"NE PLAČE SE ZA JUNAKOM, MAJKO": Vojni general čitao redove iz dnevnika RATA sa Hrvatima

Ekskluzivnu ispovest generala Sreta Malinovića, zamenika komandanta vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije, komandanta 98. Lovačko bombardesrskog puka i brigadnog generala u penziji, nosioca dva ratna odlikovanja, dva vanredna unapređenja i medalje časti gledaoci su mogli da prate u emisiji "Život priča".

U 31. godini Malinović je primljen u eskadrilu, da  bi nakon nekoliko godina postao i general. Kao mali je sanjao da leti i da bude ratni pilot da bi pokazao Nemcima moć srpske odbrane. A onda se desio rat. Svodili su se računi u Jugoslaviji.

On i njegove kolege su imali prvi borbeni let u oktobru 1991. godine.

- Pucati na stvarne mete, i biti svestan da će na vas upucati, je osećaj koji se ne može opisati – pričao je Malinović, priznajući strah od nepoznatog.

Prelomni dan bitke za Kupres: Hrvati sa 5.000 vojnika s leđa napali jedinice Srpske na visoravni

- Obišao sam avion, potpisao knjižicu i ušao u avion „Orao“ , i tad sam savladao strah od rata – rekao je Malinović, priznajući da je tad je branio ništa drugo do goli život.

- JNA tad nije zapravo vodila rat za državu, već za život, za sebe. Noseći grb te države na grudima, svoj zadatak sam obavio časno i mislim da smo uspeli u tome. Izašli smo sa velikim gubicima, ali sa čistim obrazom – kazao je Malinović.

Dnevnik generala čitao se u emisiji:

„Ove redove ostavljam sinu, da spozna kako se držao njegov otac u grotlu balkanskog ludila. Ne znam koliko će se ponositi time, ali jedno znam, nikad neće pognuti glavu zbog dela svog oca“.

- U drugom borbenom letu, sa paravojnim formacijama Hrvatske smo razmenili vatru i tad sam osetio osvetnički poriv, setivši se fašizma i Jasenovca. U pripremama smo razrešili dilemu - živi u ruke im ne padamo - pričao je general Malinović.

8. avgusta 1995. , u njegovom dnevniku je zapisano - „Gori Krajina, a mi nešto čekamo da naše vođe donesu odluke. Nama neprijatelj nije potreban, dovoljni smo sami sebi. Ko je naredio povlačenje vojske iz Krajine?! Da sam glavnokomandujući, pucao bih sebi u glavu od sramote.“

General Malinović: "Ne plače se za junakom, majko"

28. avgust 1995. „Poljubio sam sina i suprugu, i video suze majke, pa joj rekao „Ne plače se za junakom, majko“.

Jednom , kad su ga pitali kako se ne plaši smrti on je odgovorio: Zašto bih se plašio smrti? Plašim se života, on nam donosi muku, smrt je samo tren“.

20. septembar 1995. „Polećem svestan da ću biti u rejonu neprijatelja. Video sam raketu koja je proletela sa moje desne strane. Uspeo sam, idem kući. Uzvratili su, ali neprecizno. Nastavljam let kući“

Pozdravljajući se od majke , pričao joj je kako je imao dušmane i kako se ne plaši, a ona mu je rekla „majka se tebe plaši“.

- Završivši pripremu za let, setio sam se njenih reči, odnosno toga čega se plašila i šta je ona to videla u meni - pričao je general.