Zbog greške Komisije za zaštitu konkurencije građani Srbije moraju da plate 35 miliona dinara

S obzirom na to da se zatezna kamata isplaćuje iz državnog budžeta, jasno je da su ovde oštećeni građani Srbije i da će građani morati da plate kaznu zbog toga što je KZK neodgovorno uradio svoj posao u nameri da kazni EPS Distribuciju.

Iznos zatezne kamate koja se plaća određenim iznosom propisan je zakonima Republike Srbije. Dakle, Članom 57. stav 4. Zakona o zaštiti konkurencije propisano je: "Prinudno izvršenje mere zaštite konkurencije odnosno procesnog penala, kao i povraćaj sredstava u slučaju njihovog umanjenja ili poništaja odlukom suda, sprovodi poreska uprava u skladu sa propisima kojima se uređuje naplata poreza". Takođe, Odredbom člana 75. stav 9. Zakona o poreskom postupku i administraciji propisano je da: "Ako je osnov za povraćaj poništeno ili izmenjeno rešenje ili drugi akt o zaduženju, kamata se obračunava od dana uplate […]”

Dakle, u skladu sa navedenim EPS Distribuciji treba da se isplati zatezna kamata koja se obračunava na osnovu Zakona o poreskom postupku i administraciji i da im se vrati 330 miliona dinara koje su uplatili. Na osnovu toga izračinata je kamata od 35 miliona dinara.

Dakle, prvim rešenjem Komisija nije naštetila nikom drugom sem građanima Srbije. Bez obzira na to njima je izgleda više stalo do toga da EPS Distribuciju po svaku cenu kazne i da budu u pravu bez obzira na činjenice, a za građane Srbije i njihov novac ih je briga. Tako da umesto da se sada tih 35 miliona dinara uloži u bolji život građana Srbije, u renoviranje škola, bolnica, vrtića, taj novac će otići na plaćanje kazne prouzrokovane rešenjem koje je donela Komisija za zaštitu konkurencije.

Da im nije važno to što rasipaju novac građana Srbije, govori i činjenica da su i drugo rešenje doneli u rekordnom roku od četiri meseca i da su ignorisali sud koji im je naložio da utvrde koje posledice su imali građani Srbije zbog tzv. dominantnosti EPS Distribucije na tržištu. U novom rešenju kažnjavaju EPS Distribuciju za 412 miliona dinara, a ukoliko sud opet donese odluku o poništenju rešenja, opet će morati EPS Distribuciji da se plati zatezna kamata koja će ovaj put biti mnogo viša i opet će je plaćati građani Srbije.

Interesantno je da Komisija za zaštitu konkurencije, koja je nezavisno telo države Srbije, šteti građanima na ovaj način, a plate predsednika, članova i ostalih zaposlenih u tom telu finansiraju građani Srbije. Umesto da u ovom slučaju prihvati svoju grešku, oni na bazi revanšizna donose novo rešenje kojim opet kažnjavaju EPS Distribuciju.

Bivši član KZK i pravnik prof. dr. Dijana Marković Bajalović kaže da se iz rešenja koje je KZK objavila o EPS Distribuciji ne vidi da se Komisija bavila utvrđivanjem činjenica kako im je i sud naložio.

- Ono što mogu čitanjem rešenja da konstatujem jeste da mi se čini da efekti radnje zloupotrebe nisu uključeni, odnosno ne zasnivaju se na dokazima - kaže Marković Bajalović i dodaje:

- Po meni nema dovoljno dokaza u ovom slučaju. Nedostaju mi dokazi za tu ocenu, za taj nalaz Komisije. Znači, ne možete vi sad da kažete "mi smo ocenili"! A na osnovu čega ste ocenili? Niste Bogom dani da izvodite zaključke onako iz glave, jel? To ne smeju da rade, to nije primena zakona - zaključuje prof dr. Dijana Marković Bajalović.

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije prvi put pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv EPS Distribucije 2016. godine, da bi u ekspresnom postupku, za samo pet meseci, donela rešenje da se EPS Distribucija kazni sa 330 miliona dinara. 

EPS Distribucija nakon toga ulaže žalbu Vrhovnom kasacionom i Upravnom sudu. Upravni sud je posle ponovnog odlučivanja doneo presudu kojom je u celosti poništio rešenje Komisije i doneo odluku da se EPS Distribuciji vrati svih 330 miliona dinara, ali i 35 miliona zatezne kamate. Upravni sud je, takođe, Komisiji vratio na ponovni postupak predmet vezan za EPS Distribuciju.

S obzirom na to da je sud presudio u korist EPS Distribucije, zbog rešenja koje je donela Komisija za zaštitu konkurencije, oštećeni su samo građani Srbije, jer će iz njihovih džepova morati da se plati zatezna kamata od 35 miliona dinara. Dakle, zbog nesmotrene odluke Komisije i namere da se kazni jedno državno preduzeće, po svaku cenu i bez dovoljno dokaza, što je potvrđeno i na sudu, naneta je direktna šteta poreskim obveznicima Republike Srbije koji to sad moraju da plate. Pored toga što su građani Srbije oštećeni zbog njihove neodgovorne odluke, i pored rešenja koje je donela protiv državnog preduzeća, Komisija za zaštitu konkurencije rešila je i da Kosovo prizna kao nezavisnu državu.

Komisiji za zaštitu konkurencije postavili smo, između ostalih, i pitanje zbog čega su na ovaj način priznali Kosovo i Metohiju na šta smo dobili sledeći odgovor.

- Posebno napominjemo da definicija relevantnog geografskog tržišta nije povezana sa pitanjem statusa AP KiM, niti teritorijalnim uređenjem Republike Srbije. Ona zavisi od niza okolnosti, mahom ekonomskih, te se često dešava da definisano relevantno tržište bude šire ili uže od teritorije Republike Srbije (kao npr. teritorija Grada Beograda, Zapadna Srbija, aerodromski par Beograd-Rim i drugo) - naveli su iz KZK.

Upravni sud je u presudi, ukinuo rešenje KZK protiv EPS Distribucije i vratio predmet na ponovno postupanje. Komisija je bila u zakonskoj obavezi da se pridržava svega što joj je naložio sud. Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije, na čelu sa Milojem Obradovićem, rešila je da ne poštuje zakone naše države, kao ni odluku najvišeg sudskog tela Republike Srbije, pa nisu preduzeli nijednu procesnu radnju koju im je Upravni sud naložio u ponovnom postupku protiv EPS Distribucije. Interesantno je da samo dan pre sastanka sa Evropskom komisijom, KZK donosi novo rešenje kojim kažnjava EPS Distribuciju sa 412 miliona dinara, iako zakonski nije smela da donese rešenje kojim je nova kazna veća od prethodne čime je povredila opšte procesno načelo reformatio in peius.