Šta ako svi krenemo na REFERENDUM?! Katalonska VATRA za balkansko BURE BARUTA

Balkansko poluostrvo je oduvek bilo područje ratova, a ako ne oružanih sukoba, onda tenzija i nemira. Malobrojni periodi mira ostajali su upamćeni gotovo kao fenomen.

Velika pobeda Srbije: Sprečen ulazak samoproglašene države Kosovo u Interpol

Tajna slobode počiva u hrabrosti: Đorđević položio vence na ostrvu srpskog stradanja

Zajednički život naroda zapadnog Balkana pokazao se neuspešnim na duge staze i umesto stvaranja jedinstvene kohezivne društvene grupe, odnosno nacije, stvoreno je više zasebnih uslovno rečeno nacija, često bez ikakavog istorijskog nasleđa i identiteta. Određeni narodi, u pokušaju da formiraju svoje nacije, otišli su do granica tragikomedije, konstruišući izmišljenu istoriju, preuzimajući tuđi jezik i smišljajući, pa čak i menjajući sopstveni naziv.

Određene države koje su nastale raspadom bivše Jugoslavije s pravom možemo nazvati "banana državama" jer nemaju ni tradiciju državnosti, niti bilo kakav oblik suvereniteta, a često ni jasno definisane granice. Poslednjih decenija svedoci smo izraženog nacionalizma prisutnog kako u državama bivše Jugoslavije, tako i kod albanskog naroda, a sve je to začinjeno teritorijalnim pretenzijama ka tuđim prostorima.

DANKINJA SNIMILA VIDEO O SRBIJI: Ono što je rekla o Đokoviću i Tesli oduševiće vas (VIDEO)

Katalonska vatra

U nedelju je u Kataloniji održan referendum na kojem su se građani izjašnjavali o nezavisnosti te španske pokrajine.

Čak 90 odsto, od ukupnog broja izašlih, podržalo je ideju da Katalonija treba da bude posebna država.

Posle Katalonije, širom sveta počelo je da se priča o presedanu Kosova. Ovde se pokazalo svo licemerje velikih zapadnih sila koje su bombama, logistikom i političkim delovanjem podržale albanske separatiste na Kosovu, nazivajući to jedinstvenim slučajem.

Najverovatniji ishod krize u Kataloniji neće biti formiranje nezavisne države. Naime, velesile neće podržati ove težnje, a Ktalonci nemaju ni mogućnosti ni želje da se oružano suprotstave Madridu, te će španska pokrajina, najverovatnije, samo to i ostati.

Mada bi se o sličnosti Katalonije i Kosova moglo raspravljati, ostaje pitanje da li međunarodno pravni poredak važi za sve jednako i da li je moguće razbijanje suverenih država od strane manjih zajednica, bilo autohtonih ili kroz istoriju naseljenih, kada im to padne na pamet.

Odgovor je očigledan, jednakost ne postoji.

Evropska komisija dosledno licemerna: Nema izvinjenja za Kosovo

Ceo svet je sazdan na principu sile, jači tlači slabije i otima, jedan organizam se širi na račun drugog, jedna imperija menja drugu, snažniji narod porobljava slabiji, večita borba traje neprestano, kako je to i veliki Njegoš govorio. Tako je bilo oduvek i teško da će se ikada promeniti. To je ljudska priroda i ona se sasvim jasno odražava u politici i geostrategiji. 

Ne možemo se ne zapitati šta bi se desilo ako bi širom Balkana krenuo katalonski virus i serija referenduma koja bi doprinela stvaranju nezavisnih država ili udruživanjem u veće države. 

Mogu li ovi procesi doneti trajni mir na Balkanu i je li moguće istorijsko pomirenje kada bi se granice postavile na prostorima određenim pripadnošću stanovništva određenoj etničkoj grupi? 

Da li bi katalonska vatra ponovo zapalila balkansko bure baruta kada bi se izvelo konačno teritorijalno razdvajanje po etničkom principu i formiranje velikih nacionalnih država na Balkanu?

