"VERUJEMO VUČIĆU NA REČ" Građani u Gornjim Nedeljicama spokojniji posle posete predsednika Srbije
Ali, isto tako, niko nema pravo da im zamera, da ih vređa. Njihova je to imovina, njihova dedovina, i bukanje, pritisci i vređanje tih ljudi je za svaku osudu.
Nedeljice, Gornje i Donje, juče po podne je zasuo sneg i magla je poterala ljude u kuće, ali je jasna i gotovo jednoglasna poruka svih posle posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je atmosfera u ovim mestima, koja "brane" drumske bundžije, sasvim drugačija: pomirljivija, bratskija. Ljudi su opušteniji, bliži jedni drugima.
JEDINI SUPERKOMPJUTER U REGIONU SE NALAZI U SRBIJI! Premijerka Brnabić: Veštačka inteligencija će poboljšati život građana
IDEALISTI SAMO U JAVNOSTI! Novinarka Ana Lalić i Vladimir Jelić zajedno na protestima, uprkos ideološkim načelima
MARINIKA POKOPALA I SEBE I CELU OPOZICIJU! U emisiji na televiziji Nova S opovrgnula sve svoje dosadašnje tvrdnje! (VIDEO)
- Poseta predsednika nas je obavezala da smirimo tenzije, to ne znači da brinemo, briga je kod svih, rudnik je ovde mnogo pre njega započeo posao, ali Vučiću verujemo. Verujemo mu na reč. I ponosni smo - priča nam Zlatomir Antonić, predsednik Mesne zajednice.
- Pa, mi smo ponosni kad nam u posetu stigne gradonačelnik, a kamoli šef države. Ovde nijedan pre njega nije bio. I da kojim slučajem jeste, koji bi nas izdržao toliko sati. I slušao i saslušao, ne samo probleme sa kompanijom koja ovde želi da kopa jadarit, već i probleme lokalne infrastrukture. Dobri ljudi su mu zahvalni. S kim god sam razgovarao, tako mi je rekao. Pa, i oni koji su imali ekstremne stavove, sada su blaži, čak su promenili mišljenje. Mislim da smo smo svesni sopstvenih slabosti i treba da se pogledamo u oči.
Razgovaramo sa Antonićem u porti crkve. U parohijskom domu, na ulazu u portu, protekle subote, predsednik je slušao narod i odgovarao na pitanja.
- Eto koliko nam je značilo što je obećao da će se založiti da ovaj hram, na temeljima drevnog, kao i groblje, budu zaštićeni - prenosi nam i zahvalnost i nadu.
- Ali je obećao i da će učiniti sve da ni deponija koju je "Rio Tinto" planirao između korita Jadra i Korenite - ne bude tu, kako se ne bi ugrozile reke i zemljište.
Ali, pobunjeni narod koji je, eto, ustao i protiv te "deponije", a daleko od Nedeljica, stvorio je utisak daje deponija tu. I tako suodnekud stizali i zahtevi da se "deponija" ukloni.
- Znate šta, nama nije potrebno da nas brane oni koji i ne znaju gde smo i šta mi mislimo - kaže predsednik Mesne zajednice, koji uživa poštovanje i "jednih i drugih".
Na Brđaku u Gornjim Nedeljicama, pored škola i valjevskog puta, informativni je centar "Rio Tinta", a iza preko ulice poruka: "Ne rudnik, da život!" Ovaj transparent je duž čitavog puta od Loznice prema Valjevu.
- Da, da, stajaće to još, jer nije sve na prodaju - ljut je Zoran Filipović.
- Ja moju kuću i moju zemlju ne dam. Neka otmu, ja ću otići. Da prodam, nema govora. Lepo je što je predsednik došao, lepo je što ga je narod dočekao, samo mislim da su i njega zaveli na pogrešne adrese.
Na koga je mislio, nije rekao, ali porodica Živadina Rosića nije bila blagonaklona prema novinarima. Živadinovi sinovi su, objasnili:
- Našem ocu je pozlilo. Uznemiren je. Bilo je nekih manipulacija, optužbi, lažnog predstavljanja, pretnji... Zašto? Čemu? Što smo ponosni na našeg predsednika, na to što nas je posetio. Pa samo onaj ko ne voli Srbiju ne bi bio ponosan.
Malo kasnije, pred kućom smo Dobrine Filipović. Skromna kuća, maleno dvorište, bašta iza. Jedva pedeset ari.
- Prodala bih, ali ne dolazi niko, a komšijama su otkupili tri hektara - priča ona.
- Sin mi je invalid, suprug star i bolestan, dođu ovi iz kompanije, kad god ih pozovem, prevezu mi sina lekaru. Ja ih pitam: "Kad ćete nas da selite?", oni ćute. Mislim da treba da se pomirimo sa budućnošću: rudnik će ovde biti, da l' "Rio Tinta" ili nekog drugog...
Mislim da je to realno. Samo narod ne treba da se deli i krvi. Biće kako će biti. To sam htela da kažem predsedniku. Nisam otišla, nisam mogla da ostavim sina.