fbpx
Skip to main content
a

SUKOB OKO BOJKOTA IZBORA DONOSI NOVI RASKOL MEĐU DEMOKRATAMA: Sledi li 13. cepanje DS?

Foto:Media Centar/Srbija Danas/Ilustracija SD
Izgleda da nas očekuje mrtva trka između mogućnosti da se deo demokrata ponovo okupi u istu stranku i novog stranačkog raskola

Samo dva meseca nakon što su se najbliži saradnici Zorana Lutovca pobunili protiv stava da se bojkotuju predstojeći republički i lokalni izbori, među demokratama se dogodila nova velika svađa, koja će se najverovatnije završiti njenim ponovnim cepanje. Ukoliko se to dogodi, biće to trinaesto cepanje Demokratske stranke.

Prvo je grupa visokih stranačkih funkcionera, predvođena Branislavom Lečićem, Balšom Božovićem, Aleksandrom Jerkov, Radoslavom Milojičićem Kenom i bivšim ministrom Slobodanom Milosavljevićem, koji i u stranci i u javnosti objektivno imaju veću težinu nego Lutovac i oni koji ga podržavaju, u subotu napustila sednicu Glavnog odbora. Zatim je Predsedništvo stranke donelo odluku da raspusti Gradski odbor u Beogradu, desetak opštinskih odbora i omladinski klub DS. Protivnici ovakvih odluka tvrde da su one donete da bi Lutovac povratio izgubljenu većinu u Glavnom odboru. Jer su raspušteni upravo oni odbori koji ne podržavaju njegovu politiku.

Kao odgovor, omladina DS je zauzela centralu stranke u Beogradu, uz objašnjenje da su odluke rukovodstva stranke protivstatutarne i da moraju da budu poništene. Podršku omladini dali su brojni stranački funkcioneri i lokalni odbori.

Naravno, ceo sukob se vrti oko toga hoće li DS učestvovati na izborima. I takva predizborna svađa se ne događa samo u najpoznatijoj, već i u svim strankama Saveza za Srbiju. Dok lideri stranaka istrajavaju na stavu da je bojkot najbolje rešenje, među njihovim najbližim saradnicima većinu čine oni koji (pravilno) smatraju da bi on bio težak udarac za dalje funkcionisanje stranaka, posebno njihovih opštinskih odbora. Kojih je i onako alarmantno malo. Samo u Demokratskoj stranci zvanično je raspušteno 70 odbora, a nezvanično još 40 ne radi gotovo ništa, čak ne održava ni sednice.

Već godinu dana sadašnje i bivše demokrate, okupljene u DS, SDS i ZZS, najavljuju ujedinjavanje i formiranje jedinstvene DS. Međutim, izgleda da nas očekuje mrtva trka između mogućnosti da se deo demokrata ponovo okupi u istu stranku i novog stranačkog raskola. Koji je u toj stranci već postao tradicija.

Ako se ne računaju razne filijale, grupe građana i SNS, stranka u kojoj se udomilo najviše nekadašnjih funkcionera demokrata, iz DS je nastalo najmanje 15 stranaka. To znači da se u stranci koja je osnovana pre tri decenije u proseku svake druge godine dogodio po jedan raskol, koji se završio osnivanjem nove stranke.

Oni su napustili DS

Iz raznih razloga, DS su napustili Vojislav Koštunica, Boris Tadić, Dragan Đilas,  Vuk Jeremić, Zoran Živković, Miroljub Labus, Nikola Milošević i Kosta Čavoški.

Njihovim stopama su pošli i Marko Janković, Radoslav Stojanović, Borislav Pekić, Mihajlo Kovač, Vladan Batić, Vladeta Janković, Miodrag Rakić, Snežana Malović, Slobodan Vuksanović, Čedomir Jovanović, Dušan Petrović, Goran Vesić, Borko Stefanović, Jelena Trivan, Milan Marković, Tanja Miščević, Goran Knežević...sve bivši visoki stranački ili državni funkcioneri.

DS je nastala na ideološkim temeljima istoimene stranke koja je zabranjena 1945. godine. Stranku je uoči raspada SFRJ osnovala grupa istaknutih beogradskih intelektualaca. Na osnivačkoj skupštini 3. februara 1990. godine za predsednika stranke izabran je Dragoljub Mićunović, a za predsednika izvršnog odbora Kosta Čavoški. Trebalo je da prođe samo godinu dana da se pokretači stranke posvađaju i raziđu.

