Priča devojčice Biljane (13) je rasplakala Srbiju: Obolela je od najtežeg oblika kancera, a ovo je njena BORBA
Biljana Stojković je jedna obična 13-godišnjakinja, puna životne energije, nasmejana, energična i prelepa. I mogla bi priča o njoj ovde da počne i da se završi, da porodica Stojković nije preživela bolest sa kojom se, nažalost, suočavaju roditelji mnoge dece koja obole od najteže, često smrtonosne bolesti - kancera.
Stojkovići su se grčevito borili 3 godine. Borili i pobedili. Biljana više nema kancer. Nažalost, amputirana joj je noga, ali to ovu mladu damu ne sprečava da vodi ispunjen život, možda ispunjeniji i od njenih vršnjaka. Jer, Biljana zna koliko je život vredan.
Hrabroj devojčici je sa samo osam godina potvrđena dijagnoza jednog od najtežih oblika raka kostiju - osteo sarkom, zbog kojeg je izgubila nogu. U emisiji "Život Priča" opisala je svaki trenutak svoje borbe sa opakom bolešću.
Majka Dragana i otac Miroljub opisali su kako je Biljana 2012. godine, nakon gimnastike, osetila bol u nozi, a nakon samo 15 dana joj je potvrđena dijagnoza.
Zbog bolesti je morala da ide na hemoterapiju, a roditelji kažu da je bilo momenata kada su se strašno plašili, ali da im je to ujedno davalo snagu da nastave sa borbom.
Prva hemoterapija
U maju 2012. krenuli su na prvu hemoterapiju, a Biljana je svoju kosu potpuno odsekla, i kaže da sada ima lepšu zahvaljujući hemoterapijama.
Roditeljima je posle šeste hemoterapije, predloženo da se uradi zamena potkolenične kosti.Rezultati su bili odlični nakon operacije, ali da nevolja bude veća, Biljana je posle presađivanja kosti pala i slomila butnu kost te noge. I tada lekari predlažu amputaciju. Svi lekari su bili iznenađeni otkud recidiv, posebno sa tako dobrim rezultatima.
- Samo sam želela da bol prestane, zato nisam plakala kada su mi saopštili da će mi odseći nogu. Sećam se krvi koja mi je šikljala iz noge, i meni je bilo jasno šta mora da se uradi. Čak sam i priželjkivala to jer mi je bilo dosta bola - priča Biljana.
Svi oko nje su plakali, roditelji, medicinska sestra i doktor, ali ona nije pustila ni suzu.
- Znala sam da je u tom trenutku bilo ili noga ili život. A bolje mi je da živim bez noge nego da umrem. Želela sam samo da poslednji put dodirnem prste na nogama, ali to je bilo nemoguće - priseća se devojčica.
Nakon amputacije noge i propisane nove doze hemoterapije, roditelji su počeli da razmišljaju o tome da bi ipak trebalo da se obrate nekoj klinici u inostranstvu.
Odlučili su da odu u Milano gde na kontrolnim snimcima, rentgen pokazuje da Biljana ima nekoliko metastaza na plućima.
Nakon toga, kreće ponovo još jedna borba. Srećom Biljana reaguje dobro na terapije, i nakon četvrte hemoterapije, rezultat pokazuje da na plućima nema ništa. Biljana se vratila u Beograd, dobila je protezu, za koju kaže da je odmah zavolela.
Njena borba je dugo trajala, nije klonula duhom, borila se smehom, pozitivnom energijom što joj je i dodatno davalo dodatnu snagu da istraje.