fbpx
Skip to main content
Vladimir Lazarević

Životna ispovest generala Lazarevića: Kako je izgledao njegov odlazak u Hag i ko su "dobošari" koji ga napadaju?

Foto: Profimedia
Ispovest o sumornoj prošlosti

Vladimir Lazarević, penzionisani general-pukovnik i nekadašnji ratni komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, u velikoj životnoj ispovesti otkriva kako je izgledalo njegovo druženje sa generalom Nebojšom Pavkovićem, Slobodanom Miloševićem, kao i šta misli o Haškom tribunalu, ko su 'dobošari" koji ga napadaju i kakva će biti presuda Ratku Mladiću.

Prenosimo vam deo intervjua:

Kako je izgledao vaš odlazak u Hag?

- Bilo je to 3. februara 2005. Mnogo teško vreme za Srbiju. Dobrovoljno sam otišao u Hag i bez primljene optužnice, što je retkost. Pitao sam tada Vojislava Koštunicu: "Šta Srbija dobija time ako se ja predam?" Objasnio mi je da će to relaksirati ulogu Srbije u pregovorima sa EU i u vezi sa pitanjem KiM. Odgovorio sam mu: "Evo moje glave na panju ako će Srbiji biti lakše."

Da li ste imali sukob sa predsednicima tj. sa Miloševićem i Koštunicom?

Dobošarima smeta Srbija

Napadaju vas pojedinci iz Srbije?
- Ja njih zovem dobošari. Njima ne smeta Lazarević, njima smeta ovakva Srbija. Tim dobošarima nije smetalo kada sam 2005. godine avionom Vlade otišao u Hag, ali su digli halabuku kada sam se tim istim avionom vratio u Srbiju. Smetalo im je i to što su me sačekala dva ministra, te zašto me je narod dočekao... Jednostavno, ti dobošari napadaju sadašnju Srbiju i vlast kako bi opravdali svoje apanaže koje dobijaju iz inostranstva.

- Kao general, na svu sreću nisam imao neke posebne kontakte s političarima. Izvršavao sam svoje zadatke, a kada sam video da nešto nije u redu, išao sam dotle da kažem: "Ja neću više biti general". To sam rekao 2002. godine Vojislavu Koštunici: "Vi nađite drugog komandanta, a ja da učestvujem u razbijanju vojske neću. Na mene ne računajte."

Kako ste se osećali kada ste stigli u Ševeningen?

- Došao sam u Hag avionom Vlade u pratnji ministara Stojkovića i Lončara. Osećaj je bio jeziv, taj period sam nazvao „put na haško raspeće". U tom momentu, sve mi je prošlo kroz glavu, od 1998. godine do tada. Svaki detalj mi je kao na traci prolazio kroz glavu. Bio sam svestan da dolazim u okove i u neprijateljske ruke.

Da li su mogli da nam pomognu?! Putin otkrio zašto Rusija nije mogla da spreči NATO bombardovanje nekadašnje Jugoslavije

Haški tribunal
Foto: Profimedia/ilustracija

Pre vašeg puta u Hag, išli ste kod počivšeg patrijarha srpskog Pavla?

"Brinem za Mladića"

Hoće li Hag osuditi Mladića?

- Teško mi je da to komentarišem. Znam da ni protiv mene nikakve dokaze nisu imali, nijednog svedoka, čak ni Albanca nisu mogli da nađu, pa sam prošao kako sam prošao... Zato se bojim za Mladićevu sudbinu.

- Jesam, na njegov zahtev video sam se s njim. On mi je tada poručio da će se moliti za mene i da se živ vratim sa tog raspeća. Dao mi je blagoslov i poklonio ikonu, koju i danas čuvam. Pamtim njegove reči: „Generale, sve će proći, ostaju samo duša, obraz i dobra dela."

S kim ste se najviše družili u Hagu?

- Trudio sam se se da što više radim na pripremi svoje odbrane i sam sebi sam oduzeo većinu slobodnog vremena. Ipak, najviše sam se družio sa predsednikom Miloševićem, tu je bio i Milan Milutinović, generali Ojdanić i Pavković, Nikola Šainović, Jovica Stanišić, Šljivančanin, Šešelj... Uglavnom sam se družio sa našima.

Da li mislite da su Miloševića ubili?

- O tome kakav je odnos bio prema Miloševiću ne mogu da govorim, jer to zaista ne znam. Ono što mogu da kažem, sa aspekta lečenja u Hagu, a iz mog iskustva - u Ševeningenu su činili kardinalne greške. Zaista su nam lekari u Hagu kršili osnovna ljudska prava.

Slobodan Milošević
Foto: Profimedia

Tribunal se za Svetog Nikolu gasi?

- Kamo sreće da taj, kako ga zovu, sud uopšte nije ugledao svetlost dana. Ne verujem da se iko od onih koji su stvarali to pravno čudo i monstruma može pohvaliti da su postigli cilj, a to je, kako su naveli prilikom osnivanja - pomirenje. Hvala bogu da odlazi u istoriju i Hag treba što pre zaboraviti.

Da li se baš tako lako može zaboraviti?

- Naravno da je teško zaboraviti sve šta se tamo dešavalo. Naročito nama koji smo prošli tu golgotu ili porodicama čiji su članovi tamo ubijeni.

Zamerate li sebi nešto nakon toliko godina?

- Držao sam se uvek maksime da je prava pravda istina. Nemam sebi šta da zamerim. To saznanje me je i održalo u životu. Bio sam oficir, general, branio sam zemlju.

Stavljali su vam na teret proterivanje Albanaca?

- Ta priča sa egzodusom Albanaca je toliko smešna. Ako je to tačno i to mi pripisuju kao greh, zašto mi kao komandantu Prištinskog korpusa nisu pripisali i krivicu za proterivanje 150.000 Srba sa Kosova? Više je Srba napustilo KiM nego Albanaca, ali o tome se ne govori.

 

Pročitajte i:

Vremenska prognoza
Clear sky
8 Beograd