Desetak uglednih ličnosti, koje su predvodili Čavoški i akademik Nikola Milošević, odvajile su se od Mićunovića i 12. aprila 1991. godine osnovale Srpsku liberalnu stranku. Uz obrazloženje da su se na ovaj korak odlučili zato što se ne slažu da DS učestvuje na izborima koje je raspisao Slobodan Milošević, jer su smatrali da nisu stvoreni uslovi za pošteno nadmetanje. 

Sa Mićunovićem su se razišli i oko toga što su tražili rehabilitaciju svih političkih osuđenika, popisivanje imena svih poginulih Srba u prošlom veku, podizanje spomenika stradalim Srbima, kao i otvaranje kancelarije pri vladi Srbije koja će se baviti stradanjem Srba u prošlim ratovima.

Svakako da razloge treba tražiti i u sujeti poznatih intelektualaca, a ne treba zanemariti ni tvrdnje da je DS razbila Miloševićeva državna bezbednost, jer postoje ozbiljne indicije da su neki od osnivača bili njeni dugogodišnji saradnici. Zagovornici ove teorije kao argument ističu i činjenicu da je DB tih godina odigrala značajnu ulogu u formiranju SPO, SRS i većine drugih opozicionih stranaka u Srbiji.

Nova kalendarska godina donela je novo, ovaj put još ozbiljnije, cepanje DS. Sukob je nastao oko toga da li da stranka učestvuje u stvaranju koalicije sa SPO i nezavisnim intelektualcim a pod imenom DEPOS. Glavni odbor DS odlučio je da podrži DEPOS ali ne i da mu pristupi.

Zagovornici DEPOSA, koje su predvodili narodni poslanici Vojislav Koštunica i Mihajlo Kovač, akademici Borislav Pekić i Mladen Srbinović, prof. Radoslav Stojanović, novinar Marko Janković, zatim Vladan Batić i Vladeta Janković, 26. jula 1992. osnivaju DSS, za čijeg predsednika je izabran Koštunica.

Iz ovog otcepljenog krila demokrata kasnije će nastati još dve stranke. Od Koštunice se prvo odmetnuo Batić, koji je 7. maja 1997. godine osnovao Demohrišćansku stranku Srbije a sedamnaest godina kasnije i ruski biznismen, sadašnji ministar, Nenad Popović, koji je osnovao Srpsku narodnu partiju.

Nedugo posle odlaska Koštunice i društva, u DS su počeli novi sukobi oko liderske pozicije. Ovaj put Dragoljub Mićunović je za protivnika imao Zorana Đinđića. I ubedljivo izgubio. Na vanrednoj skupštini stranke 5. januara 1994. godine Mićunović je podneo ostavku na mjesto predsednika a Vida Ognjenović na mesto potpredsednika stranke. Mićunovića je zamenio Đinđić a Ognjanovićku Miroljub Labus.

Šta će, kuda će, Mićunović je čitave dve godine bio kao siroče, bez svoje stranke, da bi 2. februara 1996. godine osnovao – Demokratski centar. Osam godina kasnije ova stranka se "utopila" u DS, ali to je već druga tema. Izuzetak koji potvrđuje pravilo da svaki iole uspešniji srpski političar po svaku cenu nastoji da ima svoju stranku, sa kojom će upravljati kao sa samostalnim trgovinskim preduzećem.

Ali nikad dva dobra ne idu zajedno. Taman kada su razgovori oko povratka Mićunovića uspešno završeni, stigla je vest da demokrate ostaju bez Čedomira Jovanovića. S tom razlikom što Jovanović nije otišao sam, nego je isključen.

Osnovana u Sarajevu

Malo je onih koji znaju da je DS osnovana u Sarajevu. Dogodilo se to 16. februara 1919. godine, ujedinjenjem stranaka samostalnih radikala, naprednjaka, liberala i srpskog dela Hrvatsko-srpske koalicije. Njen prvi predsednik bio je Ljubomir Davidović. 
U političkom životu Kraljevine Jugoslavije, DS je imala veliki uticaj. Na izborima je uvek bila u vrhu po dobijenim glasovima, ali je na vlasti bila samo 1919. i 1924. godine. Ukupno manje od godine dana.

To je, donekle, nadoknadila osam decenija kanije, od 2000. do 2012. godine, kada su najvažniji državni funkcioneri u Beogradu uglavnom imali njenu člansku kartu.

