SVE NA ĆIRILICI, OD FAKULTETA DO NAZIVA PRAVNIH LICA: Evo šta piše u nacrtu zakona koji je Vučić predao Dodiku
Beograd i Banjaluka postigli su dogovor o još jednom važnom koraku ka zaštiti srpskog nacionalnog identiteta i jačanju zajedništva: skupštine Srbije i Republike Srpske trebalo bi 15. septembra, na Dan nacionalnog jedinstva, slobode i zastave, da usvoje usaglašeni Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.
SASTANAK NA ANDRIĆEVOM VENCU: Vučić danas sa predsednikom Državnog zbora Slovenije
Bečić: Poruke upućene predsednikovoj deci posledica su ideologije bolesne mržnje
"NE BIRAJU SREDSTVA DA DOĐU DO FOTELJE" Aleksandar Mirković oštro osudio napade na decu predsednika Vučića
Glavne odredbe ovog zakona, čiji je nacrt predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče u Beogradu uručio srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta. Posebni akcenat stavljen je na pospešivanje njene šire upotrebe u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj.
Prema nacrtu zakona u koji su "Novosti" imale uvid, svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srpskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćiriličko pismo.
Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove RTS i RTV. Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, po nacrtu zakona, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda. Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.
Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu - i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala - nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.
Vučić je nakon sastanka sa Dodikom naveo da su se saglasili da je saradnja između Srbije i RS izuzetna na svim nivoima i da srpski narod ne sme i ne može sebi da dozvoli bilo kakve sukobe i povratak u prošla vremena.
- Naše zajedništvo i jedinstveno delovanje na polju ekonomije, kulture, obrazovanja, istorijskog sećanja nijednog trenutka ne sme biti dovedeno u pitanje - poručio je Vučić, i naglasio da je sa Dodikom vodio "suštinske razgovore o budućnosti celog regiona", a da su posebno razmatrali inicijativu "Otvoreni Balkan", ali i konkretne projekte, poput izgradnje dela auto-puta od Kuzmina do Bijeljine.
Profesor Željko Budimir sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci kaže, za "Novosti", da je ova inicijativa jedna od najvažnijih stvari za osnaženje i zaštitu srpskog identiteta, naročito izvan Srbije, pred svim onima izazovima koji slede:
- U BiH srpski identitet je svakoga dana na testu, a teška je pozicija i našeg naroda u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji. Ozakonjenje jednog od stuba našeg identiteta, pisma i jezika jeste važno za jedinstvo čitavog srpskog korpusa i u Srbiji i izvan nje.
Srpski narod ne može da odbrani svoju političku poziciju, ako ne odbrani svoj identitet.
Budimir nema iluzije da će i ova inicijativa naići na napade:
- Svako zajedničko delovanje Banjaluke i Beograda, pa čak i kad je reč o zaštiti kulture i jezika, nailazi na strašne osude u BiH, od političkog Sarajeva, koje u svemu vidi neku velikosrpsku politiku, do njihovih zapadnih zaštitnika.
Za nadzor nad primenom Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćirilice biće zaduženo Ministarstvo kulture. Predviđene su i kazne za kršenje ovog akta, koje iznose od 15.000 do pola miliona dinara. Nacrt zakona predviđa i osnivanje Saveta za srpski jezik, čiji će zadatak biti da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog.
Savet će davati i preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja. Biće obrazovan na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, posebnim aktom Vlade, kojim se biti i tačno utvrđeni i njegovi zadaci i sastav.