TOMAHAVK PISCI: Kako je jedna knjiga napisana SAMO da bi nas NATO bombardovao
Za mnoge mlade u Srbiji, 2017. je godina u koju će pamtiti po punoletstvu, po godini u kojoj su postali odgovorni za svoj život, prvi put će moći da glasaju i da donose samostalne odluke.
Ti mladi Srbi su rođeni 1999. godine, koju ćemo svi pamtiti po bombardovanju koje je NATO izvršio na srpski narod, baš na današnji dan, 24. marta, pre tačno osamnaest godina. Pamtićemo svi mi, Srbi, osim onih koji to bombardovanje nisu preživeli.
Milici Rakić i deci koju je NATO ubio 1999. podignuta spomen-česma u Batajnici (FOTO)
Postavljanje scene za bombardovanje
Rat u kome su deca kolateralna šteta, odluka da se bombarduje jedna evropska zemlja krajem 20.veka, morala je da se opravda u međunarodnoj zajednici.
Zato su razgovori u Rambujeu, koji su vođeni da bi se sprečilo bombardovanje, unapred bili osuđeni na propast. Šta više, njihov jedini cilj je bio da propadnu. Da se dobije izgovor, legitimitet da se bace bombe na stanovništvo Jugoslavije, tog ranog proleća, kasnog 20.veka.
Jedna tendeciozna knjiga je takođe igrala ulogu u ovom činu agresije, dajući logističku podršku bombardovanju naše zemlje. To je „Kosovo, kratka istorija“, koju je napisao jedan Englez, Noel Mekmilan.
Ova knjiga je pisana s namerom da poseje iluzije o nepodnošljivom statusu Albanaca u Srbiji i Jugoslaviji. I da takvim predstavljanjem stvari izazove ne samo otpor prema aktuelnoj srpskoj politici prema Kosovu, vec i da čitavom srpskom narodu natovari mržnju i neprijateljstvo prema albanskoj populaciji u Srbiji.
Ovog čoveka smo u vreme bombardovanja svi voleli, ali su nam njegove reči UTERIVALE STRAH U KOSTI!
Podrška separatizmu
Takve knjige podrške albanskom separatizmu, dok se Jugoslavija nije raspala, pisale su se i objavljivale u Sloveniji i Hrvatskoj. Kad je, zahvaljujući, između ostalog, i njihovom doprinosu, prethodna Jugoslavija dokrajčena, dušebrižništvo nad Albancima u ovom sto je od nje preostalo preuzela je tzv. međunarodna zajednica i Amerika, pa se tu nastavilo i s fabrikovanjem literature koja treba da opravda njihovo političko - ali i ratno - angažovanje u izdvajanju Kosova iz Srbije i Jugoslavije.
Autor otpisao Kosovo
Ko je Noel Malkolm?
Dakle, Noel Malkolm je novinar i publicista, visokoobrazovan i sa doktoratom iz istorije. On je sedam godina predavao na Kembridžu. Za pisanje knjige o Kosovu potpomognut je oksfordskom stipendijom. Na balkanske teme prebacio se s monografija o ličnostima versajskog i umetničkog života Evrope i tek s knjigom "Bosna, kratka istorija", nastaloj u jeku krize u BiH, izazvao je veliku pažnju i preporučio se kao stručnjak za Balkan.
Zato je i prema autoru ove knjige Kosovo za Srbe već izgubljeno: navodno, etnički i humano. Jer, po njemu, albanska etnička zajednica ima pravo na samoopredeljenje. "Zato se", , "vešto izbegava izraz nacionalna manjina, a govori o okupiranom području koje je samo trpelo".
Iako je ta knjiga mnogo kritikovana od strane stručne javnosti, to joj nažalost nije smetalo da osvoji veliko poverenje američke i evropske diplomatije i postane njena omiljena lektira.
Noel Malkolm je uspeo, putem "kratkog kursa iz balkanske istorije" da sebi da za pravo da se proglasi ekspertom za balkanski region i započne ono što će nam se godinama dalje dešavati- kreirati lažnu sliku o Srbima, kao agresivcima.
Ovo je samo jedna od karika koje su sačinjenje protiv našeg naroda, a koje su sada pale u zaborav, međutim, ostao je gorak ukus u ustima za svakog Srbina koji je u svetu pokušavao da spere ljagu sa našeg naroda.
Ozbiljni i ugledni stručnjaci učestvovali u kreiranju lažne istorije Srba
Nesreća je što tako pisane knjige ne samo neozbiljni i neodgovorni političari,. već i neki od ugleda, zajedno sa poznatim univerzitetskim profesorima i stručnjacima, preporučuju kao poslednje slovo nauke i zloupotrebljavaju kao alibi za obično pogrešne političke procene i odluke, sudbonosne za zemlje i narode na koje se odnose.
Nije slučajno ni da je autor ove knjige, kako sam ističe, "sve izvore za albansku istoriju", dok je radio na njenom rukopisu, nalazio isključivo među Albancima i Hrvatima. Tako je kontaktirao sa autorima nepouzdanih i jednostranih štiva o Kosovu, ali ni sa jednim Srbinom.
STRAŠNA ISPOVEST MIRKA KOME SU NATO BOMBE UBILE SINA (13): Poznao sam ga samo po patici!
Prva bomba i prva žrtva
Nije ova knjiga razlog zbog koga su nas bombardovali, ali je svakako doprinela tome, a njen nekritički, jednostrani i lažni prikaz stanja na Kosovu je imao svoju ulogu, a šta li je tom istom piscu bilo u glavi 24. marta u 19 časova i 50 minuta, kada je pala prva raketa i poginuo prvi vojnik Vojske Jugoslavije Boban Nedeljković.
Nina Aralica