SPREMAN POKOLJ 5. OKTOBRA! Ekstremisti imali listu za odstrel Miloševićevih ljudi, Rusi sprečili srpsku Vartolomejsku noć
Vojislav Koštunica i Rusi sprečili su nakon 5. oktobra srpsku verziju Vartolomejske noći, kada je trebalo da bude pohapšeno više od 1.000 ljudi sa spiska koji je napravila grupa ekstremista unutar tadašnjeg DOS. Neki sa te liste bili su i posebno označeni, odnosno predviđeni za likvidaciju.
HRVATI SU OPSEDNUTI VUČIĆEM! Premijerka zagrmela u emisiji: "Nije dovoljno što su mu ubili dedu, pradedu, stričeve?"
"SNOVIMA NEMA KRAJA, ŽIVELA SRBIJA!" Predsednik Vučić objavio video sa snažnom porukom narodu (VIDEO)
"MOJ SIN GA JE OBOŽAVAO" Premijerka na ivici suza - otkrila koliko ju je smrt Ivana Tasovca pogodila
Kako se saznaje od izvora u bezbednosnim strukturama, među kojima su i neki koji su se nakon 5. oktobra visoko pozicionirali u službi, na spisku su bili saradnici Slobodana Miloševića za koje se smatralo da su donosili neke ključne odluke, ljudi iz policije i DB, pojedini vojni oficiri, nekoliko biznismena, zatim veći broj novinara, kao i ljudi iz okruženja Mire Marković.
- Sve u svemu, više od 1.000 imena. Neki su sa spiska skinuti na insistiranje zapadnih službi i ambasada, a neki su, bogami, na isti način i dodati na listu - priča dobro upućeni izvor i objašnjava:
- Zvanično, reč je bila o listi za privođenje i hapšenje. Ipak, svojim očima sam video crne tačkice pored nekih imena, bilo je sigurno stotinak takvih. Posle su mi rekli da je to bio znak da tog čoveka treba likvidirati. Koliko znam, sve je bilo spremno za akciju, međutim, intervenisali su Rusi, preko svojih emisara, pre svega šefa diplomatije Igora Ivanova, koji je došao kod Koštunice i upoznao ga sa postojanjem ovog spiska i onda je on zaustavio sprovođenje plana, za koji nije znalo više od desetak ljudi unutar DOS. Kako su mi preneli, Koštunica je bio šokiran kada su mu Rusi rekli za spisak.
Da je Vartolomejska noć u Srbiji bila u planu potvrđuje Vladimir Kršljanin, dugogodišnji bliski saradnik Slobodana Miloševića, sada viši savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova.
- Poznato je da je jedna fabrika u Beogradu bila puna oružja, takođe je poznato da su godinama neki ekstremni lideri DOS kukali što se nije desio šesti oktobar, e tu oni misle na neku Vartolomejsku noć. Oni su imali spiskove, nekoliko hiljada ljudi, ali je Koštunica, kao čovek sa najvećim autoritetom, sprečio primenu nasilja. Treba odati priznanje svima koji su doprineli da krvoproliće bude izbegnuto - Miloševiću, Rusiji i, naravno, Koštunici. Lično je, inače, intervenisao ministar spoljnjih poslova Rusije Igor Ivanov. On je insistirao na tome da se sve završi mirno i u zakonskim okvirima.
Slobodan Vuksanović, ministar u Vladi Vojislava Koštunice, kaže da ga ne bi čudila takva vrsta osvetoljubivosti.
- Zašto bi i bilo čudno kada su, kao gladna godina, navalili na sva preduzeća u kojima su uspostavili revolucionarne komitete, a sve je služilo isključivo pljačkaškoj privatizaciji. Godinama nakon 5. oktobra na ulici su me nepoznati ljudi pitali uvek isto pitanje: "Zar smo se za ovo borili?"
Dobrivoje Budimirović Bidža, nekada istaknuti funkcioner SPS, kaže da je apsolutno tačno da je postojao takav spisak.
- Bio je spisak ljudi za koje je bilo poželjno da ne ostanu živi. Koštunica je, međutim, imao malo ljudskosti prema nama - konstatuje Budimirović.
Aleksandar Popović, jedan od najbližih saradnika Vojislava Koštunice i bivši ministar, naglašava da su se DSS i Koštunica uvek zalagali za miran prenos vlasti:
- Najgora stvar koja tada, a i sada može da nam se desi jeste da se Srbi zbog političkih neslaganja međusobno zakrve. Da nije pokušana krađa izbora, ta bi tranzicija bila potpuno mirna, nažalost, 24. septembra 2000. tadašnja vlast je probala da falsifikuje narodnu volju. I u tim okolnostima i DSS i Koštunica su pokušali da umire atmosferu i da je uvedu u legalne okvire.
Slavica Đukić Dejanović, potpredsednica SPS, kaže da se u to vreme govorilo da treba iz svake sredine najugledniji političar da bude degradiran na svaki način ako treba i do likvidacije.
- Mada u to vreme nisam bila na funkciji, govorilo se da sam na nekom spisku i da ćemo mi s te liste imati lošu sudbinu. I kasnije su neosnovano protiv nas pokretane krivične prijave, koje su padale jer su bile bez osnova. Čitava atmosfera je bila teška. Za mene, kao stručnjaka, to je trajalo kratko jer sam ja nastavila da se bavim svojim poslom, ali za ljude koji su se bavili isključivo politikom bilo je nezamislivo. Da li je planirana likvidacija ili degradacija, ne znam, međutim, znam da nije bilo prijatno i da smo prošli kroz toplog zeca kada smo kao poslanici ulazili u Skupštinu Srbije.
Vartolomejska noć je naziv za pokolj nekoliko hiljada hugenota (francuski protestanti), počinjen u noći uoči praznika Svetog Vartolomeja, između 23. i 24. avgusta 1572. Nalog za pokolj dala je Katarina Mediči, majka kralja Šarla IX, posle većanja s vođama katoličke stranke i s kraljevim pristankom, bojeći se osvete nakon neuspelog atentata na vođu hugenota Gaspara de Kolinjija.
Progoni protestanata trajali su u Parizu do septembra, a u unutrašnjosti Francuske do oktobra. Računa se da je pobijeno 25.000 hugenota (prema nekim procenama, čak i 50.000).