ZAŠTO SU UMISLILI DA SU IZNAD ZAKONA?! Komisija ignoriše zakone i sudove Republike Srbije

Komisija je, međutim, rešila da ne ispoštuje odluke najviših sudskih tela u Srbiji i zakone naše zemlje, te u ponovnom postupku protiv EPS Distribucije nije preduzela nijednu procesnu radnju koju joj je sud naložio. Dakle, nije obavljeno nijedno veštačenje, niti je izvedena usmena rasprava kojom bi se utvrdile tačne činjenice, pa se postavlja pitanje kako jedno nezavisno državno telo ima pravo da povredi sudsku presudu i time pokaže da ne poštuje zakone Republike Srbije.

Obaveza Komisije je bila da se pri donošenju novoga rešenja pridržava svega što je sud napisao u presudi, ali do toga nije došlo. KZK tako nije EPS Distribuciji omogućio pravo na usmenu raspravu, veštačenje i saslušanje svedoka bez obzira na to što je kompanija imala zakonsko pravo na to.

Zbog toga što nije uvažio presudu Vrhovnog kasacionog i Upravnog suda i postupio po njoj, Komisija za zaštitu konkurencije dala je sebi za pravo da se stavi ispred naših sudova i naših zakona. Oni, dakle, ne samo da nisu nesumnjivo utvrdili u ponovnom postupku sve činjenice kako im je naložio Vrhovni kasacioni i Upravni sud, već su zanemarili i odluku suda da se utvrdi koju štetu je EPS Distribucija nanela krajnjim potrošačima i privatnim snabdevačima.

Bivši član KZK i pravnik prof dr. Dijana Marković Bajalović kaže da u rešenju koje je KZK donela u postupku protiv EPS Distribucije ne vidi da je Komisija ocenila do kojih štetnih efekata je proizvela tzv. dominantnost EPS Distribucije.

- Čitanjem rešenja ja nisam mogla da utvrdim na osnovu kojih dokaza komisija izvodi tu ocenu. Koju analizu i dokaze je ona sprovela da bi utvrdila da je došlo do štetnih efekata. Po meni, trebalo bi da se sastoji u tome da je konkurencija na tom tržištu smanjena. Komisija tvrdi da se to dogodilo, ali nema pravo samo da to tako tvrdi, bez dokaza. Ona kao organ koji vodi postupak, odnosno koji primenjuje zakon, treba da izvede određene dokaze i iz tih dokaza treba da proizilazi određeni zaključak. A ja te dokaze sa stanovišta procene efekata zloupotrebe dominantnog položaja ne vidim u ovom slučaju, jer nekako mi se čini da je postupak doveden do polovine. Morali su i da utvrde štetnu posledicu, a posledica bi se ogledala u eliminisanju konkurencije sa tog tržišta. Komisija se uopšte time nije bavila, nije utvrđivala - kaže Marković Bajalović.

Takođe, Marković Bajalović kao problem ističe i to da u ovom slučaju protiv EPS Distribucije nedostaju dokazi do kojih Komisija nije došla.

- Komisija je trebalo da utvrdi da li postoje neki opravdani ekonomski razlozi sa stanovišta Elektrodistribucije Srbije, zašto je ona nametala takve uslove poslovanja, jer postoje stotine, desetine razloga zašto neko ne može jednako da se ponaša prema svim svojim poslovnim partnerima. Iz rešenja ja ne vidim da su to uradili. Sve je samo na nivou pretpostavke. Meni se čini da u ovom rešenju nedostaju dokazi za taj zaključak Komisije da je došlo do štetnih efekata. Tu ocenu, odnosno taj zaključak Komisija ne potkrepljuje dokazima - kaže Marković Bajalović i dodaje:

- Po meni nema dovoljno dokaza u ovom slučaju. Nedostaju mi dokazi za tu ocenu, za taj nalaz Komisije. Znači, ne možete vi sad da kažete "mi smo ocenili"! A na osnovu čega ste ocenili? Niste Bogom dani da izvodite zaključke onako iz glave, jel? To ne smeju da rade, to nije primena zakona - zaključuje prof dr. Dijana Marković Bajalović.

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije prvi put pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv EPS Distribucije 2016. godine, da bi u ekspresnom postupku, za samo pet meseci, donela rešenje da se EPS Distribucija kazni sa 330 miliona dinara. 

EPS Distribucija nakon toga ulaže žalbu Vrhovnom kasacionom i Upravnom sudu. Upravni sud je posle ponovnog odlučivanja doneo presudu kojom je u celosti poništio rešenje Komisije. Tom prilikom je Komisiji za zaštitu konkurencije naloženo da EPS Distribuciji vrati svih 330 miliona dinara, ali i 35 miliona zatezne kamate. Upravni sud je, takođe, Komisiji vratio na ponovni postupak predmet vezan za EPS Distribuciju.

S obzirom na to da je sud presudio u korist EPS Distribucije, zbog rešenja koje je donela Komisija za zaštitu konkurencije, oštećeni su samo građani Srbije jer će iz njihovih džepova morati da se plati zatezna kamata od 35 miliona dinara. Dakle, zbog nesmotrene odluke Komisije i namere da se kazni jedno državno preduzeće, po svaku cenu i bez dovoljno dokaza, što je potvrđeno i na sudu, naneta je direktna šteta poreskim obveznicima Republike Srbije koji to sad moraju da plate. Pored toga što su građani Srbije oštećeni zbog njihove neodgovorne odluke, i pored rešenja koje je donela protiv državnog preduzeća, Komisija za zaštitu konkurencije rešila je i da Kosovo prizna kao nezavisnu državu.

Komisiji za zaštitu konkurencije postavili smo, između ostalih, i pitanje zbog čega su na ovaj način priznali Kosovo i Metohiju na šta smo dobili sledeći odgovor.

- Posebno napominjemo da definicija relevantnog geografskog tržišta nije povezana sa pitanjem statusa AP KiM, niti teritorijalnim uređenjem Republike Srbije. Ona zavisi od niza okolnosti, mahom ekonomskih, te se često dešava da definisano relevantno tržište bude šire ili uže od teritorije Republike Srbije (kao npr. teritorija Grada Beograda, Zapadna Srbija, aerodromski par Beograd-Rim i drugo) - naveli su iz KZK.

Upravni sud je u presudi, ukinuo rešenje KZK protiv EPS Distribucije i vratio predmet na ponovno postupanje. Komisija je bila u zakonskoj obavezi da se pridržava svega što joj je naložio sud. Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije, na čelu sa Milojem Obradovićem, rešila je da ne poštuje zakone naše države, kao ni odluku najvišeg sudskog tela Republike Srbije, pa nisu preduzeli nijednu procesnu radnju koju im je Upravni sud naložio u ponovnom postupku protiv EPS Distribucije. Interesantno je da samo dan pre sastanka sa Evropskom komisijom, KZK donosi novo rešenje kojim kažnjava EPS Distribuciju sa 412 miliona dinara, iako zakonski nije smela da donese rešenje kojim je nova kazna veća od prethodne čime je povredila opšte procesno načelo reformatio in peius.