PREMIJERKA NA POTEZU: Anina četiri pištolja
Sve one među nama koji ovih dana pričaju i pišu da je Srbija dobila novu vladu valjalo bi voditi na poligraf. Moguće je da je Srbija dobila novog premijera, ali i prema toj sitnici valja imati rezervu.
Ana Brnabić je zvanično izabrana za premijera Vučićeve vlade. Po svemu sudeći, nije birala ministre, moguće da je samo aminovala ponudu koja se ne odbija. Njoj zasigurno nije i neće biti lako na novoj funkciji. Kako će biti nama – mala je dilema. U suštini, biće kao što je i bilo. Mnogo priče, tanka berba! Pesimisti su dobili vetar u jedra jer je predsednik Vučić na pres konferenciji, objašnjavajući da je dao mandat za sastav nove vlade gospođi Brnabić, istog trena nju razvlastio rečenicom boje smrtne kazne: „Politiku u Vladi Srbije vodiće potpredsednik Ivica Dačić.”
Opozicija u Srbiji u letu je uhvatila kosku, gospođu Brnabić je proglasila za vlastelinku bez zemlje, odnosno devastiranu groficu kojoj je od sveg bogatstva i glamura ostala samo titula, pa još pride ona neće biti premijer, nego lutka na koncu Aleksandra Vučića. Hoće reći da će premijerka Brnabić biti samo poštansko sanduče na adresi Nemanjina 11.
Opozicija je opet promašila, verujem da je priča s gospođom Brnabić mnogo složenija. Najpre, kako verovati toj opoziciji koja je kandidaturu Ane Brnabić za mandatara dočekala na nož isključivo zbog njenih seksualnih afiniteta i zbog toga što je Hrvatica. Vajni Srbi Dragan Marković Palma, Boško Obradović… sve stavljaju na oltar vidovdanske svetinje, „zar da našoj deci uzor bude neko ko neće biti majka…” Pa sve je to ona priča o psima i maslu, a šta su to ti vajni pomenuti i nepomenuti Srbi uradili za Srbiju za sve prošle Vidovdane i nebesko srpstvo? Baš ništa važno!
Nemam baš nikakav problem sa seksualnošću i nacionalnošću gospođe Brnabić, koja se usput izjašnjava kao Srpkinja, suština naših problema nije u tome. Nije suština ni u utisku da je premijerka u svom programskom govoru u Narodnoj skupštini najavila velike dane za naš ekonomski napredak „ukoliko svako od nas dobro uradi svoj deo posla”, niti u činjenici da je ona podsećala na zatočenika u tuđem prostoru, bila je vidno nervozna, uplašena, nije vladala situacijom. Pravo pitanje je šta premijerka Brnabić može da uradi sa ovom vladom, koja i jeste i nije njena, i da li bilo ko može sa Srbijom da napravi veliki iskorak u ovim okolnostima?
Najpre Aleksandar Vučić je staru vladu odveo nakratko u kozmetički salon, našminkao je sa idejom da pošalje određene poruke Istoku i Zapadu, pošto se elegantno rešio Tomislava Nikolića, već ogolelog rusofila. Ana Brnabić je američko-engleski đak i verovatno sklonija toj strateško-geopolitičkoj strani. Aleksandar Vulin, ministar odbrane, Ivica Dačić, prvi potpredsednik i šef diplomatije, i Zoran Popović, ministar bez portfelja, nisu pobornici NATO demokratije. Međutim, premijerka Brnabić će morati da potpiše odluku o statusu Ruskog humanitarnog centra u Nišu, što je vruć krompir u Vučićevim rukama. Srbija je potpisala ugovor s Alijansom da njihova vojska može slobodno da se kreće drumovima Srbije bez ikakve odgovornosti. Neće odgovarati čak ni da ubiju nekoga u saobraćajnoj nesreći, kao što se nedavno dogodilo u Makedoniji kad su pijani NATO vojnici ubili celu porodicu bez konsekvenci.
Rusi traže sličan status. Bilo koje rešenje u javnosti i budućnosti izazvaće ozbiljne političke i praktične posledice.
Predsednik Vučić ovim izborom ministara poslao je opomenu vrhu svoje Srpske napredne stranke, koja se predlogom vanstranačke gospođe Brnabić za mandatara pretvorila u pravi osinjak.
S tim u vezi je i pitanje šta premijerka Brnabić sa ovom starom Vučićevom vladom može da uradi? Nijedan važan preduslov ne ide joj u prilog. Najpre, ko stoji iza nje? Vučić sigurno, ali moguće uslovno. Ivica Dačić i njegova interesna grupa – da, pa dokle traje. Iza Brnabićke ne stoji ni biračko telo Socijalističke partije Srbije, a kamoli ogroman procenat birača i visokih funkcionera Srpske napredne stranke.
To je verovatno prvo neprijatno iskustvo Aleksandra Vučića s gladnim čeljustima političkog aparata prenabudžene SNS. U vladajuću političku partiju sjatilo se svega i svačega. Naravno, ima tu i dobronamernog radnog političkog sveta, ali oni nisu tema. U veliku vladajuću stranku doplivali su i mešetari koji politiku razumeju kao lukretativnu bazu, porasli im apetiti, uvećalo se bogatstvo pa bi i da ravnopravno dele vlast s Vučićem. Tu su stari, ali i novi tajkuni. Oni bi da se pitaju, i pitaju se. Tu su i kumovske i druge konekcije, većina tajkuna, kao i nekolicina ministara zaposeli su svoje latifundije, danas su Vučićev kamen oko vrata, počeli su da ga vuku na dno jer su nezadovoljni svojim statusom i društvenom ulogom…
Da li premijerka s ovako krnjom podrškom može da dobaci toliko daleko koliko je Srbiji potrebno, ili bar onoliko koliko to gospođa Brnabić iskreno želi? Ona je već danas okružena kineskim zidovima, koje nije premostio ni njen prethodnik. Korov korupcije jednako bokori na sve strane: namešteni tenderi, moćni ljudi napravili su paradržavne sisteme koje su nasledili još od Miloševićevih vremena… Izvinjavam se – usavršili su ih. Ti moćnici važniji su i moćniji od ministara, a neretko i od premijera. Ali možda je ipak ključna prepreka bilo kakvom napretku Srbije u sunovraćenom i teško bolesnom pravosuđu. Sudovi su interesno omamljeni, a tužilaštvo u teškoj depresiji i pod anastezijom. Deo policijskog vrha je u dilu s važnim igračima u podzemlju, preko određenih advokata svaka „pravda” je dostupna…
Suočiće se gospođa Brnabić i sa osionim direktorima javnih preduzeća, privatnim partijskim zabranima, u kojima niko od direktora koji su pelješili državnu imovinu nije zaradio robiju. Zbog čega, nije jasno, a zdrav razum kaže zbog toga što su pod zaštitom moćnih političara.
Opširnije čitajte u novom Ekspresu koji je na kioscima od petka, 30. juna. . .