Srbiji nude model Istočne i Zapadne Nemačke za Kosovo: Evo kako bi funkcionisali Beograd i Priština

Za ovaj predlog se zalažu najveći poznavaoci prilika na Balkanu, pojedini zapadni političari, a prvi put je bio spomenut tokom pregovora o Kosovu 2007. godine.

Rešenje za južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju do sada je stizalo sa više različitih adresa i to u vidu tirolskog predloga, zatim katalonskog i kiparskog modela, da bi se na kraju pominjao i novo-stari model "dve Nemačke". Poslednji u nizu, koji je podsetio na taj predlog jeste profesor Univerziteta u Bukureštu Franc-Lotar Altman i to uoči susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel.

Za ovaj predlog se zalažu najveći poznavaoci prilika na Balkanu, pojedini zapadni političari, a prvi put je bio spomenut tokom pregovora o Kosovu 2007. godine od strane Volfganga Išingera, predstavnika EU u posredničkoj "trojci".

Ukratko, ovaj model nudi rešenje po ugledu na Zapadnu i Istočnu Nemačku, posle Drugog svetskog rata, okupacionih zona i "hladnog rata". Naime, BRD i DDR nakon više od dve decenije dogovorile su se, uprkos međusobnom nepriznavanju, da obe postanu ravnopravne članice UN kao samostalne države 1972. godine.

Profesor univerziteta "Ludvig Maksimilijan" i jedan od najboljih poznavalaca Balkana u Nemačkoj, Verner Vajdenfeld, prilikom pokretanja unutrašnjeg dijaloga je objasnio da je ovo način da se napravi ustupak obema stranama u dijalogu koje ne žele da popuste.

Vučić sa Merkelovom: Po svaku cenu moramo sprečiti sukobe na Balkanu

- Rešenje je iznađeno tako što su sklapani sporazumi i ugovori u kojima niko nije morao da učini neki temeljni ustupak. Dakle, strane u konfliktu su mogle da zadrže svoje osnovne pozicije. Ako hoćete da se praktične stvari poboljšaju, da se omoguće kontakti, ili da se uklone prepreke u putničkom saobraćaju, to je dobar model - zaključio je ranije Vajdenfeld.

Sličnog razmišljanja je i profesor Univerziteta u Bukureštu Franc-Lotar Altman, inače lični prijatelj nemačke kancelarke Angele Merkel. On je uoči posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Berlinu, ponovo aktuelizovao ovo pitanje i rešenje za srpski narod na Kosovu.

Kako je rekao, za razliku od pojedinih članica EU, Nemačka ne insistira da Beograd zvanično prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

- Nemačka razmatra eventualno članstvo Kosova u EU, što je nemoguće ukoliko Beograd insistira da je Kosovo deo Srbije. Ipak, situacija između dve Nemačke za vreme Hladnog rata, kada je takozvani "Osnovni ugovor" potpisan 1972. godine, otvorio je vrata međunarodnih organizacija tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj i to bez njenog zvaničnog priznavanja - rekao je Altman.

Politički analitičar Dušan Janjić objašnjava da bi ovaj model na primeru Kosova mogao da funkcioniše teško, odnosno da je već implementiran u okviru prvog sporazuma.

U OVOM SLUČAJU će jedna VARNICA Kosovo deliti od RATA: Ukoliko se TO dogodi, uslediće HAOS!

- Vrlo je praktično - oficiri za vezu, umesto ambasada. Znači, nema međusobnog priznanja, ali obostrano uvažavanje mora da postoji. Nema ometanja u međunarodnim i drugim organizacijama, ali istovremeno nema priče o tome da je došlo do priznanja. I to je to, sve drugo što se do sada potpisalo je iz drugog filma - rekao je Janjić i dodao da je zapravo reč o odlaganju priznanja nezavisnog Kosova dok se ne stvore drugačije okolnosti.