Skip to main content
  • Read more Huligani Region

    Poginuo hrvatski huligan koji je izazvao haos na derbiju! PREGAZILA GA TRI AUTOMOBILA! (VIDEO)

  • Read more tači vučić Info

    Vučić odgovorio pitanjem o mogućem sastanku sa Tačijem u Parizu: Kakve veze on ima sa silama pobednicama?

  • Read more gnezdo stršljenova Društvo

    Našao GNEZDO STRŠLJENOVA u kući! Pitao ŠTA DA RADI: Stvar je bila ozbiljna, a onda mu pomenuli taštu i jednu flašu piva!

  • Read more Hajat Tahrir Al-Šam Sirija

    Pobunjenici u Idlibu krenuli u KRVAVU OSVETU: Glavna meta su tajna uporišta Islamske države, evo i zašto

  • Read more Crkva Region

    Misteriozna freska u podgoričkom hramu KRIJE TAJNU: Da li prepoznajete KO je na njoj? (FOTO)

  • Read more KK Partizan Košarka

    EKSKLUZIVNO: Partizan - Zadar u Areni!

  • Read more Voćnjak Zanimljivosti

    VOĆE PONOVO PROCVETALO: Evo šta to znači i kakva nas ZIMA čeka!

Tanja Miščević

Tanja Miščević za Srbiju Danas: Cilj ulaska Srbije u EU jeste BOLJI ŽIVOT SVIH NAS, građani to moraju da shvate

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
Još četiri pregovaračka poglavlja mogu da budu otvorena početkom 2018. godine

Srbija je prethodnu godinu završila sa otvorenih 12 pregovaračkih poglavlja, dva su privremeno zatvorena, što predstavlja veliki uspeh s obzirom da su prva poglavlja otvorena decembra 2015. godine. O tome šta Srbiju čeka u 2018. godinu i koliko poglavlja treba da bude otvoreno sledeće godine, razgovarali smo sa Tanjom Miščević, šeficom pregovaračkog tima Srbije sa EU.   

 O ulasku u EU govori se već 20 godina i Srbija konstantno teži tom cilju dok podrška stanovništva varira iz godine u godinu kada je reč o ulasku Srbije u evropsku porodicu. Koliko građani znaju šta je EU, kako je ona nastala i šta ona predstavlja? 

To je suštinsko pitanje. Evropska unija u osnovi jeste mirovna ideja, ideja da se spasi Evropa i svi njeni budući naraštaji posle stravične prve polovine 20. veka, Prvog i Drugog svetskog rata koji su zapravo najviše štete i ekonomskog razaranja naneli Evropi. Ideja evropskih integracija jeste ideja mira, ali ne samo kao odsustvo sukoba već je ta ideja mira "napunjena" nečim pozitivnim a to je ekonomska integracija. Iza te velike ideje mira stoji jasan interes. Mi interes i dalje posmatramo pežorativno u smislu da ne smete imati interes jer to znači da radite samo za svoju korist. Kada obračunate da je vaš interes isti kao interes ljudi koji su pravili EU, da bi obezbedili mir i da bi kroz ekonomsko povezivanje taj mir bio trajan, onda vidite da zapravo pričate o istoj ideji. Da li građani Srbije dovoljno znaju o Evropskoj uniji? To je veliko pitanje. Nažalost, ideja evropskih integracija Srbije i EU nije privlačna tema. Naše približavanje EU spominje se kada pričamo o otvaranju poglavlja, o tome koliki je broj tih poglavlja, kada pričamo o vladavini prava, o pitanju statusa i dijaloga sa Kosovom, i naravno kada govorimo o odnosima sa Ruskom Federacijom. Suština evropskih integracija jeste da živimo u razvijenijem društvu, ekološki stabilnom, održivom. 

►Tanja Miščević - IZDVAJAMO

  • U maju odluka o ukidanju rominga između Zapadnog Balkana i EU
  • Srbija bi mogla 2025. godine da postane članica EU.
  • Tri ključna pitanja za Bregzit: novac, sloboda kretanja u Severnoj Irskoj i zajedničko evropsko tržište
  • Niko ne zabranjuje pečenje rakije, niko ne zabranjuje držanje svinja kao i načine klanja i obrade mesa, ali ako građani Srbije žele svoju robu da iznesu na tržište ono mora biti dobro iskontrolisano.
  • Početkom 2018. godine mogla bi da budu otvorena još četiri poglavlja ako za to postoji saglasnost svih 28 država članica EU.  
  • Nismo još ozbiljno počeli da pričamo o zaštiti životne sredine. To će koštati između 11 i 15 milijardi evra.
  • Ulaskom u EU građani Srbije će osetiti sigurnost, imaće veće mogućnosti za bolji i kvalitetniji život

 

Srbija na evropskom putu: Danas otvaranje još dva poglavlja sa EU

Kakvo je stanje u EU nakon Bregzita? Nakon Bregzita kada se sve sumira može se reći da Britanci i nisu baš bili svesni šta to predstavlja EU. Oni su bili izigrani od strane Najdžela Faradža i Borisa Džonsona jer su njihova obećanja bila neispunjiva. Britanija će izaći iz EU ali ne želi da napusti zajedničko tržište. Koliko će to Britaniju koštati?