Srbija gubi i dobija

Ovakvo rešenje se već pominjalo u visokim diplomatskim krugovima, čak i u SAD, a ono podrazumeva formiranje etnički čistih država tri najveća naroda na Zapadnom Balkanu Srba, Hrvata i Albanaca.

Potencijalno, Srbija bi za Kosovo, koje bi ustupila Albaniji, dobila pravo na Republiku Srpsku, gde je referendum na kojem će bosanski Srbi odlučivati o svojoj budućnosti izvestan u narednim godinama. Sever naše južne pokrajine, naseljen Srbima, svakao bi se odlučio za spajanje sa Srbijom, ali bi Albanci iz Preševske doline, prirodno težili ujedinjenju sa takozvanim Kosovom i eventualno Velikom Albanijom.

Katalonci ne odustaju od nezavisnosti: Na ulicama Barselone čak 700.000 ljudi

Herceg-Bosna, hrvatski deo Bosne i Hercegovine pripojio bi se Hrvatskoj, a Bošnjaci bi dobili etnički čistu muslimansku državu u centralnoj Bosni.

Tako bi nastale Velika Srbija, Velika Hrvatska i Velika Albanija.

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li Srbija može da preda teritorije koje su naši preci platili krvlju i ostavili nam, za nešto što se zove "trajni mir", i to na Balkanu. Već samo razmišljanje o trampi nečega, za šta neki bolji od nas nisu požalili ni svoj život, čini nas, u najmanju ruku nečasnima.

Velika Srbija bez Kosova, bila bi sve, samo ne velika. Dalje, srpske prostore ne treba ni spominjati, jer koliko ima smisla pregovarati i poklanjati sopstvenim krvnicima. Za teritorije se traži povrat, za zločin kazna i osveta, a krv za krv. Ali politika može da iznedri sve, pa se tako i bavimo raznim mogućnostima.

Gvozdena pesnica razbija sve planove

Na naše pitanje da li je moguće formiranje Velike Srbije, Velike Hrvatske i Velike Albanije koje bi potom donelo održivi mir na Balkanu, Darko Trifunović profesor na Fakultetu Bezbednosti daje odričan odgovor.

Predsednik Srbije sa lordovima Ujedinjenog Kraljevstva: Srbija zainteresovana za ekonomsku saradnju (FOTO)

- To se nikad neće desiti. Sve na ovim prostorima zavisi od odnosa supersila, a odnosi između Amerike i Rusije su trenutno takvi da SAD sprovode plan "Tri mora", koji za cij ima da gvozdenom pesnicom razdvoji Rusiju od Nemačke, a srce tog plana je održavanje energetske zavisnosti Evrope od SAD. Zatim, cilj je zatiranje svakog ruskog uticaja i kineskih investicija - kaže Trifunović za SrbijaDanas.com

Naš sagovornik ističe da će se na udaru američkog plana naći i Srbija, a da je Hrvatska već osetila prve posledice.

- Hrvati misle da ih bosanske službe špijuniraju, a u Tuzli postoji NATO baza sa 66 hiljada antena - ističe Trifunović i dodaje - Sve što se dešava na Balkanu zavisiće od plana "Tri mora".

Dodik potvrdio: Stigla pomoć - Srbija prebacila 5,5 miliona evra Republici Srpskoj

Na pitanje šta će biti sa Bosnom i Hercegovinom i da li će opstati, Trifunović kaže da je ova država potpuno stabilna i da će opstati pod patronatom NATO saveza čija će biti članica. Naš sagovornik ističe da će i Makedonija uskoro postati članica NATO, te da će Srbija ostati u ovom okruženju zemalja Severnoatlantskog pakta. 

- Ovo nije priča ko je za Ameriku, a ko za Rusiju. Srbija treba da gleda svoj interes i da se opredeli za mudru politiku - isiče Trifunović.

Naš sagovornik ističe da su Rusi već pokušali da formiraju Balkansku uniju od Srbije, BiH, Crne Gore i Makedonije, ali je priča pala u vodu ulaskom Crne Gore u NATO.

