Kako je Komisija za zaštitu konkurencije priznala Kosovo kao nezavisnu državu
Naime, u rešenju protiv EPS Distribucije koje je Komisija za zaštitu konkurencije donela, kao relevantno geografsko područje posmatrala je teritoriju Srbije bez Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.
♦ Drecun: I Komisija mora da poštuje Ustav Republike Srbije
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun na pitanje da li nezavisna tela države Srbije treba da poštuju Ustav Srbije i da Kosovo i Metohiju posmatraju kao sastavni deo Srbije kaže:
- Nesumnjivo da moraju!
Na pitanje kako je onda Komisija za zaštitu konkurencije, koja je nezavisno telo države Srbije, mogla tako nešto da uradi, kaže da je to pitanje koje treba postaviti isključivo njima i na koje oni moraju da daju odgovor.
Uz ovu tvrdnju dodali su i paradoksalni stav prema kome "čak i da se neka druga društva bave distribucijom električne energije na teritoriji AP Kosova i Metohije, ne mogu biti konkurenti EPS Distribucije na relevantnom tržištu, iz razloga što nijedno drugo društvo, osim EPS Distribucije, ne sme da distribuira električnu energiju na tržištu Republike Srbije bez AP Kosova i Metohije zbog neposedovanje licence".
Ovim se stvara dodatne konfuzija, jer ispada da je Komisija odredila relevantno geografsko tržište isključujući AP Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije, samo kako bi dobila tržište na kojem je EPS Distribucija jedini operator distributivnog sistema, a sve kako bi donela odluku da je EPS Distribucija zloupotrebila dominantan položaj na tržištu.
Presudom Vrhovnog i Upravnog suda poništena je prva odluka KZK protiv EPS Distribucije i ceo slučaj vraćen na postupak Komisiji kojoj je naloženo da detaljno sprovede ponovni postupak.
Međutim, KZK opet donosi odluku po kojoj AP Kosovo i Metohiju posmatra kao nezavisnu državu, pozivajući se ovaj put na izveštaj Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) za 2015. i 2016, a koji kaže da se delatnost distribucije električne energije odvija na teritoriji Republike Srbije bez Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.
Ovde se postavlja pitanje da li je i AERS povredio Ustav Republike Srbije jer je u svom izveštaju o radu odvojio teritoriju AP Kosova i Metohije. Ipak, iz AERS-a se bez obzira na tu činjenicu pravdaju kako AP Kosovo i Metohiju tretiraju u skladu sa Ustavom, zakonima RS i sporazumima o njenom statusu.
Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije nije želela da odgovori na naše pitanje zbog čega su AP Kosovo i Metohiju odvojili od Srbije.
► Pogledajte pitanja na koje smo postavili KZK, a na koje oni nisu imali odgovor:
Prilikom vašeg razmatranja slučaja vezanog za EPS Distribuciju za relevantno geografsko područje ste uzeli Srbiju bez Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.
Otkad je Kosovo i Metohija postala nezavisna država? Da li je vaš stav da je Kosovo i Metohija nezavisna država? Zbog čega KiM za Komisiju nije deo teritorije Republike Srbije s obzirom na to da ste vi državno telo, a naša država nije priznala Kosovo i Metohiju kao nezavisnu teritoriju? Koji član Saveta Komisije je odgovoran za ovakav propust?
Dakle, konkretan odgovor na naša pitanja nismo dobili, ali je KZK pokušala da se opere rečima:
- Posebno napominjemo da definicija relevantnog geografskog tržišta nije povezana sa pitanjem statusa AP KiM, niti teritorijalnim uređenjem Republike Srbije. Ona zavisi od niza okolnosti, mahom ekonomskih, te se često dešava da definisano relevantno tržište bude šire ili uže od teritorije Republike Srbije (kao npr. teritorija Grada Beograda, Zapadna Srbija, aerodromski par Beograd-Rim i drugo) - naveli su iz KZK.
Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije prvi put pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv EPS Distribucije 2016. godine, da bi u ekspresnom postupku, za samo pet meseci, donela rešenje da se EPS Distribucija kazni sa 330 miliona dinara.
EPS Distribucija nakon toga ulaže žalbu Vrhovnom kasacionom i Upravnom sudu. Upravni sud je posle ponovnog odlučivanja doneo presudu kojom je u celosti poništio rešenje Komisije i doneo odluku da se EPS Distribuciji vrati svih 330 miliona dinara, ali i 35 miliona zatezne kamate. Upravni sud je, takođe, Komisiji vratio na ponovni postupak predmet vezan za EPS Distribuciju.
S obzirom na to da je sud presudio u korist EPS Distribucije, zbog rešenja koje je donela Komisija za zaštitu konkurencije, oštećeni su samo građani Srbije, jer će iz njihovih džepova morati da se plati zatezna kamata od 35 miliona dinara. Dakle, zbog nesmotrene odluke Komisije i namere da se kazni jedno državno preduzeće, po svaku cenu i bez dovoljno dokaza, što je potvrđeno i na sudu, naneta je direktna šteta poreskim obveznicima Republike Srbije koji to sad moraju da plate. Pored toga što su građani Srbije oštećeni zbog njihove neodgovorne odluke, i pored rešenja koje je donela protiv državnog preduzeća, Komisija za zaštitu konkurencije rešila je i da Kosovo prizna kao nezavisnu državu.
Upravni sud je u presudi, ukinuo rešenje KZK protiv EPS Distribucije i vratio predmet na ponovno postupanje. Komisija je bila u zakonskoj obavezi da se pridržava svega što joj je naložio sud. Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije, na čelu sa Milojem Obradovićem, rešila je da ne poštuje zakone naše države, kao ni odluku najvišeg sudskog tela Republike Srbije, pa nisu preduzeli nijednu procesnu radnju koju im je Upravni sud naložio u ponovnom postupku protiv EPS Distribucije. Interesantno je da samo dan pre sastanka sa Evropskom komisijom, KZK donosi novo rešenje kojim kažnjava EPS Distribuciju sa 412 miliona dinara, iako zakonski nije smela da donese rešenje kojim je nova kazna veća od prethodne čime je povredila opšte procesno načelo reformatio in peius.