STATUS KOJI JE OBELEŽIO 2016. GODINU! Svojim gestom Miloš je postao TIHI HEROJ Srbije
Za ovog mladog medicinskog tehničara iz Užica čuli su skoro svi. Naime, Miloš je rešio da pomaže u negovanju starih i nepokretnih sugrađana i osoba sa invaliditetom bez ikakve nadoknade.
Njegova rešenost da besplatno obavlja svoj posao, nakon četiri godine rada u Užičkoj bolnici, izazvala je lavinu komentara na društvenim mrežama, ali pre svega podršku porodice i sugrađana. Na pitanje zašto kako je došao na ovu ideju, Miloš odgovara da ga je motivisao razgovor sa jednom bliskom osobom.
Jutrom je kod starice koju su izdale noge... U podne presvlači i hrani zanemoćalog deku... Pred veče neguje dementnu ženu u devetoj deceniji života... Pa onda nazad kod nesretnice uz koju mu je počeo "radni dan".
Pešice, s kraja na kraj grada juri Miloš Simeunović (30), nezaposleni medicinski tehničar iz Užica da pritrči u pomoć starim i bolesnim. O četvoro nevoljnika u poznim godinama trenutno brine, i drugima se nudi da im se nađe pri ruci, usluge ne naplaćuje.
- Da ne bih sedeo dokon pošto posla za mene nema, rešio sam da pomažem sugrađanima koje su stigle godine i bolest. Najpre što volim to da radim... - priča Miloš za portal SrbijaDanas.com.
Na pitanje šta mu je palo najteže i koja situacija je na njega najviše ostavila utisak Miloš kaže da je to bio trenutak kada je u hladno čelo poljubio baku koju je pre toga negovao.
Ništa ne tražim i ne želim za sebe
- Život me je naučio da sve što sam planirao, da se ponekad izjalovi, ali ono što je sigurno humanizam iz mog srca nikada neće. Gde god bio, ili radio, uvek ću pomagati ljudima na bilo koji način, koliko god je u mojoj moći. Svi mi imamo tu crtu humanosti, ali je ispoljavamo na drugačije načine, pa pozdravljam dobre i obične ljude koji ovo čitaju.
Dobio sam ikonu tajne večere od sestričine bake koju sam gledao, s'obzirom da je skinula sa svog zida i dala meni, ima ogromnu vrednost za mene. Zahvalne su porodice čijim sam članovima pomagao, a ono sto sam dobio ili sto su oni dobili je prijateljstvo za ceo zivot. Bar se nadam da je tako...Još jednom da kažem ,nista ne tražim ni ne želim za sebe. Živ sam i zdrav, a vašim čitaocima želim srećne praznike, uz dosta sreće i lepe trenutke u 2017 godini, daće bog!
- Defitivno, najteže mi je bilo kada mi skoro deda preminuo na rukama... Veću nemoć nisam osetio u životu... Ostaće mi zauvek ožiljak na srcu, i sećanje na tu noć. U kratkom periodu preminuli su mi i jedan i drugi deda. U tom trenucima, shvatite da odlaze ljudi koji bi se uvek iskreno radovali Vašim uspesima, da niste više na broju... Teško mi je bilo i kada sam poljubio u hladno čelo baku, koju sam pre toga negovao - priča Miloš.
I tako prolaze meseci. Još se ništa nije promenilo, osim broja bespomoćnih lica kojima ovaj humani mladić nesebično pruža svoju pomoć. Kaže da je u isto vreme i srećan i tužan, jer se od objave njegovog statusa nije javilo mnogo ljudi koji bi mu pomogli u ovom divnom projektu, i kad se sve sabere, opet ostaje sam.
- Voljan sam da pomažem, ako treba po ceo dan i noć - priča nam Simeunović i dodaje da jednog dana planira da ode u inostranstvo, a za sobom ostavi neki trag:
- Ako uspem da odem iz zemlje, želim da za sobom ostavim jednu lepu priču koja se neće završiti mojim odlaskom. Naravno ukoliko uspem u svojim namerama.
Zaista je ovakvih priča i ovakvih ljudi u današnje vreme, na žalost, jako malo, ali dok postoji makar i jedan TIHI HEROJ, kao što je Miloš, znaćemo da nismo propali kao društvo, i da ćemo ovu staru godinu koja je polako na izmaku pamtiti po ovakvim ljudima i delima.