Završen sastanak kvadriterale u Bukureštu - VUČIĆ: Hvala prijateljima na podršci Srbije na evropskom putu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Rumunije, Bugarske i Grčke, održali su danas sastanak u Bukureštu, na kome je, saopšila je rumunska vlada, fokus bio na regionalnim projektima međusobnog povezivanja, pristupanju Srbije EU i evropskim perspektivama celokupnog regiona.

Pored Vučića i domaćina kvradriterale premijerke Rumunije Vjorike Danćila, učestvuju predsednik Vlade Bugarske Bojko Borisov i premijer Grčke Aleksis Cipras, a nakon završenog sastanka lideri su se obratili novinarima:

- Hoću da se zahvalim našem domaćinu, na izuzetnom gostoprimstvu i dragim prijateljima na podršci Srbije na evropskom putu. Ono što je zaključeno na sastanku je da ćemo formirati zajedničku grupu u kojoj će učestvovati naši ministri saobraćaja, transporta i komunikacija.

Kako je objasnio ta Radna grupa bi trebalo da ubrzano radi na konkretizaciji dogovorenih projekata, kako bi spremno dočekali Samit 16 + 1, a koji će se održati 6. jula u Bugarskoj, ranije nego obično.

- Mi imamo povećanje robne razmene sa Rumunijom, Grčkom i Bugarskom, kao i povećanje broja njihovih turista u našoj zemlji, ali i povećanje broja naših turista u njihovim državama. U bilo čemu Srbija ako može da pomogne i podrži ove zemlje, Srbije će to učiniti. Očekujemo još snažniju podršku i Bukurešta, Sofije i Atine na evrospkom putu, a mi želimo da budemo naredna zemlja članica EU i bez vaše podrške ne možemo to da postignemo - rekao je predsednik Srbije.

- Naznačio je da je srećan zbog konkretnih razgovora i dogovora, da se razgovaralo o autoputu Temišvar - Beograd, autoputu ka Buvgarskoj, zatim ka Skoplju ali i kakao modernizovati prufu Niš-Dimtrovgrad - bugarska granica, kako ojačati digitalnu infrastrukturu...ali i rešiti neke probleme kao što je onaj na Ðerdapu.

- Još jedanput želim da se zahvalim svima i da kažem da je Srbija zainteresovana za stalno unapređenje saradnje ove balkanske četvorke - zaključio je Vučić.

rbija je važan faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu koja je dala pozitivan doprinos procesu saradnje i pomirenja, istakla je danas rumunska premijerka Vjorika Danćila, posle sastanka kvadrilaterale u Bukureštu.

Danćila se, na zajedničkoj konferenciji za noviner, posebno zahvalila predsedniku Aleksandru Vučiću na doprinosu njegove zemlje u procesu saradnje i pomirenja u regionu, te izrazila uverenje da će ga Rumunija, Grčka i Bugarska, kao članice EU, podržati u procesu pristupnih pregovora.

Ukazala je da je format kvadrilaterale dobra prilika za konsolidaciaju dijaloga i prepoznavanje načina saradnje, posebno kada je reč o ekonomskom razvoju.

- Danas smo razgovarali o ekonomskoj saradnji, jasnim projektima, koje sve četiri države zajedno mogu da razviju, razgovarali smo o formatu 16+1 i skupovima gde možemo da napravimo jasne korake o projektima o kojima smo razgovarali danas - objasnila je Danćila.

Premijer Bugarske, zemlje koja trenutno predsedava EU, Bojko Borisov, ukazao je da odluke koje se tiču Prištine nisu bile lake predsedniku Vučiću, ali i naveo da bez Kosova Zapadni Balkan ne može napredovati.

- Ponosan sam na političku elitu na Balkanu, jer nije bilo više odgovornih političara nego sada - rekao je on.

Borisov je naglasio da svi shvataju da su deo evropske porodice i da nema alternativu evropskim izgledima za Zapadni Balkan.

Preneo je da je jutros bio u Ljubljani gde je započeo aktivno da radi na nekoliko pitanja vezanih za Balkan, počev od pripreme sastanka u formatu 16+1, koji će u julu biti održan u Sofiji, kako bi mogao da se postigne dalji razvoj Balkana.

- Pre oko godinu dana mi smo istakli potrebu za temom Zapadnog Balkana, da ona treba da se nađe na evropskoj agendi. Sa kolegama iz Rumunije i Grčke moramo da uradimo sve što je moguće kako bi Zapadni Balkan vratili u evropsku porodicu gde pripada - podvukao je bugarski premijer.

Borisov je kazao da poštuje sve napore koji su već preduzeli evropski zvaničnici, kao što su Žan Klod Junker, Federika Mogerini koji su posetili region, ali i Donald Tusk koji tek počinje balkansku turneju, kako bi se uvdeli u stanje.

