Hrvati su pobili sve koje su zatekli, žene i decu: Nakon 23 godine, Šešelj otkrio ŠTA je prethodilo "Oluji"

Četvrtog avgusta 1995. godine Hrvati, Amerikanci i Francuzi započeli su zločinačku akciju "Oluja" sa namerom da Srbi nestanu zauvek sa prostora Republike Srpske Krajine i da formiraju svoju "državu". Ono što nisu uspeli dedovi hrvatskih vojnika u ustaškim formacijama, uspeli su njihovi sinovi uz pomoć zapadnih sila koje su, osim što su aktivno učestvovale u Oluji, uspele da nateraju režim u Beogradu i režim na Palama da ćutke posmatraju etničko čišćenje Srba sa prostora zapadnih srpskih zemalja.

Tada je predsednik SRS Vojislav Šešelj, zagovornik oštrijeg suprostavljanja Zapadu i Hrvatima, bio u Miloševićevom zatvoru, a meka politika tadašnje vlasti se pokazala kao pogrešna i pogubna za srpske nacionalne interese. 

- Pa, to je jedan od najvećih zločinačkih poduhvata posle II svetskog rata koji su organizovale zapadne sile, pre svega Amerikanci uz pomoć ove svoje poluprivatne agencije koja se zove MPRI, koja okuplja penzinosane generale, admirale, pukovnike. Amerikanci su komandovali hrvatskom vojskom, a pre toga su Srbi u Republici Srpskoj naterani na određeni način da bez borbe napuste Kupres, Glamoč, Grahovo, da omoguće da se Hrvati popnu na Dinaru, da zauzmu Grahovo i dođu s leđa Kninu. Operacija je sračunata da se svi Srbi bukvalno isteraju iz zapadnog dela RSK. Prema svedočenju generala Mileta Mrkšića na suđenju Gotovini i Markaču, oko 10.000 raketa je ispaljeno iz višecevnih bacača na sam Knin i okolinu. To su rakete koje ne uništavaju objekte, nego eventualno krovove, crep i živu silu i izazivaju veliki strah i time su oni naterali civilno stanovništvo da se pokrene u bekstvo. Ono što je osnovno, Srbija je skrštenih ruku sve to posmatrala, nije ni prstom makla da bi pomogla jer je postignut prethodno dogovor između Amerikanaca i režima u Beogradu da se Srbija u to ne meša. Obećano je nešto bilo Srbiji, da li nešto oko Republike Srpske ili Kosova, ko to zna, ali obično Amerikanci ne drže svoja obećanja.

- Milošević tvrdi da nije ništa, ja sam pokušao da  neke informacije od njega da dobijem, ali nisam uspeo. On je govorio da je zaprepašćen kako su Srbi brzo otišli iz Krajine, on je očekivao borbu navodno tamo, ali ne mogu ja sad, Milošević je mrtav, ne mogu da komentarišem šta je izjavio. U svakom slučaju, mi Srbi nikada ne smemo sa tim da se pomirimo, za nas je Republika Srpska Krajina živa, iako okupirana  i mi je jednom moramo povratiti, kad tad! Ako to ne bude mogla naša generacija, onda ostaje zavet našim sinovima, našim unucima da RSK oslobode! 

- Pa, nisam baš ni stigao o tome da razgovaram jer nije bilo prilike. Nismo mi nikada bili u istom bloku u Hagu. Sa Miloševićem sam bio godinu dana, imali smo prilike da razgovaramo o svemu i svačemu, a sa Radovanom sam se samo povremeno viđao i nikad nije bilo prilike da nas dvojica sednemo i posebno nešto razgovaramo, ali, u svakom slučaju, niko iz Republike Srpske, takođe, prstom nije mrdnuo. Nijedan metak nije ispaljen iz RS ni kad je padala Zapadna Slavonija, ni kada je padao zapadni deo RSK.

- Ja tu vidim, pre svega, zapadne sile i Amerikance koji su izvršili stravičan pritisak i pretnje, a onda su, verovatno, i Milošević i Karadžić smatrali "ako se žrtvuje RSK, da će se spasiti RS", a oni su posle oteli trećinu RS i čim je implementiran Dejtonski sporazum oni su krenuli sa ukidanjem nadležnosti RS i utapanjem u unitarnu Bosnu i Hercegovinu. Ogroman broj nadležnosti, posebno u vreme vlade Mikerevića, u vreme dok je Dragan Čavić bio predsednik republike, je prebačen iz Banja Luke u Sarajevo.

- To su bile rakete zemlja-zemlja tipa Luna, smeštene na Petrovoj gori i one su povučene za Srbiju, jer dok su te rakete bile raspoređene na Petrovoj gori, imale su domet do Zagreba, Hrvati nisu smeli prstom maći. Kad su one povučene, oni su se okuražili, onda je Martić imao samo slabije rakete. Ispalio je nekoliko raketa, mislim 7 da ih je bilo, na Zagreb, ali to je imalo vrlo slab učinak, a ostalo naoružanje nije izvučeno i ogromne količine naoružanja Hrvati su zaplenili u skladištu Golubić, blizu Knina, a i na drugim mestima, takođe.

- Oni su pobili sve živo stanovništvo koje su zatekli, žene, decu, starce. Sve što su zatekli, oni su pobili.

- Oni su aktivno učestvovali u borbama na taj način što su njihovi avioni sve srpske radare onesposobili. 

- To je bila pogrešna politika i ja sam kritikovao neprekidno tu politiku. Ja sam imao veliku turneju po svim opštinama zapadnog dela RSK. To je bilo negde u martu mesecu 1995. godine. Upozorio sam šta se sprema. Išli su sa mnom i moji saradnici, išao je i Aleksandar Vučić i Hrvati mu stalno spočitavaju njegov govor u Glini. Upozorili smo narod šta se sprema, zakazali smo bili veliki miting za Vidovdan u Beogradu, dakle 28. jun 1995. godine u Beogradu za spas RSK, ali je Milošević iscenirao moje hapšenje i hapšenje nekih mojih najbližih saradnika u Gnjilanu. Mi smo osuđeni na dva meseca zatvora, negde 3. ili 4. juna, u svakom slučaju, mi kad smo pušteni iz gnjilanskog zatvora, sutradan je već krenula Oluja. Nismo imali mogućnosti ništa da uradimo da se suprostavimo. 

- Uglavnom je sve prazno, a i mnogo Hrvata se iseljava.

- Prvo Republika Srbija bi morala da prizna Vladu RSK u egzilu. Ta Vlada je formirana pre više od 15 godina, ona postoji, ona deluje, postoji Narodna skupština u egzilu, postoji i predsednik Republike koji je u Estoniji (Milan Martić), a kome mandat nije istekao. 

Gore društvene mreže! Oficir vojske CRNE GORE na proslavi klanja Srba u "Oluji" (FOTO)

Hrvatska politika se u drugom svetskoj ratu otvoreno zalagala za načelo - trećinu Srba pobiti, trećinu pokatoličiti, a trećinu proterati. U dugoj istoriji uspeli su da ispune prva dva plana, a završna trećina je iz Krajine proterana u "Oluji". Za etničko čišćenje 1995. godine niko nije odgovarao, za genocid u Drugom svetskom ratu Hrvati su isto prošli nekažnjeno, a danas su uzorna država, članica EU, ponos Brisela.