Ne smemo nikada dozvoliti da ga nekome predamo.

Sila, kaže narod, uzme i zemlje i gradove, ako hoće da uzme neka ga okupiraju, uzmu, ali mi ne smemo nikako dati svoju svetu zemlju jer narod kaže: Ono što se silom uzme, na neki način se i vrati, a to imamo dokaza kod naroda jevrejskog koji je 2000 godina čekao da se vrati u Jerusalim i vratio se. 

Ima mnogo mudrih ljudi koji govore i misle da se još uvek dešavaju velika previranja u ovome svetu i da to pitanje ne smemo nikada tako brzo da rešimo, nego da se borimo da ga sačuvamo, pa ako ga, ne daj Bože izgubimo, da se borimo da ga vratimo.

Zato se molimo Gospodu; potrebna je molitva svih nas da sačuvamo svetinju kosovsku i metohijsku i tamošnje naše slavne i divne crkve. Ja verujem u Gospoda, verujem i u svete mošti na Kosovu i Metohiji, Sv. Kralja Stevana Dečanskog, svete Patrijarhe i Episkope u Pećkoj Patrijaršiji i Sv. Joanikija Devičkog i mnoge druge koji su nas sačuvali od mnogih iskušenja i patnji i stradanja u prošlosti. Daće Gospod, molitvama svetih i nas svih da se i sada sačuva naše sveto Kosovo.

Neka vas Gospod blagoslovi braću i sestre, neka vam Gospod ulije veru, onu veru koju su sveti apostoli imali, onu veru koju su naši oci i praoci imali, ta će nas vera sačuvati od svih zala i opasnosti ovog sveta. Jer Bog je moćniji od svih neprijatelja naših.