Nakon Davidovićeve smrti, 1940. godine, lider DS postaje Milan Grol. Forme radi, da bi udovoljio Čerčilu, vođa partizanskog pokreta Josip Broz Tito ga  pred kraj rata postavlja za potpredsednika u privremenoj jugoslovenskoj vladi. Međutim samo nekoliko meseci nakon završetka Drugog svetskog rata, u novembru 1945. nakon što su pobedili na izborima komunisti su zabranili rad svim političkim strankama.

U novembru 2005. godine Jovanović i njegove pristalice osnivaju Liberalno-demokratsku partiju. Ranije, pekući zanat uz Đinđića, Jovanović je naučio da je politika samo biznis, sredstvo pomoću kojeg se na najlakši i najbrži način stiču velike pare. Zahvaljujući naučenom, stranka mu je ubrzo postala parlamentarna, a on jedan od bogatijih srpskih političara.

Pre toga, DS su napustili Slobodan Vuksanović i G-17 sa Mlađanom Dinkićem. 

Sredinom 1999. godine došlo je do žestokog sukoba između Đinđića i  Vuksanovića. Zanimljivo je da je Vuksanović blizak rođak Dragoljuba Mićunovića, ali je u sukobu između Đinđića i svog rođaka 1994. godine stao na Đinđićevu stranu. U znak zahvalnosti, Đinđić ga je nagradio mestom potpredsednika.

Međutim, posle šest godina Vuksanoviću je dosadilo da bude u Đinđićevoj senci i samo potpredsednik.  Sukob je završen tako što je 27. februara 2000. godine Đinđić ponovo izabran za predsednika a Vuksanovićje  napustio stranku.

Malo se "švercovao" u plaćeničkoj organizaciji zapadnih obaveštajnih službi Otporu i Pokretu za demokratsku Srbiju generala Momčila Perišića, koji je takođe optužen za špijunažu za američku CIU,  da bi početkom 2002. godine osnovao Narodnu demokratsku stranku.

Poslednje godine prošlog veka, nakon okončanja agresije NATO pakta na Srbiju, u vreme dok su opozicija i zapadne službe rušile Miloševića, grupa od 17 ekonomista formirala je "ekspertski tim" G 17, koji je predvodio asistent na Ekonomskom fakultetu Mlađen Dinkić.

Grupa su se ubrzo pridružila DS. Milošević je srušen, eksperti su se dočepali vlasti i srpskih finansija, Dinkić je prigrabio mesto guvernera Narodne banke, ali je u međusobnoj otimačini oko funkcija i para nestalo ljubavi sa demokratama, pa su eksperti 2003. godine osnovali sopstvenu stranku. Za prvog predsednika postavili su Miroljuba Labusa.

Ta stranka će sledećih deset godina bukvalno žariti i još više paliti srpskom ekonomijom. Kada su svojim katastrofalnim ekonomskim merama dosadili bogu i narodu, da bi zavarao birače, Dinkić je G 17 malo našminkao, dodao joj nekoliko lokalnih autobus-stranaka i prekrstio u novu stranku, koju je nazvao Ujedinjeni regioni Srbije.

Da se vratimo Čedi Jovanoviću. Nakon njegovog odlaska u samostalne političare, alpiniste, ronioce i tajkune, 2005. godine, u DS je nastupilo neprirodno zatišje, koje je trajalo sve do 2013. godine. Osam dosadnih godina, u kojima su demokrate složno pljačkale i pustošile Srbiju. Tako da nije bilo razloga za deobe.

Početkom 2013. godine, zbog nepoštovanja stranačke discipline, iz stranke je prvo sključen nekadašnji potpredsednik stranke i ministar Dušan Petrović a mesec dana kasnije istu kaznu dobio je i Vuk Jeremić. Kojeg nije spasilo ni to što se u trenutku isključenja nalazio na mestu predsedavajućeg Generalne skupštine UN. Kad je nakupio dovoljno svojih istomišljenika, Petrović je prvo pocepao poslanički klub demokrata u Skupštini Srbije a onda je osnovao i novu stranku Zajedno za Srbiju. Jeremić je sebi 23. oktobra 2017. osnovao Narodnu stranku.

Naslednik Đinđića na mjestu predsednika DS i premijera Srbije Zoran Živković, nakon žestokih sukoba sa rukovodstvom stranke, pre svega Borisom Tadićem i Draganom Đilasom, nije čekao da ga isključuju, već je „spakovao kofere“ iz sedišta DS u Krunskoj ulici, otišao u Niš i formirao Novu stranku. Svoja strančica, svoja slobodica. Svoja parica.

