JEDAN MILENIJUM ZATVORSKIH KAZNI ZA SRBE U HAGU: Kako je Haški tribunal nepravedno delio pravdu (FOTO/VIDEO)
Kada bi se kalendarski sabrale sve presude nekadašnjeg Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, poznatijeg kao Haški tribunal, Srbima je dosuđen čitav jedan milienijum zatvora.
Presudama ovog suda Srbi su ukupno osuđeni na 1.038 godina zatvora!
OD OPTUŽNICE, HAPŠENJA DO PRESUDE: Hronologija 26 godina dugog procesa protiv Ratka Mladića (FOTO/VIDEO)
DANAS PRESUDA GENERALU RATKU MLADIĆU: Predsednik Vučić se u ime Srbije obraća Savetu bezbednosti UN
"HAŠKI SUD JE SREDSTVO U RUKAMA NATO I AMERIKANACA" Šešelj upozorava: Osudiće Ratka, a onda će ga LIKVIDIRATI
Drugi po broju godina na koje su osuđeni su Hrvati. Iako su sistematski i organizovano zatirali Srbe u Hrvatskoj, a u Bosni i Hercegovini i Bošnjake, Hrvati su u Hagu ukupno osuđeni na 294 godine zatvora. Nasuprot presudama srpskim generalima, hrvatske generale su i oslobađali. Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač pušteni su na slobodu 2012. godine nakon što ih je Žalbeno veće Haškog suda proglasilo nevinim za egzodus stanovništva srpske nacionalnosti s područja Krajine.
Prvostepena kazna od 24 godine zatvora za Gotovinu i 18 godina za Markača tako je poništena, a da je donošenje oslobađajuće presude bilo i više nego napeto, govori podatak da je izglasana uz suprotno mišljenje dva od ukupno pet žalbenih sudija. Poništenje presude Gotovini i Markaču ostaće upamćeno kao najveći šamar koji je ovaj sud udario srpskim žrtvama.
Bošnjaci su u Haškom sudu imali gotovo povlašćen položaj. Iako učesnici rata i pripadnici formacija koje su činile ratne zločine i nad Srbima i nad Hrvatima, Bošnjaci su u Haškom tribunalu bili ukupno osuđeni na 42 godine zatvora. Haški sud je još jednom srpskim žrtvama udario šamar kada je Nasera Orića 2008. godine pravosnažno oslobodio krivice za zločine počinjene u Srebrenici. Orić je bio ratni komandat Srebrenice, a saopštavajući presudu, predsedavajući sudija Volfgang Šomburg rekao je da je utvrđeno da su teški zločini nad Srbima u Srebrenici nesumnjivo počinjeni, ali da nije bilo dokaza na osnovu kojih bi se Orić mogao osuditi.
Albanci, iako su u međuvremenu dobili Specijalni sud za zločine OVK, u prvim postupcima u Haškom sudu prošli su gotovo nekažnjeno - osuđeni su na tek 13 godina. Haški tribunal je ratnom zločincu Ramušu Haradinaju čak dva puta pokušao da sudi i oba puta ga oslobodio. Prvi put Ramuš Haradinaj je oslobođen 2008. godine, ali dve godine kasnije, Žalbeno veće tribunala naložilo je da suđenje bude ponovljeno. Optužnica je bila uveliko sužena i sudilo mu se samo po šest tačaka optužnice, da bi nakon dve godine, 2012. godine, Haški tribunal napravio još jedan presedan - Ramuš Haradinaj je ponovo oslobođen za zločine na zapadu Kosova.
Što se Makedonaca tiče, Haški tribunal je doneo jednu jedinu presudu makedonskom državljaninu. Johan Tarčulovski je osuđen za komandovanje akcijom makedonske policije u selu Ljuboten, u kojoj su prema presudi Tribunala, ubijeni albanski civili, dok je policija tvrdila da je reč o teroristima. Za isti slučaj bio je optužen i njegov tadašnji nadređeni, bivši ministar unutrašnjih poslova Ljube Boškoski, koji je na kraju oslobođen odgovornosti. Tarčulovski je odležao dve trećine kazne u Nemačkoj i 2013. godine se vratio u Skoplje.
Najstrože kazne za Srbe
Haške sudije su bez zadrške posezale za najstrožim kaznama za Srbe. Kada je 2001. godine Haški tribunal presudio generalu Radovanu Krstiću da je kriv i osudio ga na kaznu 46 godina, general je postao prvi Evropljanin osuđen za genocid nakon onih koji su dobili presude u Ninberškom procesu. Bila je to ujedno i prva presuda Haškog suda za genocid i najteža dotad izrečena. Generalu Krstiću je kasnije kazna smanjena na 35 godina, uspeo je da preživi napad u britanskom zatvoru u koji je bio prebačen na služenje kazne, a sudija Meron mu je odbio zahtev za privremeno oslobađanje. Kaznu sada služi u Poljskoj.
Radovanu Karadžiću, prvom predsedniku Republike Srpske, izrečena je kazna doživotnog zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina prtiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja što je ujedno i najstroža je kazna koju Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je mogao da izrekne.
Sedam puta su sudije MKSJ-a posezale za najstrožom kaznom i to svaki put Srbima: generalu i načelniku Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, pukovniku i načelniku bezbednosti Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ljubiši Beari, načelniku bezbednosti Drinskog korpusa Vujadinu Popoviću,komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislavu Galiću, bivšem ratnom načelniku Generalštaba Zdravku Tolimiru i vođi paravojne formacije Beli orlovi Milanu Lukiću.