Najveće leglo korupcije i kriminala u Srbiji: Ovako se krade iz budžeta Republike Srbije

Jedno od najvećih legla kriminala i korupcije u Srbiji su javne nabavke. Posebno one koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije i budžeta gradova i opština. Po nekim procenama na njima se država godišnje ošteti za 800 miliona evra. Što je jednako zbiru godišnjih budžeta pola opština Republike Srbije.

Četvrtina Srbije u riziku od siromaštva!

MNOGO IM ZAVIDE: Da se Zapad pita, Rusija uopšte ne bi trebalo da postoji!

Mnogi tenderi, od onih male vrednosti (nekoliko desetina ili nekoliko stotina hiljada dinara), do onih „velikih“, koji dostižu milione evra, su namešteni. Uslovi tendera skrojeni su za poznatog dobavljača ili izvođača radova. 

Druga rak rana javnih nabavki u Srbiji je praksa da na tenderima pobeđuju dobavljači – izvođači radova koji ponude najmanju cenu. Uz obrazloženje da je to najpovoljnija ponuda. Iako ona to uglavnom nije. Naprotiv, često se na kraju ispostavi da je „najeftinija“ ponuda, ustvari najskuplja. Posebno u građevinarstvu. Ono što nije plaćeno na mostu, plati se na ćupriji.

Najniža cena za posledicu skoro pod obavezno ima niži kvalitet radova od propisanih tenderom i duži rok izvođenja radova od dogovorenog.

Kako se pobeđuje na tenderima?!

Najočigledniji primer ovog pljačkanja budžeta su ulice i putevi koje godinu ili dve posle asfaltiranja ili postavljanja novog sloja asfalta ponovo treba krpiti, jer se na njima „otvaraju“ rupe. Zato što nije urađena valjana tehnička priprema, nije postavljena dobra podloga ili zato što je postavljen tanji sloj asfalta od propisanog. A najčešće, sve to zajedno. Sve u dogovoru organizovane kriminalne grupe koju sačinjavaju predstavnici investitora, izvođač radova i nadzorni odbor. Uhodane ekipe koje postoje u skoro svakoj opštini i redovno pljačkaju budžet.

Ceo sistem je razrađen tako da na tenderima izvođači-dobavljači koji su u dilu sa onim ko raspisuje tender daju najeftinije ponude. Jer su već unapred dogovorili na kojim pozicijama i kako mogu da uštede, ukradu itd. Narodski rečeno, da se namire. A ako i to ne bude dovoljno, sve se nadoknadi kroz stvarne ili izmišljene „dodatne radove“. Koji često drastično povećaju cenu.

Posledica ovakve prakse je to da dobavljači – izvođači radova koji ponude realnu cenu teško mogu da pobede na konkursu. Pa su i oni prinuđeni da zagaze u kriminal. 

U Srbiji treba doneti zakon po kojem na tenderima neće pobeđivati najjeftinija ponuda, već ekonomski najisplativija ponuda. Najbolja ponuda.

To znači da bi cena bila samo jedan od faktora koji utiču na rezultat tendera. Naprimer, u razmeri 30 - 40 odsto. (U slučaju građevinskih radova, jedan od faktora trebala bi da bude i energetska efikasnost.)

Trebalo bi da na izbor dobavljača – izvođača utiče i ozbiljnost i vrednost garancija (u novcu ili nekretninama) da će posao da bude završen na kvalitetan način i u roku. 

I sada je predviđeno da izvođač-dobavljač može da zahteva bankarske ili druge garancije da će posao biti završen kako je predviđeno tenderom, ali je malo onih koji koriste tu zakonsku mogućnost. Što odgovornim licima u javnim preduzećima i ustanovama koje raspisuju tender ostavlja više prostora za kriminalne dilove za izvođačima – dobavljačima.

Depoziti sigurni, Srbija i region dobro mesto za poslovanje

A čak i kada je garancija tražena i dobijena, a radovi nisu završeni na vreme ili su urađeni nekvalitetno, retki su slučajevi da je naručilac posla aktivirao ovaj mehanizam za nadoknadu štete. I to se najčešće „pegla“ u četiri oka. 

Sav taj lopovluk plaćaju građani Srbije.

Ukidanje prakse da na tenderima pobeđuje najeftinija ponuda sigurno ne bi iskorenilo kriminal u oblasti javnih nabavki, ali bi ga značajno smanjilo. Posebno ako bi država pooštrila propise o radu nadzornih organa, odnosno kontrolu istih.