fbpx
Skip to main content
Irena Vujović

ULAGANJE U ČIST VAZDUH PRIORITET Ministarka Vujović: Prvi korak - zamena kotlarnica u školama i domovima zdravlja

Foto: Srbija Danas
Srbija svojim građanima pruža samo najbolje, i brine o njihovom zdravlju

- Zagađenje vazduha je kompleksan ekološki problem koga smo svi svesni i čije rešavanje zahteva velika ulaganja. Jedna od ključnih promena u tom pravcu biće subvencije za zamenu kotlarnica u državnim ustanovama i domaćinstvima.

Drim-tim Mozzartovih genijalaca

Drim-tim Mozzartovih genijalaca

TAJNA SNIMANJA VUČIĆEVIH RAZGOVORA: MUP nastavlja ispitivanja, ključ istrage bi mogao biti jedan čovek

TAJNA SNIMANJA VUČIĆEVIH RAZGOVORA: MUP nastavlja ispitivanja, ključ istrage bi mogao biti jedan čovek

NOVI DETALJI O AFERI "PRISLUŠKIVANJE" Vučića i njegovu porodicu snimali čak 660 minuta

NOVI DETALJI O AFERI "PRISLUŠKIVANJE" Vučića i njegovu porodicu snimali čak 660 minuta

Ove godine će gradska toplana u Kragujevcu, jedan od većih zagađivača u tom gradu, biti priključena na gas, što je važan projekat za Kragujevčane, najavila je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Zagađenje vazduha je bez premca tema broj jedan kada je u pitanju sektor ekologije u Srbiji. Beograd i mnogi drugi srpski gradovi redovni su na crnim evropskim listama, pa i u samom vrhu svetskih. Nebrojeno mnogo članaka pisano je o tome kako se Srbije guši. Mi danas, ipak, i dalje nemamo odgovor - kako ćemo i kada taj problem rešiti.

- Kvalitet vazduha je problem koji postoji poslednjih 30 godina i na njegovom rešavanju intenzivno radimo. Ministarstvo zaštite životne sredine će ove godine subvencionisati zamenu kotlarnica u školama, vrtićima, domovima zdravlja, kako bi se omogućio prelazak na čistije energente. Preko jedinica lokalne samouprave dodeljivaćemo subvencije i građanima za zamenu kućnih kotlarnica. Nastavićemo sa subvencijama za kupovnu električnih i hibridnih vozila za koje postoji interesovanje, a s jedinicama lokalne samouprave radićemo i na projektima pošumljavanja i ozelenjavanja javnih površina. Ove godine će gradska toplana u Kragujevcu, koja je jedan od većih zagađivača u tom gradu, biti priključena na gas. Slične projekte planiramo i drugim gradovima u kojima postoji problem s kvalitetom vazduha. Kad govorimo o projektima i merama zaštite životne sredine u sektoru energetike, važno je pomenuti da je država u proteklih šest godina u sisteme za odsumporavanje uložila više od 400 miliona evra. Pre dve godine je započeta izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TE Nikola Tesla A, a krajem prošle godine položen je kamen temeljac za izgradnju takvog postrojenja u TE Nikola Tesla B. To su važni projekti čija će realizacija doprineti da kvalitet vazduha koji svi udišemo bude bolji.

Opšti je utisak je da državi ovaj problem nije u prvom planu. Hoće li se to konačno promeniti?

- Ekologija je složena oblast koja pored vode, vazduha i zemljišta podrazumeva i živi svet. Stoga je nemoguće izdvojiti jedan segment i postaviti ga kao prioritet jer su svi uzročno-posledično povezani kroz prirodni ciklus. Kvalitet vazduha jeste jedan od problema kojim ćemo se ozbiljno baviti, ali postoje i drugi problemi kao što su divlje deponije, nedostatak kanalizacione infrastrukture i prečistača otpadnih voda, koji su podjednako važni i koje moramo brže da rešavamo. Sve to zahteva velike investicije, a kada uzmemo u obzir da je ova vlast zatekla ekonomski razorenu zemlju, veliku nezaposlenost, probleme na svim poljima, jasno je zašto to do sada nije rešeno. Pre svega, trebalo je sanirati probleme u oblasti ekonomije i sprovesti teške reforme, koje su dale rezultate. Zahvaljujući odgovornoj politici SNS i predsednika Aleksandra Vučića i svemu što je postignuto prethodnih godina, stekli su se uslovi da danas na zdravoj ekonomskoj osnovi možemo da ulažemo u zaštitu životne sredine, što će svakako biti prioritet Vlade u narednom periodu. Srbija je prošle godine potpisala Sofijsku deklaraciju o zelenoj agendi za Zapadni Balkan i to je jedno od prioritetnih pitanja kojem smo posvećeni. Zelena agenda ima primat u Evropskoj uniji, a njenim usvajanjem pokazujemo snažnu volju i rešenost da se uhvatimo ukoštac sa svim izazovima koji se tiču zaštite životne sredine i održivog razvoja naše zemlje.

