SRPSKO ZDRAVSTVO NA ČELIČNIM NOGAMA! Šokantne brojke - evo koliko je država ZAISTA ulagala u ovaj sistem
Pandemija korona virusa pokazala je koliko je ulaganje u zdravstveni sektor važno i to ne samo kroz investiranje u nove objekte već i u održavanje postojećih.
PIKSI ISKRENO O VUČIĆEVOM ULASKU U AVION: Evo šta selektor reprezentacije misli o ovom predsednikovom potezu (VIDEO)
VUČIĆ POSLAO SNAŽNU PORUKU: Srbija mora da vodi samostalnu politiku, o njoj ne odlučuju strani ambasadori i tajkuni (VIDEO)
"POKRALI BUDŽET, PA DOĐU KOD MENE DA PITAJU ŠTO KASNIMO" Opozicija bez srama o radovima, predsednik ih samo jednom recenicom POKLOPIO
Koliko je država ozbiljno shvatila zdravstvo i ulogu lekara, najbolje opisuje izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića:
- Više nije biti lekar samo biti uvažen u društvu, biti poštovan i živeti pristojno. Danas je odgovornost na lekarima i medicinskim sestrama mnogo veća. I to ne samo zbog pandemije korona virusa, jer imaćemo i druge viruse koji će dolaziti i drugih problema. Zdravstvo postaje jedna od četiri najvažnije stvari - a to su broj ljudi, ekonomski rast, vojna moć i zdravstvo. Zdravstvo je u poslednjih godinu i po dana postalo jedna od četiri noge stolice koja se zove država.
Do juna 2021. godine u sektor zdravstva (infrastrukturu i opremu) uloženo je gotovo pola milijarde evra. Predsednik Vučić je izneo podatak i da je od početka 2013. godine zaposleno 25.270 radnika, a odobreno je 10.449 specijalizacija i užih specijalizacija. Takođe, ove godine su prvi put organizovane akcije zapošaljavanja najboljih diplomaca medicinskih fakulteta i školaraca iz medicinskih škola, a na taj način posao je dobilo nešto više od 400 lekara i 700 medicinskih sestara.
IZGRADNJA BOLNICA
Klinički centar Srbije
Jedan od najvažnijih projekata države u zdravstvu je izgradnja Kliničkog centra Srbije u Beogradu. To će, kako je najavljeno, biti jedan od najmodernijih kliničkih centara u Evropi. Novi objekat ima skoro 900 ležajeva intenzivne i poluintenzivne nege koji bi trebalo da bude otvoren krajem decembra ili početkom januara kako je i najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u emisiji "Ćirilica" na TV Happy.
- Za mesec, mesec i po dana, najkasnije dva meseca otvorićemo KC Srbije sa kompletno završenom prvom fazom radova. Velelepnu bolnicu - rekao je predsednik Vučić gostujući u emisiji na TV Happy.
- Biće to bolničko-hotelske sobe na najvišem nivou, oprema je najbolja i najskuplja, evropskih i svetskih proizvođača. Samo u ovu fazu uloženo je 69 miliona evra a ukupno će biti uloženo 112 miliona - kazao je Vučić kad je obilazio radove.
Kovid bolnica u Batajnici
Izgradnja nove kovid bolnice u Batajnici, koja je opremljena najsavremenijom opremom, počela je 1. avgusta. Ova bolnica završena je za samo četiri meseca. Neretko može da se čuje da za nju govore da je "svemirski brod" u poređenju sa drugim klinikama.
U bolnici ima 930 mesta, od čega je oko 680 mesta u jedinicama poluintezivne nege i 250 kreveta za bolesnike koji će se lečiti na intezivnoj nezi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će objekat biti multifunkcionalan, da će moći da se koristi i za druge namene, nakon završetka epidemije korona virusa.
Klinički centar u Novom Sadu
Tokom 2020. godine dva objekta su potpuno rekonstruisana i to: zgrade Interne klinike i Neurohirurgije. Posle 60 godina od izgradnje, otvorena je kompletno rekonstruisana Klinika za interne bolesti, u kojoj su smeštene Nefrologija i klinička imunologija, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Gastroenterologija i hepatologija i Klinika za hematologiju.
Nova zgrada KC Vojvodine biće površine oko 35.000 metara kvadratnih, a za to će biti utrošeno 28,5 miliona evra. Obnovljeni i novoizgrađeni objekti imaće 348 postelja - standardne, poluntenzivne i intenzivne nege, ali i za pacijente koji su transplantirani. Novi objekat blokova B i C Urgentno dijagnostičkog centra Kliničkog centra Vojvodine imaće hirurški blok sa 16 operacionih sala, jedinice intenzivne i poluintenzivne nege i stacionar sa ukupno 348 kreveta.
Kovid bolnica u Novom Sadu
Srbija je pokazala sposobnost i prilagodljivost na krizu, na koju je bila u stanju brzo da odgovori. Za samo četiri meseca - u Novom Sadu, na Mišeluku izgrađena je kovid bolnica.