Bregzit još uvek nije završen i on bi trebalo da se završi u martu 2018. godine. Sumnjam da je moguće i tada doći do potpunog dogovora. Tu postoje tri ključna pitanja. Prvo pitanje jeste novac. Britanija je na sebe preuzela obavezu ne samo korišćenja već i uplate u budžet EU do 2020. godine, a u nekim stvarima i mnogo kasnije jer se projekti EU prosto tako planiraju. Tu postoje različite procene, spominje se cifra od 300 milijardi evra. Drugo važno pitanje jeste sloboda kretanja ali u domenu Severne Irske. Granica sa Severnom Irskom morala bi postati za Britaniju spoljni šengenski zid što je politički veoma osetljiva stvar između Republike Irske i Britanije što narušava neke njihove prethodne dogovore. Treće pitanje jeste zajedničko evropsko tržište koje Britanija jako ceni. Londonski Siti je najveće finansijsko središte Evrope. Preko Sitija idu sve finansijske transakcije u EU a ne preko Fankfurta gde je sedište Evropske centralne banke. Odlazak investicija iz Sitija u Frankfurt bio bi dodatni trošak. Celokupan proces pregovora između Londona i Brisela će dosta trajati. Evropska unija ne treba da raskida sve veze sa Britanijom jer je ta konekcija jako važna Evropi. S druge strane i Britaniji treba EU jer, prema procenama, posle 2050. godine ni jedna evropska država pojedinačno neće biti među deset najvećih trgovinskih sila ali hoće Evropska unija. 

Evropska unija saopštila: Tranzicioni period nakon Bregzita treba da se završi do kraja 2020. godine

Bregzit
Bregzit
Foto: Profimedia

Argumenti protiv EU su prilično glasni i prema njima kada uđemo u Evropsku uniju naš seljak neće moći da peče rakiju i kolje svinje u svom. Da li to može funkcionisati kako su oni navikli? Koje su zapravo koristi koje naš seljak može očekivati od EU, ako se zna da je budžet za zajedničku poljoprivrednu politiku EU preko 100 milijardi?

Neće moći ako tu rakiju žele da prodaju na tržištu. Ukoliko hoće svoju rakiju i meso da iznesu na tržište onda ono mora da bude dobro iskontrolisano zato što na tom tržištu ja kao kupac moram biti zaštićena. Imali smo različite slučajeve trovanja u Srbiji kao što je slučaj rakije "zozovače", o salmoneli da ne pričam. Niko ne zabranjunje pečenje rakije, niko ne zabranjuje držanje svinja kao i načine klanja i obrade mesa. Ali, proizvođač koji hoće te proizvode da plasira na tržište mora, od uzgoja svinja do načina obrade pakovanja, da garantuje bezbednost onome kome to nudi. U tome je samo razlika. Srbija je dobila akreditaciju za korišćenje IPARD Fondova - bespovratnih sredstava za poljoprivredu i to su ozbiljna sredstva koje poljoprivredni proizvođači mogu da koriste. Važno je naglasiti da to nije za velike kombinate nego za male proizvođače. Ipak, korišćenje ovih fondova je veliki posao jer zahteva od našeg poljoprivrednog proizvođača da koristi kompjuter, da govori engleski jezik, piše evropske projekte. Ali, to nije nerešiv problem. Najbolji primer je Poljska i poljski seljaci koji su na početku koristili usluge ministarstva, razvojnih agencija,  polako shvatajući da moraju da rade na sebi da bi mogli koristiti fondove EU. Treba spomenuti da je referendum za EU u Poljskoj jedva prošao zbog protivljenja poljoprivrednih proizvođača, međutim, danas su oni najveći zagovornici evropskih integracija u ovoj državi. Isti je slučaj i sa hrvatskim poljoprivrednicima koji su u početku takođe bili protiv ulaska u EU ali su kasnije promenili mišljenje. Postoji veliki potencijal kod korišćenja ovih sredstava ali to ujedno zahteva i naše učenje i rad na poznavanju EU fondova. 

