"PRETRPELI SMO ZLO DEMONSKIH RAZMERA..." Patrijarh izrekao stav SPC o Kosovu i Metohiji, pa progovorio o ZLOČINIMA u Jasenovcu
- Znam i to da odgovorni političari, pod velikim pritiscima i u teškim okolnostima, razgovaraju sa mnogim stranama tražeći rešenje koje je najbolje moguće za naš narod. Lično ne znam, niti poznajem bilo koga kome je poznato šta piše u tekstu sveobuhvatnog sporazuma o kome se puno govori. Velikim dizanjem temperature, neodgovornim, a krupnim, rečima podstiču se neutemeljena sumnjičavost, nespokojstvo i podele u narodu, u čemu ne želim da učestvujem.
PREDSEDNIK SRBIJE SE OGLASIO TAČNO U PONOĆ: Posebna čestitka za sve one koji slave Vaskrs (FOTO)
Eparhija omogućila direktan prenos vaskršnje liturgije
IZUZETNO OPASNA RETORIKA AMERIČKOG ZVANIČNIKA: Poziva na prekrajanje granica na Balkanu i nestanak Republike Srpske!
O mestu Kosova i Metohije - kolevke srpskog naroda - u sveukupnoj misiji Crkve, državnoj politici i svesti najšire javnosti ovo uoči najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa govori patrijarh srpski Porfirije za "Novosti". U prvom intervjuju za domaću štampu od njegovog izbora za crkvenog poglavara, Njegova svetost izražava nadu u mirno razrešenje kosovskog čvora, naglašava značaj molitvenih okupljanja na stratištima našeg naroda, ali i poručuje da su dijalog i saradnja danas potrebni svim hrišćanima.
Vaša svetosti, u besedi posle prve liturgije koju ste služili kao srpski patrijarh vernike ste zamolili da se mole za vas, jer ste "svesni kakvo je mesto na kome ste se našli". Koje zadatke konkretno vidite kao najvažnije koji su pred Srpskom crkvom i vama lično?
- Iskustvo molitve poznato mi je celog života. Način na koji ona čini osnovu svega što preduzimam i živim biblijski je, u molitvenom uzdahu mladog Rastka pred monašenje, sažeo životopisac Svetoga Save, hilandarski monah Domentijan: "Na Tebi se utvrdih od utrobe; iz utrobe matere moje Ti si pokrovitelj moj."
Snaga molitve proističe iz sposobnosti međusobnog povezivanja: kao što se patrijarh moli za sve, tako i svi treba da se mole za patrijarha. Dajući molitvom prednost Bogu i blagodati njegovoj, počinjemo da gledamo duhovnim očima i tako stičemo sposobnost da pomognemo svetu oko nas. A kome je blagodat Duha Svetoga potrebnija od onoga ko predstoji u vinogradu Gospodnjem koji je u našem narodu zasadio Sveti Sava? U svetlu rečenog jedan od najvažnijih zadataka koji me čeka jeste da snažim delatnu veru u narodu i da kod svih podstičem molitveni odnos prema svetu i životu. Na taj način će do napretka crkvenog života doći iznutra, iz samog bića Crkve, a promene koje će uslediti biće trajne i blagoslovene.
U delu javnosti, mahom opozicione orijentacije, prethodnih meseci često se čulo da je vlast lobirala za kooperativnog patrijarha koji se suštinski neće protiviti njenoj kosovskoj politici. Vaš prethodnik patrijarh Irinej je javno govorio da se "Vučić lavovski bori za Kosovo". Kako ocenjujete dosadašnji učinak diplomatske borbe Srbije za KiM i trenutnu poziciju naše zemlje u ovom procesu, posebno u svetlu sve snažnijih pritisaka, koji ne zaobilaze ni Crkvu?
- Blaženopočivši patrijarh Irinej, mudar i trezven kakvog ga je Bog dao, nije bio sklon ishitrenim sudovima i lakorekim zaključcima. On je, s jedne strane, uporno insistirao na tome da su Kosovo i Metohija za nas Srbe naš nebeski Jerusalim, a sa druge je umeo da, poput Aristotela, sagleda politiku kao veštinu mogućeg. Iz takvog susreta uma i srca izvirale su njegove reči. Želim da podsetim da je, kako je to tačno pre 175 godina napisao Negoš, "Kosovo grdno sudilište" na kome se sve i svako meri posebnim aršinom. Tako izmereno, pabirčenje političkih poena na kosovskometohijskom raspeću srpskog naroda, pogotovo od strane onih koji taj krst nisu olakšali kada su imali prilike za to, ostavlja gorak ukus u ustima. Siguran sam da će iskustvo i mudrost vladike Teodosija i njegovih sveštenika i monaha, uz pomoć naše države, doprineti da se ta stradanja smanje i na što bolji mogući način razreše.
Prvu posetu kao patrijarh preduzeli ste na Baniji i u Jasenovcu. Eparhije SPC u Hrvatskoj imaju zaduženje da pre svih neguju molitveno sećanje na žrtve ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata. Da li je sazrelo vreme da srpski narod u punoj meri spozna razmere stradanja u Jasenovcu i drugim logorima smrti i konačno svenarodno počne da neguje uspomenu na stradale?
- Prve liturgije su služene u katakombama, na grobovima mučenika za veru Hristovu. Beskrvnu žrtvu prinosimo i na grobu Hristovom. A to isto činimo i u velikomučeničkom Jasenovcu. To što se u Jasenovcu nalazi pravoslavni hram Božji, što je vladika Jovan osnovao manastir na tom mestu, pravi je, i po mome mišljenju, jedini način na koji Crkva neguje uspomenu na stradale. Sabiranjem u Jasenovcu i na drugim sličnim mestima, molitvom, služenjem liturgije, sticanjem blagodati Duha Svetoga, mi preobražavamo sebe. A preobraženi i oblagodaćeni čovek nikada neće nečije potomstvo, nečiju decu, kriviti za ono što su činili roditelji.
- Pravoslavni hrišćanin će graditi mir, prijateljstvo, a ne zlopamćenje ili, ne daj Bože, osvetu. Paradoks hrišćanske vere je da na mestima poput Jasenovca, molitvom Hristu, prvom mučeniku i stradalniku, ali i načalniku spasenja i života, dobijamo snagu da se svim duhovnim i ljudskim kapacitetima borimo za mir, dobro i razumevanje među ljudima, da se borimo za svakog čoveka. Govorim o onome u šta Crkva veruje i što čini.
- Međutim, ni ono što čine istoričari - proširivanje i utemeljeno ispitivanje znanja o zlu demonskih razmera koje je pretrpeo naš narod u NDH u Drugom svetskom ratu - što Crkva, naravno, podstiče, a što posle formira prosvetu i školstvo, ne treba da služi zlopamćenju, nego da bude opomena svima da se nikada i nigde ne ponovi. U tom smislu pominjem i misao dobroga, stradalog Bonhefera, da se uloga hrišćana u svetu ne može svesti na previjanje rana nastalih pod točkom nepravde, nego da je taj točak neophodno zaustaviti.