ŽELJKO MITROVIĆ odgovorio Dušanu Teodoroviću koji poziva na rušenje TV PINK: "VREME AKADEMIKA-BAGERISTA JE PROŠLO"

ŽELJKO MITROVIĆ odgovorio Dušanu Teodoroviću koji poziva na rušenje TV PINK: "VREME AKADEMIKA-BAGERISTA JE PROŠLO"

Putin i Vučić razmenili poklone! Predsednik se ODUŠEVIO DAROM KOJI JE DOBIO, a i SVI SRBI ĆE BITI SREĆNI! (FOTO)

Putin i Vučić razmenili poklone! Predsednik se ODUŠEVIO DAROM KOJI JE DOBIO, a i SVI SRBI ĆE BITI SREĆNI! (FOTO)

"ČUVAĆEMO NAŠE BRATSTVO" Putin sledeće godine u hramu Svetog Save, Vučić u Moskvi na VOJNOJ PARADI 9. maja! (FOTO/VIDEO)

"ČUVAĆEMO NAŠE BRATSTVO" Putin sledeće godine u hramu Svetog Save, Vučić u Moskvi na VOJNOJ PARADI 9. maja! (FOTO/VIDEO)

Živković je stranku napustio zbog Tadića a samo pola godine kasnije Tadić je tu stranku napustio zbog Đilasa. Zajedno sa potpredsednikom DS Miodragom Rakićem, bivšom ministarkom Snežanom Malović i Jelenom Trivan, osnovao je Novu demokratsku stranku. Na prvom kongresu stranka je promenila ime u Socijaldemokratska stranka.

Onda je 12. decembra 2015. DS napustio njen potpredsednik Borko Stefanović, koji će ubrzo posle toga osnovati pokret Levica Srbije. Pola godine kasnije, 30. juna, demokrate je napustio i nekadašnji predsednik stranke Dragan Đilas. Koji je 19. aprila ove godine osnovao Stranku slobode i pravde.

Prvi predsednik obnovljene DS Mićunović predsednik je njenog Političkog saveta i narodni poslanik. Koštunica je otišao u političku penziju. Nikola Milošević je umro. Kosta Čavoški je slobodan strelac na srpskoj političkoj sceni.Đinđić je ubijen, Tadić je i dalje lider SDS.
Liberalna stranka, G 17, URS i Narodna demokratska stranka više ne postoje.

Na izborima 2016. DS je u koaliciji jedva prešla cenzus, osvojivši šest odsto glasova.

PUTIN TRAŽIO SASTANAK U ČETIRI OKA SA VUČIĆEM! Van svakog protokola, jedna od tema i NAORUŽANJE (FOTO)

PUTIN TRAŽIO SASTANAK U ČETIRI OKA SA VUČIĆEM! Van svakog protokola, jedna od tema i NAORUŽANJE (FOTO)

VUČIĆ SE OGLASIO IZ SOČIJA: Predsednik otkrio ŠTA je PUTINOV VELIKI USPEH, pa rekao SVE o ZAPADNIM PRITISCIMA

VUČIĆ SE OGLASIO IZ SOČIJA: Predsednik otkrio ŠTA je PUTINOV VELIKI USPEH, pa rekao SVE o ZAPADNIM PRITISCIMA

U JEKU PRITISAKA NA SRBIJU: Vučić 17. put sa Putinom oči u oči, a evo kako je poverenjem izgrađeno prijateljstvo sa Rusijom!

U JEKU PRITISAKA NA SRBIJU: Vučić 17. put sa Putinom oči u oči, a evo kako je poverenjem izgrađeno prijateljstvo sa Rusijom!

O bilateralnoj saradnji, Kosovu, aferi "špijun"... VUČIĆ DANAS SA PUTINOM "U ČETIRI OKA"

O bilateralnoj saradnji, Kosovu, aferi "špijun"... VUČIĆ DANAS SA PUTINOM "U ČETIRI OKA"

Vučić iz Sočija: U oktobru Srbija je imala rekordan rast od pet odsto - čestitam našim građanima

Vučić iz Sočija: U oktobru Srbija je imala rekordan rast od pet odsto - čestitam našim građanima

 

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD info

SD kosovo

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
21 Beograd