Predsednik Aleksandar Vučić o svim pitanjima: Kosovo nije izgubljeno, bez odluke Srbije nema ničega

- Ne postoji mogućnost formiranja Velike Hrvatske i Velike Albanije jer im za promenu državnih granica treba saglasnost NATO koju nikad neće dobiti - kaže Trifunović.

- Prava opasnost na Balkanu vreba od velikomuslimanskih ideja o kojima se malo zna, a koje imaju za plan menjanje granica na Balkanu. Niko ne priča o Zelenoj transverzali i islamskom ekstremizmu - objasnio je naš sagovornik.

Albanski nacionalizam gladan teritorija

Analitičar, politikolog i sociolog Slobodan Antonić kaže za SrbijaDanas.com da ideja formiranja velikih država nerealna, a naročito se osvrnuo na situaciju u kojoj bi se našli bosanski muslimani.

- Muslimanski svet je vrlo moćan i uticajan. SAD i Evropa se stalno udvaraju tom svetu kad god imaju priliku da predstave sebe kao zaštitnike muslimana, to se vidi i na skorašnjem primeru izbeglica iz Burme - kaže Antonić.

Naš sagovornik dodaje da čak i kad bi se na sve to pristalo, teško da bi Evropi, pa i SAD odgovarala takva situacija.

- Jedna muslimanska država koja bi mogla da postane odskočna daska za islamski terorizam, ne bi bila odobrena od strane Evrope i Amerike, a teško i da bi Muslimani u Bosni bili zadovoljni - rekao je Antonić.

Tači OČAJNIK: Ide pravo u Vatikan da se ISPOVEDI, a onda kod Pensa da ga MOLI za albansku stvar

Naš sagovornik upozorio je da teritorijalnim pretenzijama nikad nema kraja.

- Albanski nacionalizam je gladan i stalno mu je malo teritorija. Kada bi im dali Kosovo, Preševsku dolinu, deo Crne Gore i Makedonije, oni bi na kraju tražili i teritoriju Srbije sve do Niša. Naime, Albanci tvrde da je 100 hiljada njihovih sunarodnika živelo na prostorima oko Niša i da su ih Srbi prognali 1870. tokom oslobodilačkih ratova protiv Turaka. Oni sada traže nazad te teritorije - ističe Antonić i dodaje - Nisam siguran da albanski nacionalizam može da se smiri osim jednim ozbiljnim vojničkim porazom.

Živeti za mir, biti spreman za rat

Ideja trajnog mira na Balkanu ostaje, za sada, samo san. Činjenica je da malo toga zavisi od naroda koji žive na ovim prostorima.

Sudbinu balkanskih zemalja najčešće su kroz istoriju krojile velike sile koje nisu mnogo marile za dobrobit onih koji su ovde. Kako se kocka, u igri velikih, baci, tako nam i bude. Kada je to bio interes, padala je krv. Kada je ovaj prostor trebalo iskontrolisati bio je mir, a o trajnom miru je već iluzorno govoriti i u mnogo mirnijim krajevima sveta. 

Osveta, a ne pravda: Vulin reagovao na sramnu presudu Kapetanu Draganu

Na sve to, ulje na balkansku vatru doliva i odnos onih koji žive na ovim prostorima, prepun mržnje, šovinizma, autošovinizma i još nebrojeno mnogo protivrečnosti u okviru toliko sličnih, uslovno rečeno, istih ljudi. Toliko neshvatanja, razdvajanja i neznanja, a povrh svega toga, toliko krvi, da nas više ni granice, ni zidovi, između, ne mogu smiriti. 

Imajući u vidu situaciju oko nas, ali i ono što nas istorija uči moramo biti spremni na sve. Živeti kao da će biti mir, ali i spremni kao da će sutra početi rat. Nažalost, niti živimo kao da će biti mir, niti smo za eventualni sukob spremni, što se za Srbe već toliko puta pokazalo kao kobno.