Zapaljena najstarija gimnazija u Srbiji: Škola u čijim su klupama sedeli Živojin Mišić, Radomir Putnik, Đura Jakšić i drugi velikani

Rano jutros zapaljena je kragujevačka gimnazija.

Ovo je najstarija gimnazija u Srbiji, a osnovana je 1833. godine.

Hatišerifom iz 1830. godine, Srbima je dozvoljeno da sami ustanovljavaju škole, bolnice, štamparije i poštu. Iste godine, na nastojanje Vuka S. Karadžića i Dimitrija Isailovića u Beogradu počinje sa radom Viša škola, koju su, dve godine, pohađali i kneževi sinovi Milan i Mihailo. Kada se Dimitrije Isailović, 1833. godine sa tipografije preselio u Kragujevac, knez je naredio da i đaci krenu za nastavnikom.

Tako je Velika škola u prestonici Srbije počela sa radom u novembru 1833. godine, sa 34 studenta i jednim profesorom. Dve godine kasnije, 1835. godine, škola je zvanično nazvana Gimnazija. U to vreme imala je četiri razreda i četiri profesora, a u školskoj 1838/1839 godini dobija i peti razred. Škola je u početku bila ustrojena po „Ustavi narodni škola u Knjažestva Serbije“, odobrenom i potvrđenom od kneza Miloša Obrenovića. Bio je to prvi školski zakon u Srbiji, na osnovu koga su kasnije otvarane i Gimnazije u drugim mestima. 

Kragujevačka gimnazija predstavlja klicu obrazovnog sistema u Srbiji. U ovoj školi je u toku njene duge tradicije sticao znanje veliki broj poznatih ljudi u nauci i umetnosti. Veliki broj političara, državnika i vojskovođa su bili đaci ili profesori Prve kragujevačke gimnazije. Među njima su vojvoda Radomir Putnik, pesnik i slikar Đura Jakšić, satirični pripovedač Radoje Domanović, socijalistički teoretičar i političar Svetozar Marković, vojvoda Živojin Mišić, pesnik Božidar Šujica i mnogi drugi.

Škola je 11. decembra 2008. odlukom Vlade Republike Srbije proglašena za školu od posebnog nacionalnog značaja.