fbpx
Skip to main content
Slobodan Milošević

KAKO JE KRISTOFER HIL PLANIRAO DA "SLOMI" MILOŠEVIĆA: Davne 1998. godine imao za njega "nepristojnu ponudu" za KiM

Foto: Youtube/Printscreen/MCSN/Profimedia/Ilustracija
Kristofer Hil je glavni kandidat za novog američkog ambasadora u Srbiji

Ukoliko je misija Kristofera Hila, kandidata za novog američkog ambasadora u Beogradu, da završi ono što je kao specijalni izaslanik SAD za Kosovo započeo još 1998. godine - da obezbedi punu nezavisnost južne srpske pokrajine - ovaj diplomata suočiće se sa potpuno drugačijom situacijom na terenu.

Prelistavanje dnevnih novina za 1. novembar 2021. godine

Prelistavanje dnevnih novina za 1. novembar 2021. godine

SVAĐA O KOJOJ SE MALO ZNA! Ražnatović došao naoružan, a i Šešelj imao pištolj - evo zašto Arkan nije ubio lidera radikala

SVAĐA O KOJOJ SE MALO ZNA! Ražnatović došao naoružan, a i Šešelj imao pištolj - evo zašto Arkan nije ubio lidera radikala

"IDEMO NA ZNAČAJNO POVEĆANJE PLATA I PENZIJA" Predsednik Vučić objavio snimak sa moćnom porukom (VIDEO)

"IDEMO NA ZNAČAJNO POVEĆANJE PLATA I PENZIJA" Predsednik Vučić objavio snimak sa moćnom porukom (VIDEO)

Srbija je danas politički i ekonomski mnogo snažnija država nego što je bila pre dve decenije, raspored snaga u svetu nije isti, a Kina i Rusija, bez kojih i nema konačnog rešenja za KiM, i te kako su prisutne u regionu.

Ovako dobri poznavaoci Hilove role na ovim prostorima devedesetih, komentarišu poslednje signale da administracija predsednika SAD DŽozefa Bajdena prema kosovskom pitanju, ali i celom Zapadnom Balkanu, zauzima kurs "buldožer diplomatije".

Jer, osim vraćanja Hila i drugih jastrebova iz Klintonove administracije u region, iz Vašingtona su sve glasnije "tvrde" poruke o KiM poput one pomoćnika zamenika američkog državnog sekretara Gabrijela Eskobara koju je izrekao u Kongresu - da bi najidealnije rešenje ovog rebusa bilo da Srbija prizna Kosovo.

Srbija bi, u najmanju ruku, trebalo da strepi od Hilovog povratka na scenu, naročito ako se uzme u obzir njegov minuli rad na ovom tlu. Naime, još su živa sećanja na to da je upravo on, navodno, bio glavni autor nezvaničnog američkog plana za Kosovo iz 1998, koji je predočen Slobodanu Miloševiću i koji je ovaj odbio.

Bela kuća
Foto: Profimedia/ilustracija

Taj predlog podrazumevao je da Kosovo formalno ostane u zajednici sa Srbijom i Crnom Gorom, a da se Albancima na KiM prepusti najšira moguća autonomija, odnosno puna sudska, zakonodavna i izvršna vlast, uključujući i predsednika Kosova. S druge strane, kosovski Albanci imali bi svoje obavezne predstavnike u srpskoj Skupštini, Vladi i Vrhovnom sudu.

I sam Hil je krajem 1998, na brifingu sa novinarima beogradskih medija, čiji je transkript objavio Stejt dipartment, govorio da cilj predloga nije stvaranje "treće republike", već uspostavljanje samouprave na Kosovu, formiranje odgovarajućih institucija, podela nadležnosti zakonodavne i izvršne vlasti i ostale stavke koje se tiču "unutrašnjeg kosovskog statusa". Dodao je, međutim, da američki predlog "ostavlja otvorena vrata da se u budućnosti pokrene i pitanje spoljnog statusa Kosova".

Živadin Jovanović, koji je u to vreme bio šef jugoslovenske diplomatije, kaže da ne može da se seti detalja Hilovog plana, ali da odlično zna da je tadašnja američka trojka Hil - Ričard Holbruk - Robert Gelbart, zapravo činila sve da ne dođe do direktnih pregovora Beograda i Prištine.

Kristofer Hil
Kristofer Hil
Foto: Youtube/Printscreen/Shutterstock/Ilustracija

- U više navrata su pokušani pregovori, znam da su tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović i potpredsednik Vlade Ratko Marković, kao stručnjak za ustavno pravo, odlazili u Prištinu, ali Albanci nisu dolazili na sastanke. Sećam se i da su i Hil i Holbruk ubeđivali Miloševića, ali i govorili u javnosti, da je za SAD tzv. OVK teroristička organizacija, da bi odjednom, posle čuvenog susreta Holbruka sa komandantom OVK, ona prešla na listu "oslobodilačkih organizacija". Tada je bilo potpuno jasno koje su namere SAD kada je reč o Kosovu. I sada je jasno da reaktiviranjem Hila žele da ožive tu "frontalnu politiku" kada je reč o Kosovu, ali mislim da je to jalov posao, jer je prošlo više od 20 godina, ovo više nije onaj svetski poredak u kojem Amerika potpuno dominira. Mogu da pokušaju da ožive i Holbruka, ali ta politika u današnjim uslovima neće imati uspeha. Pogotovo što su danas na Balkanu i Rusija i Kina i to na svim frontovima, od ekonomije, bezbednosti do kulture - kaže on.

Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, koji je u vreme Hilovog angažmana oko KiM bio ambasador u Njujorku, kaže nam da je jasno da ovaj američki diplomata dolazi sa novim mandatom da privede kraju operaciju izdvajanja Kosova iz Srbije.

- Hil je 1998. to najpre pokušao da postigne "mekim putem", imao je zadatak da "savlada" Miloševića i njegove argumente, nudeći mu zapravo mat u dva poteza: Srbija bi privremeno bila zadovoljena jer bi Kosovo, samo formalno, ostalo u njenim okvirima, ali bi to bio poslednji korak ka samoopredeljenju Albanaca. Milošević to nije prihvatio, ni po cenu agresije NATO. Sada se SAD ne mogu služiti istim metodama, da kažnjavaju svakog ko se protivi njihovoj političkoj volji, jer su se i Amerika i Srbija i svet promenili - dodaje.

Slobodan Milošević
Slobodan Milošević
Foto: Profimedia

Čeka zeleno svetlo Senata

Nominacija Kristofera Hila za ambasadora u Srbiji stigla je 28. oktobra u Senat i posleđena Komitetu za spoljne poslove. Da bi diplomata kojeg šef Bele kuće predloži za ambasadora i stupio na dužnost, on mora da dobije i zeleno svetlo u Senatu. Američki mediji tvrde da je Bajdenov adut za Beograd i još oko 20 predloženih amabasadora "na čekanju" jer je republikanski senator Ted Kruz blokirao čitav proces zbog odustajanja Bajdenove administracije od blokade ruskog projekta "Severni tok 2".

Međutim, Živadin Jovanović kaže da u slučaju Hila treba uzeti još jedan faktor u obzir, a to je da ima senatora koji ne gledaju blagonaklono na vraćanje Hila iz penzije i na njegovo ponovno aktiviranje u diplomatskoj službi.

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
1 Beograd