Šef srpske diplomatije o komešanju na međunarodnoj sceni: Priština je izgubila podršku VELIKIH

Činjenica da su nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik SAD Donald Tramp razgovarali o Kosovu i dali podršku za razgovore koji vodi rešavanju tog pitanja veliki je pomak i dokaz da su se promenile stvari, reči su šefa srpske diplomatije Ivice Dačića.

On je tako prokomentarisao aktuelna dešavanja u vezi sa dijalogom u Briselu - razgovor dva najmoćnija svetska političara, ali i poruke koje su poslednjih dana stizale u vezi sa razgraničenjem o kojem je govorio predsednik Vučić.

- Veliki pomak je u pitanju i dokaz da su se promenile stvari. Ipak, teška borba nam tek predstoji, a od tih na koje treba i dalje uticati, najbitnija je Nemačka - kaže Dačić.

On se osvrnuo i na izjave koje dolaze iz Prištine, poput one Hašima Tačija da se protivi etničkim granicama, ali da "nije naivan i da zna da Srbiji odgovara da ne žuri sa neizbežnim priznanjem (lažnog) Kosova".

- Priština je izgubila podršku. Nema više stava da je sve rešeno. Oni to nikako da shvate i zato tako tragično shvataju sve ove izjave iz sveta, kao i povlačenje priznanja - napominje Dačić.

Pažnju u srpskoj javnosti izazvala je i izjava hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, da je "za poštovanje granica" uz poštovanje Badinterove komisije, ali Dačić kaže da je to licemerno.

- Kad je reč o Badinterovoj komisiji, ona je govorila o međurepubličkim granicama, nigde nije spominjala pokrajine, tako da su svi oni koji su priznali Kosovo, to uradili protiv Badinterove komisije. Tu spada i Hrvatska i licemerno je da se oni pozivaju na tu komisiju - ocenjuje Dačić.

BRNABIĆ U TREBINJU: Srbija uložila u Republiku Srpsku više od 20 miliona evra za 4 godine!

Tramp i Merkelova su se u telefonskom razgovoru usaglasili, kako je precizirala nemačka kancelarka, da podržavaju sve razgovore koji vode cilju - rešenju pitanja Kosova, ali i da se mora biti oprezan da "potezi na jednoj teritoriji ne dovedu do poteza na drugim teritorijama". Nešto ranije evropski komesar Johanes Han rekao je da bi Brisel trebalo da prihvati dogovor kojim bi se rešio dugogodišnji problem Kosova. Ipak, istakao je da se radi o bilateralnom rešenju koje ne može da se koristi kao primer za druga pitanja.

Interesantno je da su se u vezi sa razgraničenjem sukobili i političari na Kosovu, i to oni iz vladajuće koalicije. Kako piše "Koha", dve članice koalicije Alijansa za budučnost Kosova Ramuša Hardinaja i Nisma Fatmira Ljimaja, pridružiće se opoziciji u zahtevu za sazivanje sednice parlamenta na kojoj bi bila doneta rezolucija kojom bi se Tačiju zabranilo da sa Beogradom pregovara o "teritorijalnom integritetu Beograda".

Sednica će, kako se veruje, biti održana 4. septembra, tri dana pre najavljenog nastavka dijaloga u Briselu. Kadri Veselji, koji je predsednik najuticajnije vladajuće DPK, kritikovao je, međutim, opoziciju zbog takvog zahteva, ocenivši takav zahtev apsurdnim i nepotrebnim. Istakao je da institucije ne smeju da "postanu deo tamnog scenarija, da dovode u zabludu građane i izazivaju napetost i paniku".