U poseti opštinama na Kosovu: Evo kako se tamo živi
Prriština, ali i Mališevo i Klokot, mesta na Kosovu koja je Aleksandar Vučić istakao u nedavnom intervjuu postavljajući pitanje gledalištu da li su ih posetili, da li znaju nešto o njima i da li bi otišli tamo da žive, našli su se, stoga, na trasi beogradskih medija. U danima kada se i u Beogradu i u Prištini najavljuje napredak u normalizaciji odnosa, i Srbi i Albanci na Kosovu najviše govore samo o malim platama, teškom životu i lošoj perspektivi.
Oliveru Ivanoviću ZAPALILI KOLA u Kosovskoj Mitrovici?! Sumnja se da je požar podmetnut
Sasvim sigurno ne postoji rečenica kojom bi se pametno, inteligentno i duhovito započela reportaža u Mališevu. Šta je to Mališevo? Neko selo na Kosovu za koje niko verovatno nije čuo da mu ime, “pravilno akcentovano”, nije izgovorio Aleksandar Vučić. Pominjao je i Mališevo kao primer mesta gde Srbija odavno nema vlast, a odatle su nam “iz OVK mnogo jada naneli”. I šta raditi tamo uopšte? O čemu pisati iz tog Mališeva. Mahala kao mahala. Verovatno. Svojevremeno su ga zvali “Užičkom republikom” OVK, jer je to bila prva “oslobođena teritorija” usred Metohije. Objasnili su, ili možda pre posavetovali, da čak i Albanci za meštane Mališeva kažu da imaju “specifičan mentalitet” i da su na svoju ruku. Informaciju odmah stiže i upozorenje da se treba čuvati neke nemile scene… Po stizanju u rodno mesto jednog od komandanata OVK Fatmira Ljimaja. Rođen je u obližnjem selu koje je, sasvim slučajno, veće čak i od opštine. Ima simbolično srpsko ime – Banja, kao uostalom i Mališevo. Za meštane on je heroj.
Na ulazu u ovo mesto nema table s natpisom, ali dvojica Albanaca pomažu u snalaženju, iako natucaju nekada službeni srpski jezik. Ispred opštine sačekuje Artan Pačarizi, savetnik za medije predsednika Ragipa Begaja. Moš’ misliti, predsednik opštine ima savetnika za medije. On provodi šetnju po gradiću i kaže da mu ne smeta saradnja sa novinarima, “pa čak Srbima”. Druga zanimljivost o ovom gradiću je to da je ovde zemlja basnoslovno skupa. Navodno, za ar treba platiti 100.000 evra, a kosovski mediji kažu da se cene zemljišta u ovom, ni po čemu posebnom poljoprivrednom zemljištu mogu meriti sa onima u Tokiju. Zajedničko im je što ni tamo ni ovde nema dovoljno parcela. Posle rata imali su samo jednu zgradu – zgradu milicije, koja ovde baš i nije bila mila, a tek posle izgradili su sve ostale važne građevine. S druge strane, stanovi i kući mogu se kupiti po nekim „normalnim” cenama, ako se odlučite da prihvatite Vučićevu ponudu i da se za nadoknadu od 5.000 evra preselite u Mališevo.
Osim jednog primitivnog buljenja iz automobila, u šetnji kroz gradić nije bilo nikakvih problema. I cigarete su kupljene srpskom karticom, pričalo se na rusko-srpskom i na engleskom. Ceo grad je prepun venčanica, balske haljine svih boja poređane su u svim izlozima i koštaju po nekoliko stotina evra, što je za meštane vrlo skupo. Inače, čovek se oseća kao u stranoj zemlji. Ne nužno neprijateljskoj, ali svakako stranoj. Osim albanskog, može se čuti nemački i engleski, ali i „he is (on je) budala” od veselih tinejdžera.
Domaćin novinara u poseti bivši borac OVK i ponosan je na to, ali, kako kaže, rat je gotov i treba gledati u budućnost.
- Borili smo se protiv policije i vojske, ne protiv srpskih civila. Pošto su oni bili smešteni u selu Kijevu, kad su se povukli odatle, nismo više imali neprijatelja - počinje on.
Opširnije čitajte u novom broju Ekspresa koji je na kioscima od petka, 28. jula...