SEPA je promenila način na koji predstavlja kategoriju kvaliteta vazduha, a najveća kritika u javnosti je bila za ublažavanje kriterijuma za čestice PM2.5. Možete li da objasnite građanima šta se tu desilo?

- Kriterijumi za ocenu kvaliteta vazduha nisu ublaženi, niti mogu biti ublaženi, jer su definisani Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. Indeks jeste usklađen, što je imalo za cilj objedinjavanje podataka i bolju transparentnost podataka za širu javnost. Podaci koji se nalaze na sajtu Zavoda za javno zdravlje Beograd i na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine su usaglašeni nakon usklađivanja pomenutog indeksa za ocenjivanje kvaliteta vazduha.

Organizacija Eko straža nedavno je protest organizovala zbog zagađenja u Beogradu. Organizacije civilnog društva i pojedinci ukazuju na visok stepen zagađenja, ali i na konkretne probleme, ali ta kritika obično završi u politikom obračunu bez konkretnih rešenja problema. Planirate li s njima da razgovarate?

- S predstavnicima pomenute organizacije smo već razgovarali. Ministarstvo je otvoreno za konstruktivne razgovore, sugestije i razmenu mišljenja u cilju iznalaženja najboljih rešenja. Na protestu je sigurno bilo ljudi koje zanima kvalitet vazduha i koji žele da podignu svest o tom problemu, ali je bilo i onih koji su protestovali iz političkih razloga. Zabrinutost građana kada je u pitanju zagađenje vazduha je opravdana jer je taj problem prisutan gotovo 30 godina. Zagađenje pogađa svu decu u Srbiji i nije važno koga njihovi roditelji podržavaju, moja je dužnost kao ministra da rešavam te probleme, što svakako činim i radiću na tome u narednom periodu kroz subvencije i planirane konkurse za jedinice lokalne samouprave. Ministarstvo će podržati projekte lokalnih samouprava vezane za podizanje ekoloških standarda. S građanima ćemo uvek razgovarati, jer zagađenje vazduha je pitanje koje se tiče svih nas i u njegovom rešavanju svi treba da učestvujemo. Istakla bih da na temu ekologije nemamo o čemu da razgovaramo s političarima bivšeg režima, koji su 12 godina bili na vlasti i ništa po pitanju zaštite životne sredine nisu uradili, a sada su se preobrazili u borce za zdravu životnu sredinu. Smeta im zagađenje, a nije im smetalo kada su oni upravljali državnom kasom. Zašto nisu radili na poboljšanju kvaliteta vazduha kada su bili na vlasti, nego su nagomilane probleme ostavili nama da ih rešavamo. Upravo su pojedinci iz bivše vlasti bili najglasniji na pomenutom protestu u Beogradu. Uzvikivali su lopovi. Ko je lopov? Da li sam ja nešto zloupotrebila? Oni očigledno polaze od sebe, a šta su i kako su radili, to građani Srbije znaju, kao što znaju da među nama nema nikakve sličnosti, niti će ikada biti.

Ako stavimo politički aspekt u stranu, besmisleno je da računamo na košavu kada je reč o čistom vazduhu. Šta će se konkretno pomeriti nabolje ove godine?

- O subvencijama i projektima za poboljšanje kvaliteta vazduha koje ćemo ove godine sprovoditi kroz konkurse za jedinice lokalne samouprave već sam govorila. Svaka lokalna samouprava ima različite probleme. Baš iz tog razloga, u okviru Ministarstva smo formirali posebno odeljenje za saradnju s jedinicama lokalne samouprave, kako bismo kroz svakodnevnu komunikaciju imali precizne podatke koji su to problemi u lokalnim sredinama. Takođe, lokalne samouprave treba maksimalno da se uključe u sve ono što resorno ministarstvo bude radilo u cilju poboljšanja vazduha, kao i da primenjuju odredbe zakona koje su u njihovoj nadležnosti.

Tokom ove godine će biti izrađen i nacrt Nacionalnog programa zaštite vazduha s akcionim planom, koji će definisati ciljeve po pitanju kvaliteta vazduha i mere za njihovo postizanje, pružiće osnovu za dalji razvoj i usvajanje podzakonskih akata i nastavak primene evropskog zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine. Izrada nacrta Nacionalnog programa zaštite vazduha s akcionim planom je jedna od aktivnosti koja se trenutno sprovodi u okviru projekta "EU za bolju životnu sredinu - razvoj okvira za usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti vazduha, hemikalija i horizontalnih pitanja", koji predstavlja jedan od vidova dobre saradnje i podrške, odnosno nastavak tehničke pomoći EU institucijama Republike Srbije u procesu evropskih integracija.