Brisel
Foto: Profimedia

Kakav početak godine! Evropska komisija poručuje- Očekujemo napredak Srbije na putu ka EU

Evropska unija se poslednjih godina suočava sa velikim izazovima, kako na spoljašnjem, tako i na unutrašnjem planu. Koliko trenutni problemi prete da ugroze opstanak EU i da li je realna ideja da zemlje koje to žele postanu deo Sjedinjenih evropskih država? 

Ideju Sjedinjenih evropskih država je plasirao Vinston Čerčil. Često se u doba krize pojavi Čerčilova ideja o stvaranju Sjedinjenih evropskih država. Suverenitet u Evropi je izuzetno važna stvar. Idealno rešenje za Evropu jesu Sjedinjene Evropske države ali smo od toga jako daleko i to nije realan predmet razgovora u ovom momentu. Prvi članak u domaćoj literaturi koji se bavio pitanjem da li će Evropske zajednice tada opstati objavljen je u Beogradu 1959. godine. Hoću da kažem da se od vremena nastanka EU postavlja isto pitanje, pitanje njenog opstanka. Smatram da će EU opstati jer postoji jasan interes. Zbog interesa država, biznisa pa i svakog pojedinca EU će opstati. Evroskeptičnih ideja je bilo oduvek i uvek će ih biti. 

Evropska Unija
Foto: Profimedia

Mogerini o budućnosti Balkana: Ova godina će biti ključna!

Srbija je do sada otvorila 12 pregovoračkih poglavlja pri čemu su dva privremeno zatvorena. U 2017. godini Srbija je otvorila najviše pregovaračkih poglavlja, čak šest. Kako ocenjujete dosadašnje postignute rezultate Srbije i koliko poglavlja očekujete da bude otvoreno sledeće godine?

Nisam zadovoljna tempom otvaranja poglavlja. Mogla bi da budu otvorena još četiri poglavlja početkom 2018. godine ako za to postoji saglasnost svih 28 država članica EU. Ono što je važno da građani znaju jeste da je procedura za otvaranje poglavlja takva da odluku o otvaranju poglavlja donosi svaka od 28 država EU. Ako se makar jedna država suprotstavi, onda nema otavranja poglavlja. Naši pregovori imaju određene specifičnosti, a to su poglavlja 23 i 24 (pravosuđe i ljudska prava). Ukoliko bilo koja država članica kaže da nema napretka u ovim poglavljima onda nema otvaranja novih poglavlja. Druga specifičnost je čuveno poglavlje 35 koje se ne odnosi na Kosovo nego prati spovođenje dogovora u dijalogu između Beograda i Prištine. To je čisto politička procena. Poglavlja 23, 24 i 35 se poslednja zatvaraju. Poglavlja 23 i 24 su suštinska poglavlja, ne samo za nas kao građane već i za stvaranje uslova za povećanje investicija i boljih privrednih uslova. Cilj nam je da sva poglavlja za koja smo spremni otvorimo 2018. godine ali preduslov su poglavlja 23 i 24. 

Tanja Miščević
Tanja Miščević
Foto: Srbija Danas/ Saša Džambić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da će Srbija do kraja njegovog mandata, a to je 2022. godina, uspeti da otvori i zatvori sva poglavlja sa EU?

Mi smo rekli da do kraja 2021. godine možemo u potpunosti da uskladimo svoj pravni sistem sa pravom EU a onda moramo još da dokazujemo da smo to u stanju i da implementiramo. Prema mišljenju predsednika Evropske komisije Junkera države koje sada pregovaraju mogle bi 2025. da postanu članice. Mi moramo završiti pregovore do 2023. godine. Ja bih rekla da je ta 2022./2023. godina već sutra, obzirom na obim posla. Moramo se bolje organizovati u smislu sprovođenja stvari, posebno na lokalnom nivou. 

Johanes Han poručio: 2018. godina je KLJUČNA u procesu pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji!

Junker
Foto: Profimedia

Propisi EU u vezi sa životnom sredinom su prilično obimni, s druge strane Srbija ima slabo razvijenu svest o zaštiti životne sredine. Kada će Srbija biti spremna za otvaranje poglavlja 27 o zaštiti životne sredine? S kojim problemima se Srbija suočava u toj oblasti? 

