PODSEĆANJE NA NAJSRAMNIJE PRESUDE SRBIMA U HRVATSKOJ (3): Slučaj Dmitra Dukića iz Gračaca
Uglavnom obavljajući najviše komandne dužnosti. U avgustu 1992. godine, bez zvaničnog obrazloženja, prvo je smenjen sa rukovodećeg položaja, a zatim suspendovan s posla i stavljen pod prismotru svojih dojučerašnjih kolega. Nezvanično mu je rečeno ono što je i sam znao, suspendovan je samo zbog toga što je Srbin.
Posle godinu dana života u svojevrsnom kućnom pritvoru, u avgustu 1993. godine, opet bez ikakvog formalno-pravnog obrazloženja, supruga, dvoje maloletne dece i on izbačeni su iz adaptiranog potkrovlja u kojem su stanovali i ostavljeni na ulici. U stan je useljen jedan hrvatski "branitelj".
PODSEĆANJE NA NAJSRAMNIJE PRESUDE SRBIMA U HRVATSKOJ (2): Nedužni Milan Brakus se obesio u zatvoru
Podsećanje na najsramnije presude Srbima u Hrvatskoj (1): Svetozar Karan osuđen za zločin star 500 godina
HRVATI OPSEDNUTI VUČIĆEM! Osvanuo skandalozan naslov u Zagrebu, pucaju od muke zbog jake Srbije (FOTO)
Našavši se na ulici, bez posla, suočen sa stalnim pretnjama i realnom opasnošću da svakog časa bude uhapšen ili ubijen, Dmitar je uz pomoć prijatelja napustio Split i, preko Slovenije i Mađarske, sa porodicom stigao u Novi Sad.
Posle 10 godina života u Srbiji, mučen nostalgijom, odlučio je da poseti Gračac i Split. Supruga ga je odvraćala od puta, ali ni ona nije videla ni jedan razlog zbog kojeg bi njen muž trebalo da se plaši odlaska u stari kraj, pa je popustila.
Dmitar je na put krenuo na Aranđelovdan, 21. novembra 2003. godine. Uhapšen je čim je nogom kročio na hrvatsku teritoriju i prebačen u zatvor u Splitu. Tu je obavešten da je u međuvremenu, u odsutnosti, zbog navodnih propusta na poslu, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 16 meseci.
Inače, dok je radio i živeo u Splitu, Dukiću nije bilo poznato da se protiv njega vodi bilo kakav disciplinski postupak. Očigledno, hapšenje, suđenje i osuda su bili samo sredstvo upozorenja da ne dolazi u Hrvatsku.
Županijski sud u Sisku je 16. januara 2004. godine raspisao poternicu protiv Predraga Tadića i još 13 Srba iz okoline Siska, uz obrazloženje da postoji osnovana sumnja da su oktobra 1991. godine, kao pripadnici "paravojnih formacija SAO Krajine" počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Ratni zločin ogleda se u tome što su osumnjičeni, izgleda, pljačkali napuštene hrvatske kuće u Novoj Drenčini, a neke od njih i zapalili.
Naravno, dok je optužnica na snazi, nijednom od osumnjičenih Srba neće pasti na pamet da priđe hrvatskoj granici a kamoli da se vrati u zavičaj. A upravo to je i bio osnovni motiv za podizanje optužnice.
Po međunarodnom pravu i hrvatskom zakonodavstvu, pljačkanje i uništavanje tuđe imovine jeste jedna vrsta ratnog zločina ali kada bi se u Hrvatskoj podizale optužnice i raspisivale poternice protiv svih za koje postoji "osnovana sumnja" da su u toku rata palili i pljačkali, onda bi se u zatvorima našlo minimum stotinu hiljada Srba i Hrvata.