PUPIN STIŽE U OTADŽBINU UZ SAGLASNOST AMERIKE: Prenos posmrtnih ostataka srpskog naučnika za Srbiju velika stvar!
Prenos posmrtnih ostataka velikog srpskog naučnika Mihajla Pupina u Srbiju bila bi velika stvar, rekao je predsednik Aleksandar Vučić povodm inicijative u SAD da se ispuni Pupinov amanet.
Vučić sa vladikama dva sata oči u oči: Odlučena važna stvar u odnosu Srbije i Crne Gore!
VUČIĆ ZOVE NA KLJUČNE RAZGOVORE: Srbija na korak od NOVE VLADE
Marković raskrinkao Boru Solunca: "Po njemu zakon treba da važi za sve osim za opoziciju"
Istakao je da nikakva odluka o tome nije doneta, ali da će se se time ozbiljno pozabaviti.
- To bi bila važna stvar za nas, nadam se da će američki prijatelji izaći u susret. Ali da vidimo detalje, pa da donosimo odluku o tome - rekao je Vučić.
Šef sprske diplomatije Ivica Dačić je u junu na sastanku s ambasadorom Godfrijem rekao da je Pupin imao želju da bude sahranjen u Srbiji i da nadležni u ministarstvu već duže vreme razmatraju mogućnost prenosa njegovih posmrtnih ostataka iz Njujorka u Srbiju, za šta je potrebna saglasnost potomaka i vlasti SAD.
Postoji mogućnost da u Pupinovom rodnom Idvoru, u Banatu, nikne memorijalni centar koji bi zajednički gradili Srbija i SAD. To bi bio još jedan most povezivanja dve zemlje, gde je u subotu obeležena 76. godišnjica misije Halijard, operacija spasavanja više od 500 američkih pilota.
- Beskrajno sam zahvalan Pranjanima, Milanovcu, Čačku, Ljigu, Šumadiji što su 1944. godine osvetlali obraz Srbiji - rekao je Vučić na ceremoniji i istakao da su Srbi tada postali braća po oružju s Amerikancima, Englezima i Kanađanima.
Predsednik Fondacije Hilijard Džon Kapelo izrazio je zadovoljstvo izgradnjom memorijalnog kompleksa.
- Sada ovde možemo da odamo počast narodu tog kralja, koji je pokazao hrabrost, kao i srpskim vojnicima, i generalu Dragoljubu Mihailoviću Draži, koji su štitili zemlju od fašista i suprostavili se fašizmu - rekao je Kapelo.
Dodao je da svako poboljšanje odnosa između SAD i Srbije ima veliki značaj za region jer je Srbija ključna za sigurnost i stabilnost regiona koji je deo Evrope.
Mihajlo Pupin (1858-1935) rođen je Idvoru, u Banatu.
Četiri decenije je bio profesor na Kolumbija univerzitetu. Za počasnog konzula Kraljevine Srbije promovisan je 1912. godine. Imao je 34 patenta, a za knjigu "Od pašnjaka do naučenjaka" dobio je Pulicerovu nagradu.
Kao rezultat prijateljstva Pupina i američkog predsednika Vudroa Vilsona, 28. jula 1918. godine na Beloj kući zavijorila se srpska zastava u znak zahvalnosti srpskom narodu i vojsci za doprinos u Prvom svetskom ratu. Pupin je učinio mnogo da obezbedi američku podršku Srbiji tokom Prvog svetskog rata, a založio je i svu imovinu kao garanciju za ratni kredit, koju je SAD dala Srbiji za nabavku oružja u Prvom svetskom ratu.