POSLE PISANJA PORTALA SRBIJA DANAS: Nacionalna referentna laboratorija počinje sa radom u MARTU 2018. godine!

Nacionalna referentna laboratorija je jedna od najbitnijih ustanova za kontrolu kvaliteta hrane, a samim tim i za kontrolu opšteg zdravlja svih građana, a Srbija je jedina zemlja u EU koja je nema. Naš portal je apelovao na nadležne da se ona što pre otvori i nakon opsežnog istraživanja u kome je učestvovao tim novinara (tekstove možete da pročitate OVDE), ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je najavio otvaranje ove laboratorije u punom kapacitetu u martu 2018. godine!

U intervjuu koji je dao za naš portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali.

Ono što mi radimo povodom toga je da menjamo Zakon o bezbednosti hrane. Poslali smo ga sad na mišljenje u Evropsku komisiju, zbog usaglašavanja sa takozvanim evropskim tekovinama, a kojim se osnažuje uloga NRL, a s druge strane, taj zakon će se primenjivati najkasnije do februara 2018, a možda i već i u decembru ove godine.

Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavimo u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena.

Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

Imali smo sistem ravnilovke-svima isto, samo je važno da je belo mleko. Nije se vodilo računa o drugim parametrima, oni proizvođači koji su uložili u svoju proizvodnju, koji su uložili u kvalitet, koji imaju laktofrize - mi smo ustvari kočili one koji su najnapredniji i koji su uložili u sebe. Oni koji nemaju kvalitet, njima je bilo super.

Najnekvalitetnije mleko, koje je u sistemu standarda, bezbedno, ali po parametrima na donjem minimumu, ono će možda imati 3-4 dinara po litri, a sada imaju 7 dinara. Ali mi njima dajemo novac da se osavremene, a ako oni neće, sa 50 posto novca da kupe laktofriz i mogućnost da za drugu polovinu uzmu kredit, onda mi tu ne možemo ništa.

Često postoji fama u narodu, meso kome je istekao rok u EU, ono završi u Srbiji, to smo sve uskladili sa pravilima EU, a kada uspostavimo rad laboratorije za bezbednost hrane, to ćemo potpuno kontrolisati. Imamo problem sa mesnim prerađevinama i ono što se zove mom (mleveno meso, tkivo, sve što se koristi kasnije za prerađevine) - tu je problem gde ćemo sa laboratorijom za bezbednost hrane napraviti crtu gde ćemo moći da izmerimo šta je kvalitetno, a šta nije kvalitetno.

Uprava za veterinu, nezavisno od ove laboratorije koje još uvek nema, rade super analize svih mlečnih proizvoda, po metodu slučajnog uzorka i meri nivo aflatoksina kod proizvođača aflatoksina, isto tako i u mlekarama. Imamo komunikaciju sa mlekarama koje i same imaju problem ukoliko se pojavi povećan nivo aflatoksina, jer nije dozvoljena ista količina u svim zemljama gde imaju izvoz. S druge strane, mi radimo monitoring za praćenje mleka, to je poseban program koji koristimo u poslednje tri-četiri godine, Uprava za zaštitu bilja ima sličan program za praćenje proizvođača hrane i praćenje stanja kukuruza, u samim skladištima.

Priče da smo mi povećali ove godine nekoliko puta nivo aflatoksina, apsolutno su netačne. To je stvar koja traje već nekoliko godina i ona je 0,25. Primera radi, kolika je to količina u stvari problematične robe, na jedan šleper od 25 tona, to je nekoliko zrna kukuruza. Samo je pitanje da li ćete uspeti da sprečite tih nekoliko zrna da dođu do životinja, koje se time hrane.

Nivo aflatoksina je povećan na 0,5 mikrograma po kilogramu 2013. godine, a onda je vraćen na 0,25 mikrograma. Najrazvijenije zemlje nemaju uopšte ovakvu granicu aflatoksina, tako da te priče, kada pričamo o štetnosti, mogu da se posmatraju ovako. Ne možemo da pričamo o tome da li ćemo imati problema ako popijemo dnevno 20 litara mleka, jer da popijemo 20 litara bilo čega, imali bismo problema.

Do 2010. godine, granica aflatoksina je bila 0,5 mikrograma po kilogramu. Sve što smo mi pili kao deca, Amerika, Rusija, Japan, Kanada, cela Latinska Amerika, sve piju mleko sa 0,5 mikrograma nivoa aflatoksina.

Šaljemo uzorke u inostranstvo na super analizu, ne dajemo samim proizvođačima da kontrolišu nivo aflatoksina, imali smo 80-90 uzoraka koje smo poslali na tu super analizu, u septembru 2017. godine. Dva ili tri uzorka su iskakali, ali postoji mehanizam kako se rešava taj problem sa proizvođačima.

Sa poslovanjem DNRL, postojaće vremenski interval u kome će proizvođač dobiti flašicu i donositi uzorak u laboratoriju i neće se samo kontrolisati aflatoksin, nego postoji još sedam različitih kriterijuma kontrole, o kojima danas niko ne priča. Sam princip je totalno digitalizovan od trenutka uzimanja jedne doze mleka, njenog transporta specijalizovanim vozilom i njenog opremanja u DNRL.

Nameravamo da otvorimo i filijale DNRL u Novom Sadu, Kragujevcu ili Kraljevu i Sjenici. Tamo već postoje laboratorije zadovoljavajućeg nivoa da možemo da ih uključimo u sistem DNRL da bismo smanjili troškove koji nastaju prilikom transporta uzorka.

Ono što javnost ne zna, je da je nama jedan deo sredstava koje nam je EU dodelila pre 15 godina, povukla i to iz tri razloga:

Preševo granični prelaz, gde su oni dali sredstva za izgradnju fitosanitarne i veterinarske inspekcije za objekte, za kompletne kontrole, ona nikada nije puštena u rad, nikada nije imala dozvolu, a mi smo to završili pre 3-4 meseca, druga stvar je bila IPARD, a treća stvar je ova laboratorija.

Država je za laboratoriju za kontrolu mleka dala 60 do 65 posto svog novca, nisu to pare iz EU, hvala im što su nam pomogli, ali tu je država dala većinu novca.