Najavili ste da će u ovoj godini biti budžet za ekologiju biti veći nego ikada, koji su još veliki projekti koji će biti realizovani u 2021?

- Ove godine započećemo izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže u 28 jedinica lokalne samouprave, za šta su spremni projekti. Gradićemo i osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom s pratećom opremom, a bavićemo se uklanjanjem i sanacijom divljih deponija. Budžet Ministarstva za ovu godinu je 8,3 milijarde dinara, dok će izgradnja pomenutih fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže biti finansirana iz kreditne linije Razvojne banke Saveta Evrope, za šta je obezeđeno dodatnih 200 miliona evra. Za gradnju osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom pregovaramo za 100 miliona evra s Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Ovi projekti se uklapaju u Program "Srbija 2025".

Proteklih dana gledali smo užasavajuće slike prave plivajuće deponije u Potpećkom jezeru. Te slike nam pokazuju dve stvari - da građani nemaju svest o zaštiti životne sredine, ali isto tako da ne postoji dovoljan broj adekvatnih i ekoloških deponija. Šta država radi po tom pitanju?

- Nažalost, radi se o decenijskom problemu koji se aktivira s obilnijim padavinama i porastom vodostaja reka. To jeste gorući problem, ali je isto tako regionalni problem koji Srbija, ma koliko bila voljna, ne može sama da reši. Potrebna je saradnja sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, čijim smo resornim ministarstvima uputili poziv i očekujemo sastanak narednih dana. Na našu inicijativu, JVP Srbijavode je prošle nedelje, uz logističku podršku EPS-a, započelo hitno čišćenje Potpećkog jezera. Prema procenama, potrebno je ukloniti preko sedam i po hiljada kubika otpadnog materijala koji se nakupio kod brane Potpeć na Limu, a koji se nakon izvlačenja transportuje u Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko, kod Užica. Ministarstvo radi na prikupljanju podataka koliko se divljih deponija nalazi u blizini reka, kako bismo napravili plan njihovog uklanjanja, što smo već i započeli zatvaranjem nesanitarne deponije Stanjevine u Prijepolju. Sledeći korak je izgradnja transfer stanice u Novoj Varoši, koja je u planu ove godine. Takođe, krajem prošle godine Ministarstvo je gradu Užicu transferisalo 96 miliona dinara za sanaciju klizišta i proširenje tela regionalne deponije Duboko. Realizacijom tog projekta biće obezbeđeni uslovi za pravilno upravljanje otpadom i adekvatna zaštita životne sredine kako za region Užica tako i za Priboj, Prijepolje, Novu Varoš i Sjenicu, koje će do izgradnje svog regionalnog centra koristiti Duboko za odlaganje otpada iz svojih opština. Lokalnim samoupravama ćemo pomoći u rešavanju problema divljih deponija, ali ćemo isto tako zahtevati pojačan nadzor i kontrolu njihovih inspekcija nad nesavesnim odlaganjem otpada.

Vaš prethodnik je često kritikovan kako zbog problema u sektoru tako i zbog svojih izjava, bežanja od odgovornosti... Šta ste zatekli u Ministarstvu i da li se imali tu vrstu političkog straha da preuzimate vruću stolicu?

- Bežanje od odgovornosti ne rešava probleme, već ozbiljan rad, trud, posvećenost i rezultati. Pripadam mlađoj generaciji političara koji rešavaju probleme, a ne ostavljaju ih u nasleđe nekom drugom. Za stanje životne sredine smo svi odgovorni, a najveći teret odgovornosti pada na državu i zbog toga će ministarstvo na čijem sam čelu imati glavnu inicijativu. Probleme nećemo ignorisati, a isto tako građanima neću pričati da nešto za šta je potrebno više godina možemo da rešimo za mesec ili dva, jer to ne može niko. Želim da ljudi znaju da ćemo se kvalitetom životne sredine baviti sada i da nagomilane probleme nećemo ostavljati budućim generacijama.

Mini-hidroelektrane dugo su još jedna od tema koja je inicirala dugotrajne proteste jer one uništavaju ekosistem, i to najčešće u predelima gde je priroda očuvana. Da li će Srbija uvesti neke promene na tom polju?

- Zakon o zaštiti prirode imaće određene izmene u cilju očuvanja ekosistema, predela, staništa, zaštićenih vrsta... Zakon će uskoro biti na javnom uvidu i javnoj raspravi, a sve zainteresovane strane će moći da iskažu svoje mišljenje. Mini-hidroelektrane ne treba da se grade u zaštićenim područjima i to će biti definisano izmenama zakona.

SD info

SD kosovo

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
3 Beograd