Srbi SMISLILI reč USTAV: Ovih PET stvari sigurno niste znali o SRETENJU
Sretenje, jedan od najvažnijih i najlepših praznika za našu zemlju, slavimo kao simbol borbe za slobodu i građanska prava.
Pre tačno 214 godina počela je Srpska revolucija, najveći narodni ustanak u istoriji Otomanskog carstva, koji je omogućio nastanak Srbije kakvu danas poznajemo.
Istoričar Predrag Marković kaže da su za Sretenje vezane neke od najlepših priča srpske prošlosti.
- To je priča o narodu koji se za života jedne generacije uzdigao iz statusa poniženih do naroda koji uvodi najnaprednije zakonske tekovine svog vremena. Prvi srpski ustanak 1804. i demokratski ustav iz 1835. dva su vida borbe za slobodu. Prvi je oružana borba protiv ogromne sile, turske carevine, a drugi je politička borba ustavnim sredstvima – priča Marković.
Ovo je dobar znak! CARSKA PTICA SE VRATILA U SRBIJU! Niko ih nije video od Drugog svetskog rata
Ipak, puno je istina o Sretenjskom ustavu i okolnostima njegovog donošenja koje su ostale neispričane – počev od drhtanja despota kneza Miloša pred pobunjenicima do straha čak i najvećih svetskih sila.
Nije prvi ustav
Nacrt ustava koji je Dimitrije Davidović izradio nije prvi nacrt ustava koji se pojavio u Srbiji. Još za vreme Prvog ustanka je knez Rodofinikin, ruski izaslanik, izradio Nacrt ustava koji nikada nije usvojen. Hatišerifima iz 1830. i 1831. godine bilo je predviđeno ograničavanje kneževe vlasti. Sretenjski ustav rađen je po uzoru na francusku deklaraciju o pravima čoveka i belgijski ustav, ali se najviše odredbi oslanjalo na domaću tradiciju.
Karađorđe bio treći izbor za vođu ustanka
Veliki Karađorđe bio je tek treći izbor za vođu ustanka. Naime, za vođu ustanka na skupštini najuglednijih iz Šumadije prvo je predložen knez Teodosije Marićević iz Orašja u kragujevačkom okrugu. Ipak, i posle njegovog odbijanja, i na njegov predlog, za vođu ustanka izabran je Karađorđe.
Knez Miloš priznao: Grešio sam
Pre donošenja Ustava, kada je pobuna naroda dostizala vrhunac, knez Miloš toliko se uplašio da je jedno vreme pomišljao čak i na bekstvo. Ipak, odlučio je da ode u Kragujevac, gde se izljubio sa vođama pobune. Tada im je snishodljivo rekao: "Svi smo krivi. I ja sam često grešio. Trudimo se da se svi ispravimo i oprostimo uzajamno jedni drugima." Posle završetka bune, zaplašeni Miloš odlučio je da ipak izda Ustav.
Davidović smislio termin "ustav"
Ustav je izradio Dimitrije Davidović po ugledu na ustave Švajcarske i Belgije na vrlo slobodouman način. Davidović je u još polutursku Srbiju uneo zapadnjačko ustrojstvo i navike. I sam termin "ustav" je smislio Davidović, verovatno želeći da pokaže da se vladalačka samovolja najbolje može (za)ustaviti samo Ustavom. Sve ostale zemlje koje su imale ustave su jednostavno preuzimale latinsku reč "konstitucija".
Strah vlastodržaca širom sveta
Prvi srpski ustav je zbog svojih slobodoumnih ideja izazvao strah u celoj Evropi i šire. U Austriji su pitali: "Šta će jednoj vazalnoj državi ministarstva", dok je turski ministar inostranih poslova Sretenjski ustav nazvao "zarazitelnom konstitucijom". Ruski poslanik u Carigradu Butenjev je u trenutku kada mu je Mihailo German ponudio na uvid tekst Ustava skočio kao oparen i uzviknuo: "Kako? To ja neću da držim u svojoj kancelariji!"