Poglavlje 27 je drugačije od ostalih. Kod svih poglavlja najviše razgovarate sa državama članicama ali kod poglavlja 27 više se pregovara sa Evropskom komisijom. Naše neformalno usaglašavanje sa poglavljem 27 već je počelo i radi se na pregovaračkoj poziciji. Nismo još ozbiljno počeli da pričamo o zaštiti životne sredine. Ne znam da li ste svesni da ukoliko do 2020. godine ozbiljno nešto ne uradimo sa našim vodama, podzemnim i nadzemnim, mi ulazimo u proces koji više nema povratka. To znači da ćemo svake godine gubiti kapacitete pijaće vode. Dakle, mi moramo početi da se približavamo tim evropskim standardima sigurne pijaće vode kako bismo mogli da spasemo vodu bez koje nema života. Troškovi usklađivanja zakona Srbije sa Evropskom unijom u oblasti zaštite životne sredine procenjuju se između 11 i 15 milijardi evra, a potpuno usklađivanje očekuje posle 2030. godine. Bez usklađivanja zakona Srbije sa EU u oblasti životne sredine nemate mogućnost da zaštitite akomulacije pijaće vode, da nemate mogućnost da stavite  filtere na visoke dimnjake...Sve je to nešto što će poboljšati kvalitet naših života. Mi u svakom naseljenom mestu imamo nelegalne deponije koje palimo. Kada palite nelegalne deponije to šteti životnoj sredini. Deponije treba reciklirati jer energija nikad ne nestaje već se prebacuje. 

Do sada otvoreno DESET POGLAVLJA sa EU: Šta znače poglavlja 6 i 30 i dokle je Srbija došla u pregovorima

smeće
Foto: Profimedia/ilustracija

Bugarska predsedava EU u prvoj polovini 2018. godine. Da li to može da pomogne Srbiji da se ubrza celokupan pregovarački proces?

Bugarska otvara set balkanskih predsedavanja pa iza Bugarske ide Austrija, gde Balkan zapravo počinje. Posle Austrije Evropskom unijom predsedava Rumunija pa onda 2020. godine predsedavanje preuzima Hrvatska a u drugoj polovini Nemačka. Ne mislim ja da će nam oni davati bilo kakav popust nego nas po prirodi stvari bolje razumeju. Oni su nam u okruženju i bolje razumeju naše odnose. U najvećem interesu naših prvih komšija jeste da Srbija što pre postane članica Evropske unije. Očekujem razumevanje Bugara  koje je postojalo i pre početka predsedavanja. U maju 2018. godine biće organizovan Samit EU posvećen Zapadnom Balkanu koji će se održati u Sofiji. Prema najavama, u planu je da na Samitu bude doneta odluka o ukidanju rominga između Zapadnog Balkana i Evropske unije što predstavlja vrlo lepu vest. 

Tanja Miščević
Tanja Miščević
Foto: Srbija Danas/ Saša Džambić

Da li će Srbija imati referendum za Evropsku uniju?

Da, Srbija će prema Ustavu imati referendum o ulasku u Evropsku uniju. Kada pitate građane gde bi voleli da žive, gde bi voleli da im se deca školuju uvek je to Zapadna Evropa. Ali onda sa druge strane imate jedan paradoks koji ne umem da objasnim. Kada ih pitate da li vidite Srbiju u Evropskoj uniji njih 50 posto kaže da. To pokazuje našu zbunjenost i još uvek nismo u dovoljnoj meri pokazali da je proces evropskih integracija naš unutrašnji proces. Cilj celokupnog procesa evropskih integracija jeste bolji život svih nas, građani to moraju da shvate. 

Evropska unija uskoro određuje sudbinu Srbije: Ulozi su OGROMNI, odluke će uticati na nekoliko budućih generacija

građani
Foto: Profimedia/ilustracija

Koje stvari bi obični građani mogli da osete na sopstvenoj koži kada Srbija uđe u Evropsku uniju?

Na prvom mestu to je sigurnost, pravna ali i ljudska. Druga važna stvar koju bih volela da osete jeste da se sa članstvom Srbije u EU povećavaju mogućnosti za bolji i kvalitetniji život, za rad, učenje, poslovanje.  Sve što proizvedemo, ako je dobro i kvalitetno, naći će kupca na tržištu EU. Zatim, pojačava se konkurentnost svih nas kao pojedinaca. Moramo se usavršavati, učiti tokom čitavog svog života da bismo bili konkurenti. Nije stvar u tome da kada se zaposlimo sa 22. godine da do penzije ostanemo i radimo isti posao. Zatim, sledeća stvar je da promenu osetite u svom okruženju, od toga kako nam izgledaju ulice do toga, da li se mogu kupiti na Lidu ovog leta. Za mene Evropa nije kasica prasica, za mene je Evropa mnogo više vrednosna stvar. Poslednja je korist koju država treba da ima. Niste više "na stolu" kao predmet rasprave, nego za stolom gde se odluke donose, a to je jako važno. Dakle, vi učestvujete u odlučivanju a ne odlučuju drugi o vama. 

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD beogradski izbori

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
24 Beograd