U ČETVRTAK ODLUKA: Sud donosi saopštenje o zahtevu za izručenje Haradinaja!

Apelacioni sud u Kolmaru u četvrtak će saopštiti odluku o zahtevu Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja, rečeno je danas u tom sudu. 

ADVOKAT VIŠNJIĆ PORUČUJE: Francuski sud se u slučaju Haradinaja nije bavio dokazima

PRIŠTINSKI MEDIJI TVRDE: Haradinaj dobija državljanstvo Albanije

Haradinaja sprsko tužilaštvo tereti za brojne ratne zločine na Kosovu i Metohiji krajem devedesetih.

Francuski sud će, nakon dva odlaganja, na javnoj sednici zakazanoj za 9.00 sati saopštiti svoje mišljenje o ispunjenosti uslova za izručenje propisanih Evropskom konvencijom o ekstradiciji.

U slučaju pozitivnog mišljenja Istražnog veća suda, odnosno saglasnosti sa zahtevom Srbije, Haradinaj bi imao pravo da uloži žalbu na tu odluku Vrhovonom kasacionom sudu Fransuske, dok konačnu odluku o izručenju donosi francuska vlada, rekla je portparol suda u Kolmaru Sandra Di Rosa. Ukoliko Apelacioni sud u Kolmaru da negativno mišljenje o zahtevu Srbije, izručenje Haradinaja neće biti moguće, dodala je di Rosa. U tom slučaju Haradinaj će biti slobodan da napusti Francusku, a Srbija ne bi imala pravo da se žali na odluku.

Haradinaj, nekadašnji vođa OVK a danas na čelu Alijanse za budućnost Kosova, uhapšen je 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po Interpolovoj poternici koju je za njim raspisala Srbija. Ministarstvo pravde Srbije je potom uputilo Francuskoj zahtev za njegovo izručenje uz svu prateću dokumentaciju o istrazi koja je protiv njega u toku. Haradinaj je nedelju dana nakon hapšenja pušten da odluku suda o zahtevu Srbije za ekstradiciju čeka na slobodi, ali mu je oduzet pasoš i zabranjeno da napušta teritoriju Francuske.

Istraga protiv Haradinaja u Srbiji je pokrenuta 2004. godine, a u januaru je proširena novim optužbama i novim dokazima koji su prosleđeni sudu u Kolmaru.

Haradinaju je suđeno u Haškom tribunalu za ratne zločine na KIM, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi. 

Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na KIM u toku 1998. i 1999. godine, a reč je, kako je Beograd saopštio, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.