fbpx
Skip to main content
Milošević

"SLOBIN PIŠTOLJ JE BIO U SPAVAĆOJ SOBI, A ONDA JE MIRA..." Bane Ivković otkrio šta se stvarno desilo u vili Mir

Foto: Profimedia/Youtube/Printscreen/BBC HARDtalk
Pored kreveta bio je crni pištolj. Slobina žena ga je u noći hapšenja iznela iz sobe, dala mi je znak očima da ćutim, tvrdi posrednik u razgovorima između Miloševića i DOS

Milošević nikada nije nosio pištolj niti je hteo da se ubije. Pištolj koji je držao u spavaćoj sobi u noći hapšenja kradom je uzela i sakrila Mirjana Marković, priča Branislav Ivković, tadašnji šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, koji je posredovao u razgovorima između Slobodana Miloševića i Čedomira Jovanovića.

"PREDSEDNIČE, POSTOJI TAJNI PROLAZ" Miloševiću je nuđeno da pobegne iz "Vile Mir", ovo je bio njegov ODGOVOR

"PREDSEDNIČE, POSTOJI TAJNI PROLAZ" Miloševiću je nuđeno da pobegne iz "Vile Mir", ovo je bio njegov ODGOVOR

"KOŠTUNICA JE POZVAO BAJDENA I ZAPEČATIO SLOBINU SUDBINU" Čeda otkrio nepoznate detalje Miloševićevog hapšenja

"KOŠTUNICA JE POZVAO BAJDENA I ZAPEČATIO SLOBINU SUDBINU" Čeda otkrio nepoznate detalje Miloševićevog hapšenja

"ODVEZAO SAM GA SVOJIM KOLIMA NA VMA" Jovanović otkrio do sada nepoznate detalje u vezi sa Miloševićem

"ODVEZAO SAM GA SVOJIM KOLIMA NA VMA" Jovanović otkrio do sada nepoznate detalje u vezi sa Miloševićem

Kaže da niko nije saznao šta se desilo s pištoljem iz spavaće sobe Miloševićevih:

- To je bio crni pištolj. Video sam Miru kako otvara noćni ormarić i vadi oružje. Milošević i ja smo u tom trenutku razgovarali ispred njihove sobe o zahtevu Čedomira Jovanovića da se počne sa pregovorima. Mira mi je očima i glavom pokazivala da ćutim. S crnim pištoljem je izašla iz sobe. Gde ga je odnela, kome ga je dala, ne znam. Znam da to nije pištolj kojim je Marija pucala ispred vile "Mir".

Prisećajući se dana uoči hapšenja, opsade vile "Mir", u kojoj je živela tada najmoćnija porodica u Srbiji, Ivković je otkrio malo poznate detalje o Legijinom poslednjem raportu bivšem predsedniku države, o funkcionerima SPS koji su se razbežali i koji Miloševiću nisu hteli da odgovore na telefonski poziv.

Krenimo od početka, kako je sve počelo?

- U petak oko pola pet, dok je trajala sednica parlamenta, pozvao me je Milošević. Rekao je da se dešavaju neke čudne stvari ispred njegove kuće. Tamo je bilo sedam džipova i dva saniteta. Njega je posebno iznervirao dolazak tih saniteta jer, šta će oni tamo. Nas 37 poslanika iz SPS izašlo je iz sale i krenulo ka Dedinju.

Slobodan Milošević
Foto: Profimedia

U Užičkoj se već okupio narod...

- Sat, dva kasnije bilo je oko 10-15 ljudi. Došla je policija. Negde oko sedam, osam uveče Sloba me je pozvao da uđem u kuću kod njega. Unutra je bila Slavica Đukić Dejanović. Imali smo ideju da idemo kod Vojislava Koštunice, uvereni da sve što se radi, radi vlada Zorana Đinđića. Naišao je neki momak iz Kladova sa fićom, on nas je odvezao do Ulice Braće Jugovića, gde je živeo Koštunica. Njegova supruga mi je rekla da se Voja upravo vratio iz Pariza i da je u Palati federacije. Odmah smo krenuli tamo, ispred zgrade nas je sačekao Rade Bulatović, odveo nas do Koštunice. Voja zaista nije znao šta se dešavalo, mislim da je namenski poslat u Pariz da bi bio isključen iz cele priče. Pred nama je zvao načelnika Generalštaba Nebojšu Pavkovića. Voja je potom rekao da će učiniti sve da se situacija smiri. Tvrd je bio pri stavu da, prema Ustavu Srbije, nijedan građanin Srbije ne može biti isporučen međunarodnom sudu.

