Evo zbog čega Albanci OTIMAJU GAZIVODE! Šiptarskom divljaštvu NEMA KRAJA!

Specijalci ROSU zauzeli su danas veštačko jezero i hidrocentralu Gazivode, a ukoliko bi Albanci oteli jezero Gazivode, Priština bi u tom slučaju kontrolisala snabdevanje strujom i vodom za čitav srpski narod na severu Kosova.

Strateški važno pitanje, Gazivode, ovaj put umalo su dovele u pitanje nedavnu posetu predsednika Srbije Kosovu i Metohiji. Iako je 80 odsto površine jezera na severu Kosmeta u opštini sa većinskim srpskim stanovništvom, Zubinom Potoku, Priština pita šta bi srpski predsednik tamo tražio. Gazivode, kojima upravlja Javno preduzeće "Ibar" zajedno sa "Trepčom" i trafostanicom "Valač", strateški su važne i za Srbiju u celini.

Direktor preduzeća "Ibar" Srđan Vulović kaže da termoelektrana u Obiliću ne može da radi i da ne može da hladi svoja postrojenja bez vode sa Gazivoda.

- U sekundi se isporučuje četiri i po kubnih metara vode, prema Prištini – na godišnjem nivou to je oko 130 miliona kubnih metara vode. Druga važna uloga Gazivoda je takođe proizvodnja električne energije, godišnje se proizvodi oko sto gigavat-sati. Treća uloga je vodosnabdevanje, sa ovog jezera pije negde oko 800.000 stanovnika Kosova vodu - navodi Vulović.

Sedamdesetih godina prošlog veka, brana i ceo hidrosistem izgrađeni su uz kredit Svetske banke od oko 900 miliona evra. Otplatila ga je Republika Srbija, delom i "Đerdap".

Vulović opisuje situaciju na terenu: - Mi radimo, proizvodimo, a plodove našeg rada ubira južno preduzeće 'Ibar Lepenac' u Prištini. Neka procena je da desetak miliona evra može da ostane prihoda zahvaljujući našem radu na jezeru Gazivode. Nama ostaje plata i finansiranje iz budžeta Republike Srbije. -

Pored tolike vode, u četiri srpske opštine na severu nema je dovoljno. I to nije jedini značaj jezera.

- On znači očuvanje života Srba na Kosovu, to su te naše četiri opštine u južnoj srpskoj pokrajini i one su bitne jer tu narod ima sigurnost da će imati gde da radi, ima sigurnost da je to kompanija kojom upravlja EPS i, jednostavno, Gazivode znače da Priština ne preuzme ono što pripada Srbiji", kaže Jelica Putniković iz Balkan magazina.

Osim ekonomskog, na dnu jezera skriven je i drugi značaj. Jezero je nastalo kada je iseljeno i potopljeno 14 naselja, a sa njima i ostaci dvora kraljice Jelene Anžujske, kula zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola, kao i drugi spomenici koji svedoče o srednjovekovnoj, ali i mnogo daljoj istoriji.

Sve to biće deo dokumentarno-igranog filma Dušana Jovovića "Gazivode – putevima Jelene Anžujske".

Ukoliko bi Albanci oteli jezero Gazivode, Priština bi u tom slučaju kontrolisala snabdevanje strujom i vodom za čitav srpski narod na severu Kosova.

Gazivode su u proteklom periodu bile često pominjane kao meta prištinskih vlasti, koje žele da ih uključe u kosovski energetski sistem. Iako se Priština služi trikovima i traži da joj se prepusti upravljanje Gazivodama, a da se kasnije rešava pitanje vlasništva, Srbija je odlučna u tome da ne dozvoli Albancima većinsko upravljanje.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, kazao je da su veštačko jezero i hidrocentrala, trafostanica Valač i RMH kombinat Trepča strateški energetski resursi Republike Srbije na severu Kosova.

Celokupnu tenziju oko Gazivoda je dodatno podgrejalo doskorašnje prisustvo vojnika Kfora, koji su poslednjih dana svojim vozilima praktično blokirali prilaze jezeru.

Oko samog veštačkog jezera i hidrocentrale koplja se lome zapravo jer onaj ko ih kontroliše ima pod kontrolom energetske resurse za sever Kosova, ali i vodne resurse za teritoriju celog KiM..

- Gazivode su imovina Repubike Srbije, a hidroelektrana je u vlasnistvu i pod upravom EPS-a. Čak 90 odsto kapaciteta hidrosistema nalazi se na teritoriji opštine Zubin Potok, odnosno dve trećine jezera je na teritoriji KiM, a trećina na teritoriji centralne Srbije - objasnio je Đurić.

Gazivode, inače, prihoduju desetine miliona evra godišnje samo od vode, a da ne govorimo o radnim mestima za Srbe. Imovina ovog celog kompleksa je od neprocenjive vrednosti.

Uprkos činjenici da se čak 74 odsto površine jezera nalazi na teritoriji opštine Zubin Potok, a 25,9 odsto na teritoriji Novog Pazara i Tutina, Priština tvrdi da je reč o njihovoj imovini. Prema pisanju kosovskih medija, Priština je kompletnu elektrodistribuciju i elektromrežu, uključujući i Gazivode, već prodala jednoj turskoj kompaniji koja, potražujući plaćeno, ne može da uđe na posed jezera i hidrocentrale.