Na 19.500 kvadrata smeštene su dve operacione sale, angio-sala, dva rendgena, dva skenera, odeljenja sa ultrazvukom, endoskopija, laboratorija, pet ambulanti, osam dijaliznih mesta i prvi put i banka krvi.
Novi zdravstveni centar ima 220 kreveta na intenzivnoj i 404 kreveta na poluintenzivnoj nezi, a osim bolničke zgrade ima i kuhinju, magacin, apoteke, kapelu, kotlarnicu i veliki parking.
Po okončanju borbe protiv korona virusa, ovaj objekat će biti u sklopu Kliničkog centra Vojvodine, biće pretvoren u Gradsku bolnicu.
Kovid bolnica u Kruševcu
Vučić je na otvaranju kovid bolnice u Kruševcu rekao da ona izgrađena za četiri meseca, u rekordnom roku, a da je oprema, među kojom je i 150 respiratora (high flow) i 57 pokretnih, koštala milijardu i 119 miliona dinara, odnosno 9,5 miliona evra.
U njoj ima 493 bolničkih ležajeva od čega je 150 na intenzivnoj nezi, i namenjena je zbrinjavanju pacijenata iz Rasinskog okruga ali i iz drugih krajeva, pre svega sa Kosova i Metohije.
Oko bolnice zasađeno je 98 jablanova, u znak sećanja na poginule pripadnike 125 motorizovane brigade, od čega, kako je naveo "38 njih je poginulo na Košarama", a koja je ukinuta 2005. godine.
Zdravstveni centar Užice
Kompletna rekonstrukcija i izgradnja hirurgije i odeljenja urgentne medicine u Zdravstvenom centru Užice procenjena je na oko 80 miliona evra i uključuje izgradnju 40.000 kvadrata.
- Mi ćemo da uložimo gotovo 80 miliona evra u naredne četiri godine za rekonstrukciju i dogradnju bolnice u Užicu. Za 10 do 12 meseci krenućemo sa radovima, koji će trajati tri godine. Time će Užice moći da postane peti klinički centar u Srbiji. Biće sve novo i to su ogromne pare - rekao je predsednik u avgustu ove godine dok je obilazio ovaj grad.
Posebno je važna informacija da se u ovom gradu ništa nije ulagalo u zdravstveni sistem od 1988. godine.
Novi Klinički centar u Nišu
2017. godine u Nišu je otvoren novi Klinički centar - namenjen pacijentima sa juga i jugoistoka Srbije. Rekonstrukcija i izgradnja novog objekta koštala je 32 miliona evra.
Na mestu gde se nalazi nova zgrada KC Niš bilo je blato i močvara, a danas je tu savremeni objekat koji je simbol novog vremena i novog zdravstva.
Klinički centar u Nišu ima 50.000 kvadrata, 38 klinika i 1.525 bolničkih postelja, što ga čini drugim najvećim zdravstvenim centrom u Srbiji posle Kliničkog centra Srbije. Jedna zgrada je rekonstruisana, a druga je napravljena iz temelja i ima sedam nivoa. U njemu ima banka krvi, poseban prostor za transplantirane pacijente, kao i prostor za buđenje pacijenata iz anestezije.
Bolnica onkologije
2018. godine u Beogradu je otvorena nova bolnica "Onkologija dva", na kojoj se rade isljučivo terapije zračenja. U njoj se nalaze četiri nova akceleratora, pa je tako Srbija ispunila evropski standard - da svaka zemlja treba da ima jedan takav aparat na 250.000 građana.
Za Institut su nabavljena tri najsavremenija linearna akceleratora, jedan CT simulator, kao i prateća radioterapijska oprema. Nova bolnica od 1.200 kvadratnih metara je ukupno koštala 8,9 miliona evra, od čega oprema 6,4 miliona.
Aleksandar Vučić je ovog leta razgovarao sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom i direktorkom Instituta za onkologiju Danicom Grujičić o novoj onkološkoj klinici, zbog sve većeg broja ljudi koji boluju od raka.
MASTERPLAN
Zdravstveni sistem pretrpeće velike promene u narednim godinama - "Masterplan" na kojem radi Ministarstvo zdravlja predviđa spajanje i reorganizaciju ustanova, mogućnost "razmene" lekara i opreme, podelu ustanova na regione, a izabrani lekari ići će na teren u posetu najstarijim pacijentima.
Dokument koji se pojavio u javnosti je novi Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite iliti Masterplan zdravstva.
Prema Masterplanu, planiranje se u zdravstvu više neće raditi prema kapacitetu ustanove, već prema broju stanovnika, njihovim potrebama i mogućnosti ustanove da pruži uslugu.
Promene će se realizovati u fazama - u prvoj fazi u prve tri godine, u drugoj fazi od četvrte godine i u naredne tri godine, i potom dugoročno, najkasnije do 15 godina.