- Nazvao sam Miloševića, pitam: "Predsedniče, gde ste?" On odgovara da je u vili "Mir". Odlazim tamo, dajem telefon Miloševiću da se čuje s novinarima kojima izgovara onu čuvenu rečenicu: "Evo me kod kuće, s drugovima pijem kaficu..."

- Oko dva sata po ponoći su krenuli. Ne znam koja je to policija bila, ali su bili izuzetno obučeni. Držali su palice uvis, ali su zato imali šiljke na cokulama. Ubili su nas po nogama. Odgurali su nas od kapije da bi Legija sa svojima mogao da priđe. Došlo je do obračuna, mi smo se razbežali, otišli smo u Jubmes banku, gde je tada bilo sedište SPS, tamo su bili Vlajko Stojiljković, Dragan Tomić...

U tom momentu me zove čovek koji je na prednjoj kapiji ispred vile. Kaže: "Bane, nas je desetak, policija nadire." Pita šta da rade. Kažem mu: "Sklanjajte se, vi ste nečiji sinovi, ne vredi da ginete, propala je stvar."

Tu sad nastupa Čedomir Jovanović?

- Držali su me na merama i preko Državne bezbednosti u taj telefonski razgovor se uključuje Jovanović. Kaže: "Profesore, vidim da si razuman čovek, ajde da pokušamo da uradimo nešto da izbegnemo krvoproliće." Sastali smo se oko pola pet na Topčiderskoj zvezdi. Kaže: "Ima budala koje traže da se upadne unutra, biće klanica." Ono što je serija "Porodica" uspela jeste da dočara haotično stanje. Mikron nas je delio od krvoprolića koje bi bilo crna mrlja u istoriji.

Mira Marković
Foto: Profimedia

Vraćate se u Užičku. Obezbeđenja vas nije pustilo da uđete. Slobine naoružane pristalice nisu htele da puste ni vas?

- Pronela se vest da će Miloševića oteti i sprovesti ga do helikoptera. Nekako su pristali da me puste da prođem kroz prozorče portirnice. Ulazim u vilu, kažu mi da su Sloba i Mira na spratu. Mira izlazi iz sobe, kaže Sloba spava, neće da ga budi. To je subota, pola šest, šest ujutru. Čovek je od umora legao da spava. Uskoro i on izlazi iz sobe. Tu su bile neke stolice, seli smo da razgovaramo o Jovanovićevom zahtevu da počnu pregovori. Dok smo razgovarali, gledao sam Miru, koja iz njihove spavaće sobe kradom iznosi crni pištolj, znala je da će se puštati priče o tom pištolju. On pištolj nije koristio niti je imao nameru da koristi bilo kakvo oružje. Bio je vrlo pribran, spreman i odmah je prihvatio pregovore.

U subotu ujutru počeli su ti pregovori

- Oko osam, devet ujutru izašao sam pred kapiju, išao sam napred. Čeda iza mene, za njim je išao Legija. Čim smo ušli, Legija je tražio da se vidi sa Slobom. Milošević je prihvatio susret.

Šta su jedan drugom rekli kada su se pogledali u oči?

- Legija je odmah po ulasku skinuo fantomku. Pozdravio je Slobodana. Partizanski, sa pesnicom, uz poštovanje. Slobodan je ustao iz fotelje i kaže mu: "E, moj, Cemo, šta ćemo činiti?" Nisam, ni znao da se Legija zove Cema. Legija mu odgovara: "Borićemo se, predsedniče, poginućemo, ali će i hiljadu njih poginuti." Na to mu Sloba pruža ruku i kaže: "Cemo, ne dam nikom da gine, ne dam da Bora Drakulović puca na svoga sina niti da njega puca njegov sin."

