Profesori iz Velike Plane upozoravaju: Fizička neaktivnost učenika poprimila DRAMATIČNE RAZMERE
Fizička neaktivnost dece u osnovnim školama u Srbiji i njihova nespremnost da se bave sportom poprimili su dramatične razmere, upozoravaju profesori fizičkog vaspitanja u Velikoj Plani. To za posledicu ima prekomernu težinu, probleme sa pravilnim držanjem tela i ravnotežom, a testovi u školama pokazuju da su deca sve više troma. Toliko da ima učenika petog razreda koji ne mogu da skoče ni jedan metar udalj.
VELIKA PLANA ZA SPORT IZDVOJILA 30 MILIONA: Sportom se organizovano bavi više od 2.000 mladih (FOTO)
To je najviše posledica pogrešnog vaspitanja kod kuće, ali i činjenice da do četvrtog razreda časove fizičkog drže učitelji, koji za to nisu kvalifikovani.
- U petom razredu mi nastavnici suočavamo se sa pojedinom decom koja maltene ne znaju da hodaju normalno, a kamoli da potrče. U takvim slučajevima potrebno je godinu dana da ga navikneš na rad, jer imamo samo tri časa fizičkog nedeljno. Ako kao društvo pod hitno nešto ne preduzmemo, moderan život i tehnika će nam doći glave – slikovito upozorava nastavnik fizičkog vaspitanja Tomislav Stojanović, koji već četiri decenije mlade u Velikoj Plani uči da bez sporta i fizičke aktivnosti nema zdravlja.
Loptu su zamenili pametnim telefonima, trčanje, pentranje i vožnju bicikla virtuelnim svetom kompjuterskih igrica. Trapavi i gojazni - ovako bi grubo mogao glasiti opis današnje omladine, koja - ukoliko bi se ocenjivala po nekada važećim kriterijumima - ne bi dobila prelaznu ocenu za svoje fizičke sposobnosti.
Hipokinezija, odnosno manjak pokreta, dovodi do smanjenja osnovnih biomotoričkih dimenzija, kao što su snaga, brzina, spretnost, okretnost, a to opet ima direktne posledice na slabost muskulature, iz čega proizilaze deformiteti. Takođe, slabe i funkcionalne sposobnosti, kao što su vitalni kapacitet pluća i kiseonički kapacitet.
Na početku školske godine obavlja se testiranje učenika koje obuhvata skok udalj, trčanje na 30 i 200 metara, zgibove. Kad uporedimo rezultate sa prethodnim godinama, sve su lošiji. Poražavajuće je da dete u petom razredu ne može da uradi ni jedan zgib, da skoči jedan metar udalj... Potrebno je pod hitno nešto preduzeti u sistemu obrazovanja, ali najveću ulogu imaju roditelji.
Đaci sve više izbegavaju časove fizičkog vaspitanja
Nekada su đaci bežali sa časova da bi "igrali lopte", danas mnogi gledaju kako da eskiviraju čas fizičkog.
-Pre desetak godina imali smo samo jedno igralište u školskom kompleksu, pa je teško bilo i treninge održavati od sve one dece i omladine koja se tu rekreirala. Sad imamo pet terena, a najčešće su svi prazni. Sam čas određeni broj dece, pogotovo devojčice, presede sa telefonima u ruci.
- Pre tri, četiri decenije, imali smo tek po neko dete „debeljucu“, ali ovo sad je masovna pojava.
Da iz generacije u generaciju đaci iznalaze raznorazne načine da izbegnu čas fizičkog vaspitanja potvrđuje i nastavnica Mira Dogandžić.
- Sve je više učenika koji bi da "preskoče" ovaj čas. Posebno devojčica iz starijih razreda. Po odeljenju, troje do petoro konstantno ne rade, u osmom su redovni samo oni koji treniraju neki sport. Sigurno da je višak kilograma na prvom mestu uzrok fizičkoj neaktivnosti, mnogi se stide svog fizičkog izgleda, ali kao da ne žele da shvate da ih je upravo prevelika pasivnost dovela u stanje gojaznosti. Uz to, mesečni ciklus pojedine devojčice doživljavaju ili žele da predstave kao nešto dramatično i danima to navode kao opravdanje. Mislim da, uprkos vremenu u kome živomo, deca nisu dovoljno ili na pravi način informisana o značaju fizičke aktivnosti i potrebi bavljenja sportom - ističe nastavnica Dogandžić.
Ona upozorava da, kad je fizičko u pitanju, roditelji najčešće reaguju samo ako im dete ima slabiju ocenu od petice.