Zašto svet misli da su SRBI LOŠI MOMCI: Čuveni istoričari daju odgovore koji su LEKCIJA za sve nas

Srbi su već tri decenije taoci stereotipa o "lošim momcima", na koji nas je nedavno podsetio Bernar Anri Levi, uprkos činjenici da je mnogo razloga da u svetu vide i naše "lepo lice", a sagovornici - istoričari Milan St. Protić i Čedomir Antić, smatraju da će biti potrebno još dosta vremena, "kulturne politike" i strpljenja da izađemo iz toga.

Srbin među PET NAJTRAŽENIJIH MAFIJAŠA: Osnovao narko kartel "Sarma" u Peruu (FOTO)

Ratko Mladić dobio NEPOZNATU TERAPIJU u Hagu: Sin tvrdi da će USKORO UMRETI!

Srbija, pre svega, treba da brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa "kavgadžije, prznice i krivca za sve loše na Balkanu", saglasni su Protić i Antić.

Zasad, svetski mediji su, posle incidenta na Beldoks festivalu, kada je Levi pogođen tortom, požurili da Srbiju ponovo smeste u okvir "politički trusne periferije Evrope", u kojoj ne postoje politička kultura, elementarno vaspitanje, disciplina i red. Na stranu što je Levi dobio tortu u glavu kao reagovanje na dokumentarac u kojem su Srbi opet jedini krivci za užase devedesetih, ali taj se stereotip ponavlja već gotovo trideset godina.

A u tih se gotovo trideset godina mnogo toga dogodilo, mnogo je puta Srbija odreagovala uzdržano na takve ocene, trudeći se istovremeno da, ne odbacujući sopstvenu krivicu za stradanja i nevolju nanetu drugima, pokaže i predstavi i svoje evropsko, ljudsko, uređeno lice.

Istoričar i diplomata Protić ocenjuje da smo se u te tri decenije kao društvo kretali u potpunim ekstremima, od "zarđalih kašika" do neukusne snishodljivosti prema velikim silama.

- Nikako da pronađemo meru ponašanja u odnosu na spoljašnju sredinu. To je posledica nedovoljne učtivosti, znanja, vaspitanja i samopouzdanja ljudi koji nas predstavljaju - uveren je Protić.

Podseća, naime, da je Srbija loš imidž stekla devedesetih godina prošlog veka u Miloševićevo vreme, kao i da mediji prosto obožavaju stereotipe. Jednim delom smo, kaže, sami krivi za to što smo "rđavi", ali "doprinosi" i površna i jednodimenzionalna slika svetskih medija.

U slučaju Levija, dodaje, reagovali smo pokazujući očaj i iskompleksiranost jedne sredine, uprkos činjenici da o njemu ni dobar deo Francuske ne misli dobro, jer je mnogo puta pokazao da nema ni uverenja, ni intelektualnu dubinu.

- On jednostavno ne zaslužuje da se mi njime bavimo - smatra Protić, ali primećuje da ga je upravo to što je u Beogradu dobio tortu u glavu učinilo pobednikom u većini stranih medija, a mi smo se, dodaje, još jedanput pokazali kao gubitnici. Proći će i Levi i torta i sve to...ali se još jednom potvrdilo da regujemo impulsivno, nepromišljeno, agresivno, komentariše Protić i kaže da se tako još jednom potvrdila stara istina da što jedna štetočina uništi - posle sto pametnih ljudi ne može da popravi.

- Loša slika Srba i Srbije u svetu ne može da se promeni preko noći, iako je stvorena preko noći. Nama je potrebna sistematska akcija pristojnog ponašanja pogotovu onih ljudi koji su na glavnoj sceni u raznim profesijama i poslovima kojima se bave. Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa 'kavgadžije, prznice i krivca' za sve loše na Balkanu - napomenuo je Protić.

Za istoričara je Čedomira Antića veoma bitna odrednica ta da u trci za približavanje Srbiji razvijenom svetu, svi ljudi koji se bave prosvetom, modernizacijom i uređenjem društva nisu saveznici predstavnika velikih sila, što objašnjava razlikom u odnosu elita u Francuskoj Engleskoj prema Nemačkoj nakon perioda vlasti fašista i istih tih elita prema Srbiji posle Miloševića.

- Suština razlike je u percepciji Nemaca kao naroda kulture, Getea, prijatelja, a Srbije i Srba u potpuno drugačijem konceptu - objašnjava Antić.

Za Nemce, objašnjava, važi dogma "da su oni doživeli jedan incident i da je holokaust posledica patologije grupe kriminalnih pojedinaca".  Uz to, insistira se, kako kaže, na dobrim stranama tradicije nemačkog naroda, kao što su filozofija ili umetnost, marljivost, ekonomija...

- A da li ste čuli da se igde i ikad na zapadu insistira na dobrim tradicijama srpskog naroda - pita Antić i dodaje: "Možda su Zoran Đinđić i Dimitrije Davidović uz Broza izuzeci". Moramo, zato, napominje, da se suočimo sa tom percepcijom."Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu - odlučan je Antić.

Protić nudi sličan recept - strpljenje i vaspitanje onih koji nas predstavljaju, zbog čega i smatra da kada nam neko iz belog sveta dođe u posetu, poput Levija, trebalo bi da imamo malo više takta, malo više dostojanstva, bez obzira šta nam ti stranci govorili.