Prvi novovekovni kralj Srbije: Vladar koji je preživeo četiri atentata i veliki zavodnik

Kralj Milan Obrenović umro je na današnji dan, 11. februara 1901. godine. Bio je vladar Srbije 1868-1889. godine. Milan je bio i prvi novovekovni kralj Srbije. Kraljevsku titulu dobio je 1882. godine.

Bio je sin Miloša Obrenovića, koji je bio sin Jevrema Obrenovića (rođenog brata kneza Miloša), i Elene Marije Katardži. Otac Milana Obrenovića je kao strani najamnik služio u rumunskoj vojsci.  Milanova majka Elena Marija Katardži bila je ćerka rumunskog grofa Konstantina Katardžija.  Posle rođenja Milanovog, njegovi roditelji su se razišli. 

Nakon očeve smrti, o Milanu se brinula samo majka koja je, navode hroničari, vodila raskošni život aristokratkinje, a vaspitanju deteta nije poklanjala neku veliku pažnju. Brigu o mladom Milanu je zbog toga preuzeo njegov rođak, knez Mihailo Obrenović.

Tako je mali Milan Obrenović sa šest godina stigao u Kragujevac kod kneza Mihaila koji mu je obezbedio i guvernantu koja ga je vaspitavala i podučavala. Kada je knez Mihailo ubijen u Košutnjaku, upravo Milan je izabran za njegovog naslednika. Pukovnik Milivoje Petrović Blaznavac naredio je malom beogradskom garnizonu da se zakune na vernost Milanu Obrenoviću, tada četrnaestogodišnjaku.

Pomeranje sata odlazi u istoriju: Srbija ukida letnje i zimsko računanje vremena?!

Pošto je bio maloletan, umesto njega upravljalo je tročlano namesništvo u kom su glavnu ulogu imali baš Milivoje Blaznavac i Jovan Ristić. Pošto je postao punoletan, knez Milan Obrenović je 1872. godine preuzeo vlast od namesništva. Na početku svoje vladavine oslanjao se uglavnom na vojsku, pa je radio na njenom jačanju. U spoljnoj politici oslanjao se sve više na Rusiju. 

Milan je 1876. objavio rat Osmanskom carstvu, ali je nespremna srpska vojska poražena u Prvom srpsko-turskom ratu. Ipak, Srbija je više uspeha imala u Drugom srpsko-turskom ratu. Posle tog rata Srbiji je na Berlinskom kongresu priznata nezavisnost, a u njen sastav su ušli Niški, Pirotski, Toplički i Vranjski okrug. Milan je bio razočaran ruskom podrškom za stvaranje sanstefanske Bugarske, pa se od tada u spoljnoj politici oslanjao na Austrougarsku, sa kojom je 1881. sklopljena Tajna konvencija.

Intervju sa najvećim živim srpskim advokatom: U onome što radite mora uvek biti i doze zadovoljstva

Tako je Milan stekao austrougarsku podršku za proglašenje Srbije za kraljevinu, što se i desilo 1882. Kralj Milan nije imao podršku naroda, pa je od straha od bune naredio da se od naroda pokupi svo oružje, što je bio povod za izbijanje Timočke bune 1883. godine u istočnoj Srbiji. Buna je ugušena, a za nju su okrivljeni radikali. 

Tromesečni srpsko-bugarski rat koji je 1885. počeo kralj Milan Obrenović zbog pripajanja Istočne Rumelije Bugarskoj znatno je oslabio njegov položaj u zemlji. Kralj Milan je 1888. godine doneo liberalniji ustav, poznat kao Radikalski ustav. Zatim je abdicirao i ostavio vlast sinu Aleksandru i napustio zemlju.

U Srbiju se vratio 1897. godine kao vrhovni komandant vojske, koju je potpuno reformisao i modernizovao. Zauvek je otišao iz Srbije 1900. godine jer nije podržavao Aleksandrov brak sa Dragom Mašin.

Na njega su izvršena čak četiri neuspela atentata (Terazijska bomba, Smederevski nameštaj, Ilkin atentat i Ivanjdanski atentat), od kojih za jedan (Smederevski nameštaj) nikada nije razjašnjeno da li je bio atentat ili samo nesrećni slučaj.

MUKE VOZAČA HITNE POMOĆI U VELIKOJ PLANI: Za svaku platu mora da tuži Dom zdravlja u kojem radi?!

• Terazijska bomba - Prvi atentat na mladog kneza Milana bio je 1871. godine na Terazijama. Nekoliko trenutaka nakon prolaska kočija u kojima je bio knez, naprava je eskplodirala. Ko su bili izvršioci i danas se ne zna, međutim sumnja se da je Milivoje Petrović Blaznavac, jedan od namesnika, hteo da zastraši kneza koji se bližio punoletstvu i pokazao mu da namesništvo igra još uvek veliku ulogu u srpskoj politici.  
• Smederevski nameštaj - Za Smederevski nameštaj nije razjašnjeno da li je reč o atentatu ili pukoj slučajnosti. Tokom posete Smederevu, knez se zamalo udavio u fekalijama poljskog nužnika koji se tada raspao. Knez Milan se spasao opalivši iz pokvašenog pištolja i tako dozvao dvorjane.
• Ilkin atentat -  U jesen 11. oktobra 1882. godine na Milana je izvršen Ilkin atentat u porti Saborne crkve. Na kralja je pucala Jelena–Ilka Marković, udovica pukovnika i bivšeg radikalskog poslanika Jevrema Markovića (rođenog brata Svetozara Markovića), streljanog zbog Topolske bune iz 1877. godine, bez dokaza, na lični Milanov zahtev. Metak je promašio kralja, a atentatorka je ubrzano razoružana.
• Ivanjdanski atentat - Poslednji pokušaj ubistva na kralja Milana odigrao se na Ivanjdan 24. juna 1889. godine. Na vladara je u Knez Mihailovoj ulici pucao Đura Knežević, bivši vatrogasac. Kralj nije bio pogođen, ali je ovaj događaj Milanu poslužio kao povod da se obračuna sa radikalima na čelu sa Nikolom Pašićem.  Atentati na Milana Obrenovića, pogotovo Ilkin i Ivanjdanski, bili su posledica kraljevog odnosa prema političkim slobodama u Srbiji. Njegovi glavni protivnici bili su radikali sa kojima je, tokom cele vladavine, vodio žestoku političku borbu.  

Milan je preminuo je u Beču, 1901. godine.

U prestonici Austrougarske Milan se smrtno razboleo od upale pluća. Lekarski konzilijum koji ga je pregledao je rekao da mu nema spasa. Austrougarski Car Franc Jozef, u znak dobrih odnosa je obezbedio jednu svoju kuću u kojoj je bolesni Milan boravio i poslao mađarskog grofa Ergenija Zičija da do zadnjeg časa bude s njim.

Preminuo je 11. februara 1901. u 47. godini. Sahranjen je u Manastiru Krušedol, pored kneginje Ljubice.