SUTRA JE SVETI JOVAN ZLATOUSTI: Stara srpska tradicija čuva jedno verovanje, nemojte se ogrešiti!
Srpska pravoslavna crkva sutra slavi dan Svetog Jovana Zlatoustog, Carigradskog patrijarha i jednog od tri Sveta jerarha. Kao svetitelj, Jovan Zlatousti se praznuje 13. novembra po starom, odnosno 26. novembra po novom kalendaru.
Pročitajte i:
Pored ovih datuma, 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine.Zlatousti se ubraja i u Sveta tri jerarha koji se praznuju 30. januara prema crkvenom - julijanskom kalendaru.
S obzirom na to da je srpska tradicija i vera bogata običajima koji se moraju poštovati na svece izdvajamo onaj koji je vezan za ovaj dan.
Naime, prema verovanju naših starih, onaj ko na današnji dan prekine nit (žicu) prekinuo je i svoj život. Zato se 26. novembra do ponoći nikako ne smeju upotrebljavati igle za šivenje i pletenje, kao ni razboj za tkanje.
Ne ulazeći u to da li su ovakva i slična verovanja iz bogate srpske tradicije opravdana ili ne, podsećamo da je Sveti Jovan Zlatousti bio Carigradski patrijarh.
Rođen je u Antiohiji 354. god. od oca Sekunda vojvode i matere Antuse. Učeći grčku filozofiju Jovan se zgnuša na grčko neznaboštvo i usvoji veru hrišćansku kao jedinu i svecelu istinu. Krstio ga je Meletije patrijarh Antiohijski, nakon čega i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja zamonašio se i počeo se strogo podvižavati. Tada je napisao knjigu "O sveštenstvu", a ubrzo su mu se javili i Sveti apostoli Jovan i Petar proričući mu veliku službu, veliku blagodat, ali i veliko stradanje. Kada je trebalo da bude posvećen za sveštenika, anđeo božji se istovremeno javio i patrijarhu Flavijanu (posle Meletija) i samom Jovanu.
A kada ga patrijarh rukopolagaše, videše svi bela svetla goluba nad glavom Jovanovom. Proslavljen zbog mudrosti, podviga i sile reči, Jovan je po želji cara Arkadija izabran za patrijarha Carigradskog.
Šest godina je upravljao crkvom kao patrijarh sa nesravnjivom revnošću i mudrošću. Između ostalog je: Poslao misionare neznabožačkim Keltima i Skitima, suzbio simoniju u crkvi zbacivši mnoge episkope - simoniste, raširio milosrdnu delatnost crkve, napisao naročiti čin svete liturgije, postideo jeretike, izobličio caricu Evdoksiju, rastumačio Sveto pismo svojim zlatnim umom i jezikom, i ostavio crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda.
Zbog svega toga, narod ga je proslavio, a zavidljivci omrznuli, dok ga je carica dva puta poslala u izgnanstvo. U izgnanstvu je proveo tri godine, skončavši na Krstovdan 14. septembra 407. god. u mestu Komanu u Jermeniji.
Pred smrt su mu se opet javili Sveti apostoli Jovan i Petar, kao i Sveti mučenik Vasilisk (22. maja), u čijoj crkvi je primio poslednje pričešće.
"Slava Bogu za sve!" behu njegove poslednje reči, i s tim rečima duša se Zlatoustog prenese u Raj. Od Zlatoustovih moštiju, glava mu počiva u Uspenskom hramu u Moskvi, a telo u Vatikanu u Rimu.