Prvi rezultati Vučićeve posete Zagrebu: Predsednik Hrvatskog sabora u sredu u Beogradu

Predsednik hrvatskog sabora Goran Jandroković dolazi u sredu u Beograd. Jandroković je prvi visoki hrvatski zvaničnik koji dolazi u zvaničnu bilateralnu posetu Srbiji u poslednjih nekoliko godina.

Pored Jandrokovića, u posetu stižu i predstavnici Hrvatske privrede, a posle pet godina pauze, u Beogradu će ponovo biti otvoreno predstavništvo Hrvatske gospodarske komore.

To je prvi vidljiv učinak posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj, plovinom februara.

Predsednik Sabora dolazi na poziv predsednice Narodne skupštine Srbije Maje Gojković, ali je odluka da dođe u Beograd jasan signal da su odnosi Srbije i Hrvatske krenuli uzlaznom linijom, uprkos sumnjama u delu javnosti u obema država da će dobra volja i konstruktivni odnosi između predsednika dve države, Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović nešto bitnije promeniti.

Za Srbiju je veoma značajna saradnja dvaju parlamenata kada je reč o EU integracijama, ali i po svakom drugom pitanju.

Trenutno, međuparlamentarna saradnja je na veoma niskom niovu, a očekuje se da će se dolaskom predsednika hvatskog Sabora neke stvari pomaknuti sa mrtve tačke.

Jandroković je već u Zagrebu razgovorao s predsednikom Srbije, koji mu je i preneo poziv predsednice srpskog parlamenta.

Njih dvojica su, kako je tada saopšteno, ocenili da dve zemlje imaju dovoljno nerešenih pitanja iz prošlosti, zbog čega je mnogo važnije gledati u budućnost i da u tom smislu svaka vrsta saradnje vodi smirivanju tenzija. 

- Imaćemo sve više zajedničkih interesa, ako budemo zajednički radili na sređivanju pruge Beograd - Zagreb, ona može da bude ponovo ono što je bila pre dvadesetak godina - najvažnija saobraćajnica u regionu - rekao je Vučić. 

Vučić i Jandroković su tada razgovarali o odnosima dve zemlje, pravima Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, saradnji parlamenata, kao i o situaciji u regionu i pitanju migracija, koje su u strateškom smislu važne. 

Hrvatska insistira na tome da Hrvati u Srbiji imaju određeni broj zagarantovanih poslanika u srpskom parlamentu, kao što je to slučaj sa Srbima u Hrvatskoj.

Jandroković smatra da je rešavanje problema nestalih jedno od najvažnijih pitanja izmedu dve države, ali je bitno, kaže, razgovarati i o mogućoj saradnji danas i o onom što ce se događati u budućnosti.

Što se ekonomskih odnosa tiče, Srbija i Hrvatska mogu biti zadovoljne, iako bi oni uvek mogli biti bolji, ali ostaci prošlosti i zategnutosti između Beograda i Zagreba dugi niz godina ostavile su za sobom niz otvorenih pitanja o kojima je dogovor neophodan. 

Razmena između dveju zemalja, naime, raste, za pet godina porasla je 62 odsto i , bez sumnje bi on bio značajno viši da su politički odnosi bili bolji.

Da bi ti politički odnosi bili bolji, a predsednik Vučić je obećao da će raditi na tome da se to i dogodi, i da i jedni i drugi imamo zajedničke interese i sve više stvari koje će nas u budućnosti spajati, a ne razdvajti, potrebno je rešiti pitanje granice, nestalih, status manjinskih zajednica u obema država, o tome koliko je do sada učinjeno i koliko jos može da se učini.

U međuvremenu, svaki napredak je dobar, pa je u tom kontekstu od značaja i ponovo prisustvo hrvatske Komore u Beogradu.