ŠEŠELJ BEZ DLAKE NA JEZIKU! Za RT progovorio o napadu na bivšu SRJ, pa otkrio ko su najveći krivci za to ZLODELO
Lider radikala je govorio i o raspadu Jugoslavije, odnosu Srba prema NATO-u nakon bombardovanja 1999. godine i procesima za priznavanje ruskog Krima na međunarodnoj sceni.
Odloženo suđenje Bošku Obradoviću: Sledeće zakazano za 7. maj
Zoran Đorđević: Đilas uporno izbegava da odgovori odakle mu 68 miliona dolara na 53 tajna računa
Brnabić uputila čestitku povodom praznika Pesah: Naša dva naroda neguju međusobno poštovanje
- (Igor Molohov, RT) Pre svega, želeo bih da Vam izrazim svoje poštovanje. Drago mi je što vas vidim u Beogradu. Imamo jednog zajedničkog prijatelja - pisca Edvarda. 17. marta je bilo tačno godinu dana otkako ga više nema. Jeste li ga dobro poznavali?
- Ovde je bio naš gost krajem 1991, početkom 1992. godine. Putovao je u Republiku Srpsku. Organizovao sam mu jednu večeru ovde u Beogradu, razgovarali smo, dva-tri njegova romana objavljena su u Srbiji. Ovde je bio veoma popularan, kao i na Zapadu. Posle toga sam nekoliko puta putovao u Rusiju, ali se nikada nismo tamo sreli. Voleo bih da se je ukazala prilika da se sretnemo, ali nije.
- Eduard se uvek sećao svih ovih srpskih susreta do kraja života.
- Bio je veoma dobro primljen u Srbiji, u Republici Srpskoj, posećivao je borce na tamošnjem frontu, davao izjave u znak podrške srpskom narodu i zato su ga Srbi, rekao bih, zavoleli.
- Vi ste jedan od retkih političara koji se još uvek seća vremena Jugoslavije, stekli ste puno iskustva i sada, imajući to u vidu, možete li dati analizu te situacije. Da li ste računali na objektivnost Haškog suda kad ste tamo stigli?
- Ne. Znao sam da je to suđenje krajnje pristrasno. Pred očima sam imao suđenje Slobodanu Miloševiću, koje sam pažljivo pratio pre odlaska tamo, i znao sam šta me čeka. Ali sve vreme sam bio uveren da mogu da pobedim i da ću izaći kao pobednik. I pobedio sam.
- Da postoji prilika da se sve ponovi iznova, da li biste nešto promenili kako ne biste završili pred sudom?
- Ne, imao bih mnogo više iskustva i bio bih mnogo efikasniji. I postigao bih mnogo bolje rezultate.
- Što se tiče Miloševića, u Srbiji sada postoji određena idealizacija Miloševića, ali da li je i Milošević napravio ozbiljne greške? Recite nam o fenomenu bivšeg predsednika.
- Milošević je napravio mnogo grešaka, zaista jeste. Imali smo periode bliske saradnje i koalicije, ali imali smo i perioda sukoba. Ali zaista cenim i poštujem ono što je Milošević radio u Haškom tribunalu i mislim da je tamo umro braneći Srbiju i Srbe. Zaista cenim to. Mislim da zaslužuje veliki spomenik u centru Beograda. Naravno, često sam govorio o greškama, objavljivao sam te govore i u svojim knjigama.
- Pitaću direktno: Ko je kriv za raspad Jugoslavije?
- Nemačka i Vatikan. Hrvati su to želeli, Slovenci. Oni su korišćeni kao alat. Tada su zapadne snage pratile Nemačku i Vatikan. Bivši američki ambasador u Vatikanu Meladi je odigrao podmuklu ulogu, značajno utičući na promenu američke politike. Prvo su Amerikanci bili protiv raspada Jugoslavije, ali pod njegovim uticajem napravili su zaokret. Meladi je objavio knjigu o svojim danima tokom boravka u Vatikanu. I on otvoreno priznaje sve svoje aktivnosti.
- Koliko znam, Gorbačov je tu takođe odigrao ulogu kada je dozvolio da se ujedine Istočna i Zapadna Nemačka.
- Na nesreću, Gorbačov je najveću štetu naneo Rusiji, a time i Srbiji. Nije mi žao što je on ukinuo komunizam u Rusiji, ali šteta što je njegova politika dovela do propasti države. A onda je to završio Boris Jeljcin. O tome je govorio otvoreno. Verujem da je Jeljcin jedan od najvećih izdajnika ruskog naroda. Sovjetski Savez je mogao da nastavi da postoji bez komunističke diktature. I nijedan narod nije iskreno želeo raspad Sovjetskog Saveza, osim, možda, baltičkih naroda.
- Ipak, ideologija je bila neka vrsta vezivnog elementa i u Jugoslaviji i u Sovjetskom Savezu ...
- Da, i ideologija, ali narodi su naučili da žive zajedno. Taj režim je zaista bio totalitarni, ali je emancipovao narode centralne Azije, doveo ih do evropske civilizacije, ali nije bio protiv njihove vere, poštovao je njihovu veru. To znači mnogo. Kao što vidite, sada panislamizam najteže od svih prodire u ove srednjoazijske zemlje, jer mu nisu sklone. Oni grade civilizovano civilno društvo, ali takođe neguju svoju veru, koja nam, naravno, ne smeta. Nijedna vera nam ne smeta ako poštuje humanističke vrednosti. Mi Srbi u ovom smislu nikada nismo bili izuzetak.