PUTINOV PLAN ZA SRBIJU: Dobićemo VOJNU, EKONOMSKU i POLITIČKU zaštitu zemlje

Njegov plan da pomogne Srbiji da se odupre pritiscima i ultimatumima Vašingtona koje je pre nekoliko dana ispostavio Brajan Hojt Ji podrazumeva da se po svaku cenu spreči uvlačenje Srbije u NATO.

Hojt Ji se ponovo oglasio i poručio Srbiji: Možete sediti na dve stolice, ali ne istovremeno

Hojt Ji ne prestaje sa pritiscima: Katalonija je priča za sebe, Kosovo je OTETO da bi se POMOGLO SRBIJI

- Prvi zadatak ili scenario podrazumeva da se svim sredstvima osujeti plan Amerike da od Srbije napravi još jednu svoju koloniju. Druga tačka obuhvata vojnu zaštitu i opremanje Srbije najsavremenijom vojnom opremom poput raketnog PVO sistema S-300 kako bi se očuvala bezbednost, ali i sprečio bilo kakav pokušaj napada. Poslednji scenario predviđa mere i akcije kojima će Moskva delovati kako bi očuvala srpsku nezavisnost - navode diplomatski izvori.

Hojt Ji promenio ploču

Moguće je sedeti na dve stolice, ali ne istovremeno, ponavlja funkcioner Stejt departmenta Brajan Hojt Ji u intervjuu radiju Glas Amerike tokom boravka u Prištini.

Posle izjava da Srbija mora da prekine saradnju sa Rusijom ukoliko želi u EU, ali i oštre reakcije Rusije, koja je osudila ultimatum Trapmpovog izaslanika, Ji je pokušao da se izvadi i ublaži svoju izjavu.

- Samo sam rekao staru poslovicu, moguće je sedeti na dve stolice, ali ne istovremeno. Ne treba da bude dileme, konfuzije i to je najbrži način. Možeš sedeti na dve stolice i doći do odredišta, ali je to sigurno sporiji način - pravdao se Ji.

Pored toga rekao je i da je odluka na Srbiji.

- Izbor je na Srbiji, Srbija je suverena država i sama donosi odluke. Važno je da ne postoje pokušaji da se zadovolje obe strane jer će doći do konfuzije o tome u kom pravcu ide država i to će usporiti proces - zaključio je zvaničnik Stejt departmenta.

Potpuni zaokret

Da se geopolitički interesi i "hladnoratovski sukob" Rusije i Amerike lome preko kičme Srbije, a da zvaničnicima u Beogradu preostaju samo tri opcije, potvrđuje i ruski geopolitičar Leonid Savin.

Kako navodi, prva mogućnost je da se Srbija ekonomski, vojno i politički okrene Rusiji, druga da potpuno odustane od saradnje sa Moskvom i treća, koja je ujedno i najmudrija, da veštom politikom sačuva neutralnu poziciju na komplikovanoj međunarodnoj pozornici. On ocenjuje da je radikalni zaokret ka Istoku najpametniji.

- U situaciji gde je srpski narod izložen pritiscima i ucenama Zapada, Srbija ima ograničene opcije - da postane vazal Zapada, nađe zaštitu u nekoj od drugih velikih sila (što je normalno sa stanovišta ravnoteže moći) i napokon da sačuva suverenitet i nezavisnost, što je više moguće. Poslednje dve opcije su povezane sa Rusijom, koja je istinski garant sigurnosti - objašnjava Savin i dodaje da je Kina je takođe važna, ali pretežno za ekonomska pitanja.

Takva odluka, kaže Savin, mora da se donese u Beogradu.

- Budite uvereni da ćemo, kada preuzmemo obaveze, koristiti efektivne mehanizme koje ne možete ni da zamislite u ovom trenutku da vas zaštitimo. Naravno, računajte i na ekonomsku i humanitarnu pomoć od Rusije - ističe Savin.

Odluka na Beogradu

S druge strane, analitičar Branko Radun dodaje da Srbija mora da bude oprezna, kao i da ne odstupa od jasno utvrđene spoljne politike neutralnosti.

- Treba da se ponašamo tako da ne izazivamo Amerikance, a opet da ne ponizimo Ruse. Činjenica je da Moskva ne traži od nas odustajanje od evrointegracija, ali želi da nas zaštiti. Nije opcija potpuno odustajanje od Zapada, ni potpuno okretanje Istoku, krajnje je vreme da Srbi budu pametni - zaključuje Radun.

Ivo Visković: Ako nam je više od dve trećine trgovine vezano za zemlje EU, ne vidim kako se ona može zaobići

Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i profesor FPN u Beogradu Ivo Visković kaže da alternativa EU uvek postoji, samo je pitanje da li je bolja ili gora.

- Mislim da bolje nema. Brojke sve govore - ako nam je više od dve trećine trgovine vezano za zemlje EU, ne vidim kako se ona može zaobići. Posebno civilizacijski, demokratski i vrednosno, ekonomski smo već vezani, to je nešto što u ovom trenutku nema alternativu na Istoku - napominje Visković.

Prema njegovim rečima, neutralna pozicija Srbije može da se sačuva još neko vreme, ali ćemo neminovno biti stavljeni pred izbor - Istok ili Zapad.

- Da li će jednog dana te istočne zemlje biti bolje, demokratskije i pravednije, to ne znamo. Naravno, to ne znači da treba sa drugima prekidati odnose samo zato što ćemo sutra biti u EU. Neutralnu poziciju možemo da zadržimo, ali očito kako se budemo približavali EU, sužavaće nam se manevarski prostor - zaključuje Visković.