Osvrnuo se na nedavno izlaganje predsednika Francuske Emanuela Makrona, navodeći da je šef francuske države za opšte promene EU, a da je nemačka kancelarka Angela Merkel na pravom putu kada je reč o podršci Balkanu da ide putem razvoja i napretka.

- Veoma je lako raspaliti i početi konflikt na Balkanu. Videli smo i u prošlosti kada postoji problem u jednom delu Blakana, onda se to prenosi na druge delove regiona. Istorija je pokazala da je to vodilo ka velikom broju uništenja - kazao je Borisov.

U vezi današnjeg sastanka konstatovao je da je ovaj format pokazao da je konstruktivan i da se žele dostići stvari koje mogu da zbliže ovaj region, a ne razdvajaju ga.

- Želimo infrastrukurnu povezanost, da uvećamo ekonomski razvoj, unapredimo turizam i sve druge oblasti -poručio je on.

Ukazao je na značaj povezivanaj glavnih gradova autoputevima, kao i povezivanje luka, podvukavši da je potrebno i povezivanje sa Prištinom.

- Nastavićemo u ovom formatu. Krajem juna ćemo se ponovo sastati. Moramo da budemo aktivniji kako bismo pripremili konkretne projekte koji bi predstavili na Samit 16+ - rekao je predsednik bugarske vlade.

- Veoma sam srećan što sam ovde u Bukureštu. Vidimo da je ovaj razgovor koji je započet pre manje od godinu dana i inicijativa da se sastaju 4 balkanske zemlja, od kojih su tri članice EU,  jeste dobra jer je svrha da se sarađuje kako bismo obezbedili mir, stabilnost i bezbednost u regionu jer svi znamo da je Balkan oblast u kojoj su se dešavali ratovi, ali i oblast sa veoma snažnim mogućnostima. Mi smo ovde da se suočima sa svim izazovima - rekao je premijer Grčke Aleksis Cipras.

- Takođe nam je svrha da Balkan razvijemo u ovom teškom periodu globalizacije. Želim da se složim sa svim što je Bojko rekao u vezi sa razvojem Balkana - podvukao je Cipras.

- Mi želimo da podržimo tu ideju da Srbija postane deo EU. Srbija je veoma vžana zemlja za naš region, to je zemlja koja je prethodnih godina morala da se suoči sa rezultatima loših izbora i morala je da preduzme mere kako bi izlečila rane koje je ova zemlja u prethodnom periodu dobila.

Pored Vučića i domaćina kvradritaletale premijerke Rumunije Danćila, učestvuju predsednik Vlade Bugarske Bojko Borisov i premijer Grčke Aleksis Cipras.

Nakon zajedničke fotografije počeo je sastanak predsednika Srbije i premijera tri zemlje, nakon kojeg su se obratili novinarima.

Predsednika Srbije i premijere susednih zemalja ispred sedišta rumunske vlade dočekala je predsednica Vlade Rumunije Vjorika Danćila.

Sastanak u Bukureštu održava se nešto manje od mesec dana pre Samita EU-Zapadni Balkan, čiji će domaćin 17. maja biti Bugarska, koja trenutno predsedava EU. 

Poslednji kvadrilateralni susret u tom formatu, u kojem su, izuzimajući Srbiju, sve tri zemlje članice EU, održan je početkom decembra, u Beogradu. 

Na tom sastanaku budućnost Zapadnog Balkana u EU, posebno Srbije, bila je jedna od glavnih tema, što se očekuje i za sastanak u Bukureštu. 

Premijeri tri zemlje članice EU istakli su da je Balkan je neotuđivi deo evropske ideje, poručili da Srbija ne može više biti izvan evropske porodice, te da joj treba pomoći i usmeriti kako bi se stvorio i zvaničan status Srbije kao članice EU.

Na prvom sastanku kvadrilaterale u Varni, oktobra prošle godine, pokrenuta je ideja o oživljavanju zaključaka samita u Solunu 2003, kada je inače usledio talas proširenja EU. 

Tada je dogovoreno da se u maju ove godine održi samit EU - Zapadni Balkan u Sofiji, te i najavljeno da će predsedavanja EU Bugarske u prvoj polovini 2018. i Rumunije 2019. biti "zajedničko balkansko" predsedavanje Uniji. 

Borisov je na kvadrilaterali u Beogradu istakao da nema boljeg puta za Balkan od EU, te dodao da je svaka od ovih zemalja pojedinačno mala da može sama da reši probleme, pa zato zajednički žele da budu pokretač ideja. 

Srbija ne može više biti izvan evropske porodice pod uslovom da većina stanovništa želi da bude deo EU, izjavio je tada grčki premijer Aleksis Cipras. 

- Mi verujemo da bi EU trebalo vrlo uskoro da ispravi veliku grešku koja svoje korene vuče iz toga na koji način se Evropa odnosila prema Balkanu do sada. Bilo je poznato da je Balkan rizično područje. Srbija ne može više da bude izvan evropske porodice, pod uslovom da većina stanovništva želi da bude u EU - rekao je Cipras.