Tad sam saznao da je Bora Drakulović u grupi od tridesetak ljudi koji brane Slobodana od moguće otmice, a da je kod Legije njegov sin. Znači onu noć kad je bilo pucanje, otac je pucao na sina, a sin na oca.

Marija ćutala pre nego što je pucala

Najžalije mi je bilo Marije, priča Ivković i ističe da je mnogo je volela oca, koji joj je bio idol. Tokom dešavanja u vili "Mir" bila je tiha, gotovo neprimetna:

- U prostoriji od 120 kvadrata, koja je kao brisan prostor i u kojoj je samo nekoliko garnitura za sedenje, ona je bila u nekom ćošku. Sve vreme je sedela na nekom trosedu. Niti se petljala u razgovore niti se svađala... Sedela je s rukama u džepovima i ćutala.

A onda je uzela pištolj i pucala na Čedu.

- Ono što ću ja reći je verzija koja je ispričana na sudu. Marija je unesrećena izašla napolje i pucala je u vazduh. To smo Čeda i ja rekli na sudu, poštujući Slobodana. To i sada kažem.

Ko je sve prisustvovao pregovorima?

- Slavica Đukić, levo je seo Čeda, desno u čelo Sloba, Bora Drakulović i ja. Bez obzira na sva mišljenja, moram da kažem da je Jovanović iskazao ozbiljno poštovanje prema Miloševiću. Da li je folirao ili ne, ne znam. Znam da je bio korektan, da je uvažavao Slobodana. Milošević je bio opušten, bistre pameti i jasno je izneo zahteve. Posle dva sata razgovora bilo je jasno da Slobodan ima četiri uslova. Prva tri vezana su za porodicu u svakom pogledu, a četvrti da mu potpisnici sporazuma garantuju da neće biti isporučen Hagu. Čeda odlazi, mi smo ostali sa Slobom iako u seriji prikazuju da i mi odlazimo, što nije tačno.

Jovanović se vratio oko šest sati s papirom. Priključili su se Mira i Legija, koji je stao iznad Čede. I šta kaže Milošević na novi papir.

- Alo, Čedomire, ovde su samo tri stvari, nema četvrte. Odmah mu je rekao. Čeda mu kaže da je to maksimum. Sloba mu na to, ustajući, kaže: "Onda ja odlazim, nema pregovora, nigde ne odlazim odavde." Jovanović je potom pozvao Zorana, dobio je saglasnost da na poleđini teksta koji su potpisali Đinđić, Milutinović i Koštunica otkuca tekst u kojem se navodi da Milošević neće biti isporučen nijednom međunarodnom sudu. Iz Vlade je Zoran poslao auto kojim je donet pečat Vlade. I Čeda je seo za pisaću mašinu, uzeo dve indiga i te tri hartije, na poleđini je otkucao četvrti stav. Niko od nas ni na sekund nije poveravao da je to tačno, ali je Slobodanu bilo svega dosta i nije želeo krvoproliće.

Slobodan Milošević, Milorad Ulemek Legija
Slobodan Milošević, Milorad Ulemek Legija
Foto: Profimedia

Mira je bila bez struje i vode

Odmah kada su Miloševića odveli u zatvor u kući u kojoj su živele Mira i Marija isključili su struju, gas i vodu, priča Ivković. Kaže da su Slobine žena i ćerka ostale bez auta i svega.

- Pomogao sam im da se reguliše sve to oko struje, gasa. Prvi ponedeljak kad je Mira išla u posetu Slobi, ja sam je vozio, mojim privatnim kolima. Kasnije su dobili od države vozača. Sve je regulisano, ali prvi dani po Miloševićevom hapšenju su bili takvi.

Uprkos tome, uzela vas je na zub.

- Pravili smo mitinge, koji su imali odjeka. Tražila je da govori neko iz JUL. Svi u SPS smo bili protiv. To smo rekli i Slobi. Međutim, ona je insistirala. Poslednji susret sa Slobom u zatvoru sve mi je rekao. Srdačan doček i pitanje za cigarete je izostalo. Hladnim glasom me je pitao ko je predsednik SPS. Odgovorio sam da je on. Na to je rekao: "Naređujem da na skupovima govore ljudi iz JUL." Znao sam da je to naš kraj.

SD info

SD kosovo

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
21 Beograd